Ovom objavom okončan je višemesečni spor u Vašingtonu, u kojem su Veće za nacionalnu bezbednost (NSC) i Stejt Department podržali saradnju s ICC-om, ali se protivilo Ministarstvo odbrane odakle su tvrdili da bi takva saradnja mogla da dovede do toga da Međunarodni sud jednog dana traži progon i američkih vojnika.
Međutim, predsednik DŽo Bajden je naredio zvaničnicima svoje administracije da s Međunarodnim sudom u Hagu podele svoje dokaze o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini, najpre je u utorak saopštio The New York Times, pozivajući se na izvore u Beloj Kući, a sada je to postalo zvanično.
Međunarodni sud u Hagu izdao je 17. marta nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina. Osumnjičen je za nezakonitu deportaciju dece s okupiranih područja Ukrajine u Rusiju.
Sličan nalog izdat je i protiv ruske advokatice za decu Marije Lvove-Belove. Ipak, Amerika se dosta dugo dvoumila, ne zbog Putina već zbog ličnih interesa. Napokon, Bajden je ovu odluku doneo, a NYT piše kako je nejasno zašto je toliko dugo čekao i šta ga je na kraju na to podstaklo.
Najpre je 25. jula Bela kuća o tome obavestila članove Kongresa, a dva dana kasnije je to potvrdilo Veće za nacionalnu bezbednost.
Među informacijama američkih obaveštajnih službi koje bi mogle da budu zanimljive Hagu, The New York Times navodi podatke o tome da su ruski zvaničnici doneli odluke o napadu na civilnu infrastrukturu Ukrajine i odvođenju na hiljade ukrajinske dece s tamošnjih okupiranih područja.
Sjedinjene Države već su podelile neke od ovih informacija s ukrajinskim tužilaštvom, ali su se dosad suzdržavale od saradnje s Hagom.
Ruske snage napreduju u pravcu Kupjanska (MAPA)
Izvor: Jutarnji.hr
