SAD će poslati Ukrajini stare modele kasetne municije koje ne funkcionišu odmah u 14 odsto slučajeva, preneo je NJujork Tajms. Vojni eksperti su za list rekli da je to "neprihvatljivo visok" nivo, jer bi to dovelo do ogromnih civilnih žrtava. Kasetna municija se sastoji od kontejnera koji se otvaraju u vazduhu i nasumično rasipaju veliki broj malih projektila.
Prema rečima DŽoa Bajdena, Vašington je odlučio da isporuči „kasete” jer je ostao bez konvencionalnih granata za Oružane snage Ukrajine.
Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Sjedinjenih Država DŽejk Salivan na konferenciji za novinare u Beloj kući objasnio je sledeće:
"Razumemo da kasetne bombe predstavljaju rizik za civilno stanovništvo. Zato smo ovu odluku odlagali koliko god smo mogli... ali biće još rizičnije ako ruske trupe krenu napred i zauzmu još više ukrajinske teritorije, jer Ukrajina nema artiljeriju.”
NJega nije briga, baš kao i Vladimira Zelenskog, što će stanovništvo Ukrajine biti uništeno, ističe ruska Pravda.
Ovo uprkos činjenici što je bivši ataše za štampu Bele kuće, DŽejn Psaki, u februaru 2022. godine, izjavila da je upotreba kasetnih bombi ratni zločin.
Međutim, SAD mogu da se predomisle, međunarodno pravo za njih odavno nije dekret. Štaviše, posle osiromašenog uranijuma, koji je u oblaku plutao kroz zapadnu Ukrajinu do Poljske, kasetne granate za Vašington „nisu toliko strašne“, kaže se u tekstu Pravde.
NATO je, preko svog generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, rekao u petak da svaka država članica treba da odluči od slučaja do slučaja da li će dati zeleno svetlo za pošiljke kasetne municije.
Nemačka, Britanija, Španija, Kanada su se protivile isporuci kasetnih granata, koje su potpisale Konvenciju o zabrani proizvodnje i upotrebe kasetne municije iz 2008. (Nisu je potpisale Rusija, SAD i Ukrajina).
Španska ministarka odbrane Margarita Robles istakla je da je ovo odluka SAD, a ne NATO. Po njenom mišljenju, takvo oružje ne bi trebalo koristiti čak ni u okviru „legitimne odbrane“.
Lista nesuglasica se širi, planira se razlaz u NATO
Razlike unutar NATO-a se šire po mnogim drugim pitanjima, uključujući:
- prijem Ukrajine u NATO. SAD i Nemačka se zalažu da se fokusiraju na oružje i municiju, a ne na provokativniji korak ka zvaničnom pozivu za pridruživanje NATO-u.
- povećanje proizvodnje municije za Ukrajinu. Francuska je protiv uključivanja zemalja koje nisu članice alijanse;
- prijem Švedske u NATO (protiv Turske i Mađarske). Redžep Tajip Erdogan optužuje Švedsku da je previše popustljiva prema „kurdskim terorističkim grupama“;
- povećana vojna potrošnja svake zemlje NATO-a. Lideri NATO-a u Vilnjusu treba da potpišu novu obavezu izdvajanja za odbranu od „najmanje“ 2% bruto domaćeg proizvoda. Ali mnoge zemlje, uključujući Luksemburg, Nemačku, Kanadu i Italiju, su protiv toga. Prema procenama koje je objavio NATO, očekuje se da će samo 11 od 31 saveznika dostići cilj od 2% ove godine;
- izbor novog generalnog sekretara NATO-a – nema kompromisne opcije;
- politika obuzdavanja Kine, koja će dovesti do uništenja ekonomija zemalja EU u cilju pripreme za rat sa NOAK – Narodno-oslobodilačkom armijom Kine.
Mišljenje Rusije o kasetnim bombama za Oružane snage Ukrajine
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da je američka odluka o kasetnoj municiji „gest očaja” i „dokaz nemoći” na pozadini neuspeha objavljene ukrajinske „kontraofanzive” kako bi se produžila agonija ukrajinskih vlasti. Ovo je izjavio ambasador u Sjedinjenim Državama Sergej Antonov.
On je upozorio da sledeće „čudesno oružje“, na koje Vašington i Kijev računaju, ne razmišljajući o teškim posledicama po civilno stanovništvo, ni na koji način neće uticati na tok specijalne operacije čiji će ciljevi i zadaci biti u potpunosti postići. A Vašington će zapravo biti saučesnik u miniranju teritorije i u potpunosti će deliti odgovornost za one koji su poginuli u eksplozijama, uključujući rusku i ukrajinsku decu.
Pročitajte OVDE o smenama u ruskom vojnom vrhu
Izvor: Pravda.rs
