Za samo nedelju dana u našoj zemlji zabeleženo je nekoliko superćelijskih oluja, a na udaru je bio eo region. Snažno nevreme čupalo je drveće, nosilo krovove zgrada, odnelo nekoliko života i za sobom ostavilo više povređenih.
Ranije su ovakve pojave obično bile karakteristične za područje Amerike, tamo gde ima puno vlage i gde su visoke temperature. Mada, urednica Vremenske prognoze Euronews Srbija i meteorološkinja Milena Lazarević objašnjava da superćelijske oluje mogu nastati bilo gde ako su za to ispunjeni meteorološki uslovi.
Dodaje da se klima vrtoglavo menja, a atmosfera postaje sve toplija, pa će okidači za nastanak ovog nevremena biti česti, naročito u letnjim mesecima. S tim u vezi, ima li šanse da skorije svedočimo tornadu u Srbiji?
Koliko je formiranje tornada verovatno na našem području?
U Srbiji se svake godine zabeleži bar jedna superćelijska oluja, uglavnom u Vojvodini, ali kako kaže meteorološkinja Euronewsa Srbija LJubica Gojković, vrtlozi su ređa pojava.
"S obzirom na to da je naša zemlja zaštićena reljefom od direktnog prodora hladnog vazduha oluje često nemaju dovoljno energije da se razviju do tako razornih razmera", rekla je Gojković.
Tornado je u našoj zemlji zabležen svega nekoliko puta, i to samo u Vojvodini, ali se njegova brzina i snaga ne mogu meriti sa tornadima koji se formiraju iznad američkog kontinenta, pošto je za njihov razvoj potrebna prostrana ravnica bez velikih prepreka, što u Srbiji nije slučaj.
Međutim, Gojković smatra kako je alarmantno to što smo za samo nedelju dana imali čak dve superćelijske oluje i dodaje da "to znači da se nešto promenilo u našoj klimi".
"Dugotrajne i jake padavine obeležile su zimu i proleće, ali i početak leta. Sa naglim otopljenjem došlo je do isparavanja vode iz tla i povećanja relativne vlažnosti, zbog čega je vreme često sparno i zagušljivo, a velika vlažnost vazduha, ekstremno visoke temperature i prodor hladnog fronta okidač su za formiranje oluja", kaže Gojković.
Objašnjava da je ceo Balkan pregrejan od dugotrajnog toplotnog talasa i da atmosfera trenutno ima dovoljno energije da proizvede ovako burne procese i kaže kako dodatni efekat imaju i Alpi koji zbog svoje visine forsiraju vazduh u vertikalno pravcu što uzrokuje naglo formiranje kišonosnih oblaka.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Kako dolazi do formiranja tornada?
Gojković objašnjava da superćelijske oluje mogu proizvesti tornada zbog toga što u svom centru imaju mezociklon koji rotira i održava strukturu oluje.
"Upravo zbog ciklonske cirkulacije koja postoji u oblaku, ove oluje mogu proizvesti tornada", kaže Gojković.
Dodaje da se tornada najčešće formiraju iznad SAD, istočno od Stenovitih planina, ali da se neretko mogu javiti i u Nemačkoj i Poljskoj.
"Ono što je zajednično lokacijama nastanka ovako intenzivnih oluja je prostrana ravnica i prodori veoma hladne vazdušne mase iz polarnog kruga", ističe Gojković.
Objašnjava kako razlika u temperaturi hladne i tople vazdušne mase "hrani" oluju energijom zbog čega vetrovi dostižu orkansku jačinu, a grad može dostići dimenzije i preko 15 centimetara.
Mada, Gojković naglašava da ne proizvodi svaka superćelijska oluja tornado.
"Češće se formiraju trombe, odnosno pijavice - ako se nalaze iznad mora, koje su dosta manje, a vetrovi u njima slabiji. Jednom formirana tromba ili tornado, ne traju dugo, ali sa sobom uvek nose uništenje", kaže Gojković.
Dodaje da vrtlog vazduha, koji se iz oblaka spušta do samog tla, sa sobom podiže i nosi prašinu, ali i polomljeno drveće, kao i delove ograda, krovove i sve ono što poruši.
"Upravo to je razlog zašto je tornado tako destruktivan i opasan po ljudske živote", ističe Gojković.
Šta je zapravo superćelijska oluja i kojim putem je stigla do Srbije?
Superćelijska oluja predstavlja posebnu vrstu intenzivne oluje sa grmljavinom, koju karakteriše rotirajuće uzlazno strujanje, a nastaje u nestabilnoj vazdušnoj masi. Uslov za nastanak ove vrste oluje jeste ispunjene meteoroloških uslova kao što su vlaga, toplota i smicanje vetra.
Iako su ovakve pojave karakteristične za područje Amerike, ukoliko se navedeni meteorološki uslovi ispune do superćelijske oluje može doći bilo gde. Ovi sistemi nose sa sobom veliku energiju, imaju razornu moć i na snazi gube kada im ponestane energije (toplote i vlage).
Lazarević objašnjava da razlog nastanka ovakvih oluja na području Srbije jeste spuštanje hladnog fronta iz oblasti Alpa, a kada front sa takvim temperaturnim karakteristikama dodirne pregrejano tlo, u našem slučaju tokom letnjih meseci, nastaju burni procesi i jake uzlazne struje.
"Sreća Srbije jeste u njenoj lokaciji, s obzirom da ovakvi sistemi nastaju i dolaze sa zapada, pa na naše tlo stižu oslabljeni", ističe Lazarević.
Iako je na naše tlo stigla u oslabljenom intenzitetu, ova pojava ipak je za sobom ostavila ogromnu štetu. Sa razronim udarima vetra, lomila je grane drveća, nosila limove sa krovova i nadstrešnice, kontejnere, delove krovova. Aerodrom Nikola Tesla bio je privremeno zatvoren, a bilo je poteškoća i u funkcionisanju železničkog saobraćaja.
Pripadnici Sektora za vanredne situacije evakuisali su 40 osoba, intervenisali više od 200 puta, pojedini delovi zemlje ostali su bez struje. U nevremenu više ljudi je povređeno, dok je dvoje u Sremskoj Mitrovici sa teškim povredama. Trenutno se radi na proceni šteti i otklanjaju posledica nevremena.
Na svom putu do Srbije prošla je kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Poseban haos napravila je u Hrvatskoj, gde su život izgubile četiri osobe, a bilo je i više povređenih. U Sloveniji je stradala jedna osoba. Što se tiče Bosne i Hercegovine, nekoliko osoba je povređeno, a štetu su pretrpeli elektroenergetski objekti, kuće, zgrade i mnoga poljoprivreda imanja.
Izvor: Juronjuz Srbija
