U dokumentu Samoopredeljenja iz 2017. godine koji je objavio Albanijan post, na 52 strane, između ostalog se navodi da je oko 40 odsto građana Kosova funkcionalno nepismena, te bi ova stranka trebalo da se koncentriše na širenje glasina, koje "imaju moć, dok činjenice nisu mnogo važne“.
Kurti dalje traži od stranačkih kolega da "kada dođu na vlast moraju da uprljaju ruke, jer će u suprotnom izgubiti vlast".
U dokumentu se navodi da Pokret Samoopredeljenje može da dođe na vlast samo u okviru vanrednog stanja na Kosovu, pa čak i da zadrži vlast kroz vanredno stanje. Predlaže i da Samoopredeljenje organizuje "ilegalnu vrstu operativnog sektora i da kroz njega iznenadi političkog protivnika".
Albanijan post piše i da je ovaj dokument koji je tada predložen kao plan političke organizacije izazvao i prve podele u Samoopredeljenje, navodeći da se deo Predsedništva stranke tome protivio, uključujući i predsednika parlamenta Gljauka Konjufcu.
I pored protivljenja, Kurti je zahvaljujući svojoj moći u stranci "progurao" svoj plan uz nameru da nezadovoljne napuste stranku.
Predsednk Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša smatra da Kurti, i u opoziciji i u vlasti, primenjuje isti "revolucionarni, gerilski pristup“ i da su time jasnije i poslednje akcije koje je sprovodio na severu Kosova.
Demo Beriša kaže da se se i danas drži onoga što je govorio pre pet godina i ponaša se kao da je i dalje u opoziciji i vodi tu politiku na rušilačkom talasu.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
„Ono što su SAD, EU i Zapad pokušali da naprave od Kosova, demokratsko društvo, Kurti sada sve to sada anulira. On se drži Statuta svoje partije, tačnije jedne tačke koja predviđa da se jednog dana stvori ‚velika Albanija‘. To je ključni pravac njegovog političkog delovanja, da se stvori etnički čista ‚velika Albanija‘. On smatra da je u ratu sa Srbijom, a kada si sa nekim u ratu, onda su dozvoljene i dezinformacije i da ‚uprljaš ruke‘. Koristeći upravo, kao što je i naveo u ovom dokumentu Samoopredeljenja, nizak nivo obrazovanja ljudi na Kosovu, on time trasira ključni pravac delovanja, da ljude ubedi u svoje stavove i ciljeve“, objašnjava Beriša.
Kaže da je delimično i uspeo u tome.
"Kurti sebe vidi kao Če Gevaru, smatra da je revolucionar, koji će dovesti do stvaranja ‚velike Albanije‘. Uporedio bih ga sa bivšim albanskim diktatorom Enverom Hodžom. Kurti je ‚enverista‘, on nastavlja tu ideologiju o čistoj albanskoj naciji“, kaže Beriša.
Naš sagovornik ukazuje da se taj Kurtijev „revolucionarni pristup“, držanje Kosova u konstantnom vanrednom stanju, posebno vidi i u krizi koju je izazvao na severu upadom kosovskih specijalca u opštinske zgrade, nametanjem nelegitimnih albanskih gradonačelnika i hapšenjem Srba.
"To je samo nastavak onoga što su Kurti i Samoopredeljenje radili pre nego što su došli na vlast, kada su napadali parlament, organizovali nasilne demonstracije. Sada nastavlja s tom metodologijom na severu, samo mnogo perfidnijom, jer ima poluge vlasti. A sve sa ciljem osvajanja severa i stvaranja čiste teritorije, jer Kurti smatra da Srbima nije mesto na Kosovu“, napominje on.
Ukazuje i da ove opasne političke metode Kurti sada „pakuje“ pod plašt navodne borbe za demokratiju i vladavinu pravu.
"Kurti samo pokušava da modernizuje svoju nasilnu politiku i nasilne metode kojima želi da ostvari svoje ciljeve. Krajnja namera mu je potpuno ista kao kada je formirao Samoopredeljenje i on od toga neće odustati. Čak je pokvario i odnose sa Amerikom, jer smatra da je neprikosnoven, da je on taj koji mora da se pita. Ne priznaje nijednog političara sa Zapada, smatra da treba da razgovara direktno sa američkim predsednikom DŽozefom Bajdenom, sa Olafom Šolcom, Emanuelom Makronom. Za njega ne postoje ‚niži‘ činovnici administracije, ni američke, ni evropske", navodi Beriša.
Književnik i novinar Živojin Rakočević navodi da Kurti ima ogormnu "volju za moć“ i da ne bira metode kako bi konstituisao svoj velikoalbanski koncept i ideologiju.
Rakočević ukazuje da je politika i politička filozofija Aljbina Kurtija tokom njegove cele karijere spoj najekstremnijeg nacionalizma i socijalnog populizma.
"U okvirima takvog stava može se smestiti i ovaj interni dokument koji reguliše odnose unutar partije i njeno delovanje u masama. Aljbin Kurti je svestan da male radikalne grupe u anarhičnim i nedemokratskim sistemima mogu doći na vlast veoma brzo i jednostavno. Volja za moć ovog čoveka je zasnovana i na manipulaciji starim plemenskim strukturama koje imaju poverenja u glasine i nikada nisu prihvatile bilo kakve institucije, uključujući i period posle 1999. godine“, kaže Rakočević.
Dodaje da na Kosovu postoje tri nivoa institucija: nadinstitucije (američka, britanska i nemačka ambasada); zvanične institucije (vlada, opštine) i podinstitucije (plemensko-porodične strukture sa dominantnim uticajem mafije i ratnih komandanata).
"Kurti nastoji da zauzme ova tri moćna prostora i tako konstituiše svoj velikoalbanski koncept i ideologiju“, zaključuje Rakočević.
Prištinski novinar i analitičar LJeart Hodža ukazuje da dokument koji je je objavio Albanijan post može da služi unutrašnjoj debati, ali da, u principu, ne predstavlja nešto novo.
„Jedino što se može zaključiti iz današnje perspektive, jeste da je u post-pandemičnom stanju, znatno je pogoršana situacija i atmosfera na socijalnim mrežama, i ostalim onlajn platformama, koje služe (dez)informisanju“, navodi Hodža za Kosovo onlajn.
Izvor: Kosovo onlajn
