Rusija, prema njegovim rečima, očekuje rekordnu žetvu ove godine.
Uzimajući u obzir sve faktore, nastavak Sporazuma o žitu koji nije opravdao svoju humanitarnu svrhu, izgubio je smisao, istakao je.
"Godinu dana koliko je sporazum trajao, iz Ukrajine je izvezeno 32,8 miliona tona tereta, od čega je 70 odsto otišlo u zemlje u kojima stanovništvo ima dobre prihode, dok je u najsiromašnije zemlje otišlo manje od tri procenata ukupne isporuke – manje od milion tona", objasnio je predsednik Rusije.
Sporazum je prvobitno imao za cilj da obezbedi globalnu bezbednost hrane, smanji pretnju od gladi i pomogne najsiromašnijim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike, objasnio je Putin. "Međutim, iskorišćen je samo za bogaćenje zapadnih biznismena koji su preprodavali ukrajinsko žito", naglasio je.
"Od 262 hiljade tona žita blokiranih u evropskim lukama, poslate su samo dve serije: 20 hiljada tona u Republiku Malavi i 34 u Keniju. Preostalo je ostalo u beskrupuloznim rukama Evropljana. I to uprkos činjenici da je reč o čisto humanitarnoj akciji, na koju, u principu, ne bi trebalo da važe nikakve sankcije", istakao je.
Pritom, nastavio je, nijedan od uslova Sporazuma koji su u vezi sa povlačenjem sa sankcionih spiskova ruskog izvoza žitarica i đubriva na svetska tržišta nije ispunjen, dodao je predsednik.
Moskva će nastaviti energično da radi na organizovanju snabdevanja Afrike žitom, hranom i đubrivima, ukazao je.
Crnomorska inicijativa, koju su 2022. godine potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, prestala je sa radom 18. jula. NJegovi uslovi uključivali su izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva iz tri crnomorske luke, uključujući Odesu.
To je bio deo paketa aranžmana. Drugi deo, trogodišnji memorandum Rusije i UN, predviđao je deblokadu izvoza ruske hrane i đubriva, ponovno povezivanje ruske poljoprivredne banke "Roseljhozbank" sa SVIFT sistemom, obnavljanje snabdevanja poljoprivredne mehanizacije i rezervnih delova, obnavljanje rada cevovoda za amonijak "Toljati-Odesa" i još drugih koraka.
Kako nijedna tačka memoranduma nije ispunjena, "nastavak Sporazuma o žitu u obliku u kome je postojao izgubio je svaki smisao", rekao je ranije predsednik Rusije.
Prema njegovim rečima, Moskva će razmotriti mogućnost da se vrati primeni Sporazuma ako se uzmu u obzir i sprovedu svi principi njenog učešća u njemu, bez izuzetka.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) July 24, 2023
Veze sa Afrikom
Rusija visoko ceni razvoj ekonomskih veza sa Afrikom, kazao je Putin uoči samita Rusija-Afrika koji će se održati 27. i 28. jula u Sankt Peterburgu.
"Partnerski odnosi naše zemlje sa Afrikom imaju jake, duboke korene i oduvek su ih odlikovali stabilnost, poverenje i dobre namere. Dosledno smo podržavali afričke narode u njihovoj borbi za oslobođenje od kolonijalnog ugnjetavanja, pomagali u formiranju državnosti, u jačanju suvereniteta i odbrane", kazao je.
Rusija se uvek striktno pridržavala principa "Afrički problemi – afričko rešenje" i bila je solidarna sa Afrikancima u njihovoj borbi za samoopredeljenje, pravdu i očuvanje njihovih legitimnih prava, kazao je.
"Nikada nismo pokušavali da nametnemo partnerima sopstvene ideje o unutrašnjoj strukturi, oblicima i metodama upravljanja, ciljevima razvoja i načinima njihovog ostvarivanja. Naše poštovanje prema suverenitetu afričkih država, njihovim tradicijama i vrednostima, njihovoj želji da samostalno određuju sopstvenu sudbinu i slobodno grade odnose sa partnerima ostaje nepromenjeno", istakao je.
Novi, multipolarni svetski poredak, "čije su konture već ocrtane", će biti pravedniji i demokratičniji, naglasio je Putin uveren da će Afrika, zajedno sa Azijom, Bliskim istokom i Latinskom Amerikom, zauzeti u njemu svoje zasluženo mesto, i konačno se osloboditi teškog nasleđa kolonijalizma.
Ruske snage prešle reku Žerebec, uzele važne visove i ulaze u Harkovsku oblast
Izvor: Rt
