Pošto su se preselili u Belorusiju nakon neuspelog puča Jevgenija Prigožina, Putinovi saveznici se sada hvale da su plaćenici koji žele da napadnu Poljsku.
KREĆU U OFANZIVU! Rusi napravili proboj i oslobodili teritorije
Vojska Varšave je daleko brojčano veća od Vagnera, tako da su pretnje maršom na poljsku prestonicu ili veliku vojnu bazu uglavnom odbačene, ali je zabrinjavajuća ideja da bi mogli da napadnu uski pojas zemlje poznat kao Koridor Suvalki.
Čak i mali napad na to područje – u sendviču između Poljske, Litvanije i Kalinjingrada – mogao bi da izazove ogromne probleme za NATO i potencijalno ga uvuče u Treći svetski rat.
Šta je Suvalki koridor?
Suvalki koridor - je 40 milja širok pojas teritorije duž poljsko-litvanske granice nazvan po najvećem gradu u regionu.
Poljska i Litvanija su se u prošlosti borile za kontrolu nad regionom, ali danas je deo Poljske i jedina je kopnena granica između kopnene Evrope i baltičkih država.
Uprkos svom strateškom značaju, ovo područje je udaljeno, kroz njega prolaze samo jedna železnička pruga i dva glavna autoputa - od kojih je jedan jednotračni.
Uglavnom se sastoji od valovitih brda prekrivenih poljoprivrednim zemljištem, retke šume i nekoliko malih sela.
To znači da je oblast teško dostupna za bilo koju vojsku koja tamo nije već stacionirana, a takođe i da je teško odbraniti, sa malo prirodnog pokrića ili prigušnih tačaka.
ŠTA SU TO RUSI POGODILI? Krenuli u žestoku ofanzivu, Ukrajinci se ne oglašavaju (VIDEO)
Zašto bi ga Rusija napala?
Na Baltik se dugo gledalo kao na Ahilovu petu NATO-a – region koji bi Putinu bilo najlakše da napadne, a najteže da odbrani alijansu.
Strahovi od invazije na Baltik su porasli otkako je počeo rat u Ukrajini, a ako bi Putin to pokušao, blokiranje koridora Suvalki bi verovatno bio njegov prvi potez.
Iako su hiljade vojnika NATO-a, uključujući britanske trupe, trenutno raspoređene na Baltiku, one su samo zamišljene kao 'tripvire' snage.
NJihova uloga je da zadrže svaku invazijsku silu dok ne stigne glavna vojska NATO-a.
Ruski uspeh na Baltiku, dakle, zavisi od toga da se obezbedi da vojska nikada ne stigne – ili stigne prekasno da bi napravila razliku.
Presečenje koridora u Suvalki znatno otežava dopremanje pojačanja iz Poljske i Nemačke - gde su najveće baze NATO - na Baltik.
Nasuprot tome, ruska pojačanja je mnogo lakša za kretanje stvaranjem kopnenog mosta između Belorusije i Kalinjingrada – Putinovog jako militarizovanog kopna Baltičkog mora.
Moskva to zna i veruje se da je uvežbala zatvaranje koridora Suvalka sa beloruskim snagama tokom Zapadnih ratnih igara 2021.
Koridor Suvalki bi bio toliko presudan za svaki ruski napad na Baltik da je uspavano ruralno područje nazvano „najopasnijim mestom na Zemlji“.
Da li je Vagner ozbiljna pretnja?
Iako su šanse za Vagnerov napad na region male, to je tehnički moguće — a to je upravo ona vrsta pretnje na koju su stručnjaci upozoravali godinama.
Ukrajina smatra da je u Belorusiji trenutno stacionirano oko 5.000 boraca Vagnera i da im je Rusija u velikoj meri oduzela teško naoružanje i tenkove.
Brojno ih nadmašuju poljske, litvanske i NATO snage, koje broje više od 150.000 ljudi sa tenkovima, teškom artiljerijom, jurišnim avionima i ratnim brodovima.
Napad i zadržavanje koridora Suvalki bi stoga bilo gotovo nemoguće.
Ali kao što je Ben Hodžis, bivši komandant NATO-a u Evropi, sugerisao još 2018. godine, to ne bi nužno bio cilj.
Umesto da napadne i zauzme jaz, general-potpukovnik Hodžis je upozorio da bi Rusija mogla da rasporedi „uverljivo poricane naoružane plaćenike“ poput Vagnera da bi izvršila „ograničene ili privremene upade“.
Ako bi Vagner započeo obračun u toj oblasti – poput partizana koji se bore u ruskoj oblasti Belgorod – onda bi to granicu učinilo mnogo težim za korišćenje.
Oštećenje na autoputevima ili železnici moglo bi da ima isti efekat kao potpuno zatvaranje granice čak i ako Vagner ne bi zauzeo nijednu teritoriju.
Drugo, u slučaju sukoba, Poljska bi se verovatno pozvala na član 5 i zahtevala da svi NATO saveznici odgovore, što bi druge istočnoevropske države gotovo sigurno podržale.
Ali zapadni saveznici, posebno Francuska i Nemačka, mogu biti nevoljni s obzirom na potencijal za odmazdu od Rusije i činjenicu da će bilo koja Vagnerova sila verovatno biti mala.
To rizikuje da potkopa jedinstvo NATO-a, koje se već pokvarilo između Istoka i Zapada zbog Ukrajine, i ojačalo bi poziciju Rusije u Evropi.
Treće, napad Vagnera bi pokrenuo pitanja o tome kako odgovoriti.
Putin je priznao da je ruska država finansirala tu grupu, ali sada tvrdi da ih je prekinuo i da bi gotovo sigurno poricao odgovornost za njihove postupke u budućnosti.
Iako Vagner ima sedište u Belorusiji, veruje se da Lukašenko nema nikakvog uticaja na to kako i gde grupa deluje i verovatno će se takođe distancirati.
NATO stoga rizikuje da izgleda kao agresor ako odgovori udarom na Rusiju ili Belorusiju.
KREĆU U OFANZIVU! Rusi napravili proboj i oslobodili teritorije
Izvor: Alo.rs
