Ona objašnjava da će samo predlog ministra Vesića iz Zakona o planiranju i izgradnji o ukidanju naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz još mnoga štetna rešenja iz ovog zakona, republički budžet ostaviti bez nekoliko milijardi evra koje bi novoobogaćeni investitori, bliski SNS-u, trebalo da uplate za nekretnine kupljene u privatizaciji za bagatelu.
- Više od trećine tačaka Dnevnog reda sednice, ukupno 11 njih, čine sporazumi i ugovori o kreditima i garancijama kojima se srpski javni dug, koji zvanično iznosi više od 35 milijardi evra, uvećava za još 1,5 milijardu evra i to bez kamata i astronomskih bankarskih naknada – objašnjava ona i dodaje:
- Potpisujući još aprila i maja meseca ovih 11 domaćih i međunarodnih sporazuma o kreditima i davanju garancija, ministar finansija Siniša Mali je svojim potpisom već zadužio Republiku Srbiju i njene građane za još 1,558 milijardi evra. Problem zaduženja ne bi bio tako veliki da Srbija ima privredni rast koji omogućava da dugove može da plaća, ali privredni rast u Srbiji je pao na 1,5% i najslabiji je na Balkanu. Pored toga, ulaganja u puteve, umesto u domaću proizvodnju, poljoprivredu i smanjenje siromaštva ne može da opravda ovolika zaduženja, kojima će se svaki građanin Srbije, pored postojećeg javnog duga koji u proseku po stanovniku iznosi od 5.340 evra, samo u jednom danu zadužiti za još 250 evra po glavi stanovnika. Zemlja sa najnižim bruto društvenim proizvodom (BDP per capita) u Evropi od samo 7.350 evra po građaninu Srbije godišnje (iza Srbije su samo BiH sa 5.900 evra i Severna Makedonija sa 5.350 evra, dok u Hrvatskoj BDP po stanovniku iznosi 15.600 evra, a u EU je 33.000 evra) i sa najvišim porastom cena troškova života (indeks potrošačkih cena u Srbiji je 260 poena dok je u svim zemljama u okruženju i Evropi on duplo manji) ne može sebi da dozvoli stotine miliona evra novih zaduženja za zatvore (30 miliona evra), za refinansiranje i dodatne garancije već uzetih kredita za englesku kompaniju Behtel (400 miliona evra), za koju je bivša ministarka Zorana Mihajlović, sada velikki kritičar vlasti, izlobirala da bude izvođač na Moravskom koridoru, ili za plaćanje dugova „JP Elektrodistribucija“ koja je već odvojena od EPS-a, po savetima finansijera iz Svetske banke i MMF-a (40 miliona evra). Takođe, primetno je da, za razliku od prethodnih dugova, nema nijednog kredita kineskih banaka, koji su ranije bili preovlađujući? Da li je to zbog toga što ih Srbija više ne isplaćuje redovno? I šta će biti posledice? – pita Tamara Milenković Kerković.
Ona konkretno navodi zađta je sve ministar Mali već zadužio Srbiju za 1,6 milijardi evra ne računajući kamate i troškove kredita.
- Od 11 sporazuma, u tri ugovora zajmodavac je Svetska banka - Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD, Vašington) i za „zeleni rast“, zelenu tranziciju i tržište kapitala ukupna glavnica iznosi blizu 250.000.000 evra. Za ugovor sa MIGA (Multilateralna agencija za garantovanje investicija) koja je takođe deo Svetske banke, Sporazumom o kreditu sa američkim J.P Morgan AG i još 9 zajmodavaca finansira se neobezbeđeni deo kredita od 400 miliona evra kojim se finansirala kompanija Bechtel Enka UK Ltd, koja gradi Moravski koridor. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je finansijer za “projekat nauke” sa 80 mil evra, Banka za razvoj Saveta Evrope u dva sporazuma je zajmodavac sa ukupno 230 miliona evra za obnovu zatvora u Kruševcu i Staroj Pazovi i za javni zdravstveni sektor. Ugovorom o kreditu od 300 miliona evra sa tzv. aranžerom, Američkom bankkm Merill Lynch Int se refinansira dug prvobitnih 8 zajmodavaca, dok su sa dve poslovne banke – Banka Intesa, a.d. i OTP bankom zaključeni ugovori o kreditu za izgradnji auto puta Ruma – Šabac – Loznica za 127.120.000 evra, tzv. Dunavske magistrale Požarevac – Golubac od 135.600.000 evra i date garancije države OTP banci za JP „Elektrodistribucija“, koje je već izdvojeno od EPS-a, u iznosu od 40 miliona evra – kaže ona.
Milenković Kerković podseća da je na skupštinskoj sednici decembra 2022. godine, kada se usvajao budžet, ministar Mali tvrdio da su finansije stabilne, a od tada se Srbija zadužila preko dužničkih hartija od vrednosti još 4,5 milijarde evra. Vučić tvrdi da Srbija u republičkom budžetu ima 5 milijardi evra, međutim ovoliko zaduživanje po ovako nepovoljnim uslovima govori da je pogrešan ekonomski model razvoja, uz osiromašene građane i visoku korupciju i ugušenu domaću privredu, prinudio režim da se zadužuje dodatno da bi otplaćivali dospele dugove.
- Srbija nije solventna i zato se zadužuje. Najgore je što od ovog novog zaduženja od 1,5 milijarde evra siromašni građani Srbije neće osetiti nikakav boljitak, jer putevima neće imati ko da putuje. Jedino će obnovljeni zatvori u Kruševcu i Staroj Pazovi nakon ovih kredita imati dovoljno kapaciteta za pljačkaše javnih para – kaže ona.
Ukrajinski vojnici mole da kijevska vlada prizna lažnu republiku Kosovo (VIDEO)
Izvor: Pravda
