Piše: Vesna Veizović
Protesti prozapadne opozicije pretvorili su se u opštu sprdnju. Osim što su se lideri pokreta i partija posvađali oko predloga da li da se izađe na izbore ili da se radikalizuju protesti, šta god to značilo, čitavu ovu situaciju začinili su mali pokreti i aktivisti. Ono malo pažnje koje su dobili od zapadnih medija, koji jedva čekaju antisrpski narativ pa ga veličaju do besvesti, dovelo je do toga da im se razum potpuno pomuti i da već kuju planove za bolju budućnost koju će baš oni doneti.
Međutim jedino što su do sada zaista uradili jeste podsmeh javnosti i neverica u spoznaju ko su zapravo ti ljudi .
Na zadnjem protestu pobednik u gluposti bio je Čedomir Stojković. Čuven po tome što je njegova kancelarija iz sela Mrčić, adresa BB, uvela sankcije Rusiji. Doduše, ostalih 90 stanovnika sela niko nije ni pitao da li se slažu, ali Stojkovića oni i ne zanimaju jer on ionako mrzi i to selo, ali i Srbiju.
Toliko je mrzi da je na protest doneo zastavu Kneževine Srbije sa Sretenjskog ustava i to kao predlog da zamenimo sadašnju. Da ne znamo da je njihov nivo znanja veoma ograničen mogli smo pomisliti da je Stojković sam smislio da tom simbolikom naglašava povratak Srbije u tadašnje granice. Odnosno u Srbiju bez Kosova i Metohije, Vojvodine i Raške.
Niko od njih i ne krije da priželjkuje baš takvu Srbiju, i često naglašavaju kako nam je Kosovo samo balast bez koga nikada nećemo otići u tu divnu Evropu gde dečaci svaki dan mogu da nose ružičaste haljinice, predsednik stoji na čelu parade ponosa, gde više neće biti popova lopova nego će veštačka inteligencija puštati neki tehno po crkvama a umesto nafore svi posetioci će dobijati eksere.
Veliki deo aktivista je zastavu oduševljeno dočekao, malo je falilo da Čedu iz sela Mrčića podignu i ponesu, bar je Čeda to poželeo. Doduše, većina nije ni znala simboliku koju zastava nosi, bitno je samo da se promeni ali kada su saznali došlo je do euforije. Baš ono što žele!
Kada se oduševljenje malo smirilo, odmah posle zapišavanja zgrade Vlade i jednoglasne odluke da je genocida u Srebrenici bilo, što je posle govornika potvrdio većinski deo aktivista, pa i lideri partija Moramo Ćuta i Biljana Stojković, a dosta ranije tu inicijativu potpisala Marinika Tepić, prozapadna opozicija je svoj aktivizam protesta nastavila na Tviteru.
Ovde je iznet još jedan predlog, koji je maltene jednoglasno usvojen, to je nešto što će nesumnjivo značiti za bolji i perspektivniji život na ovim prostorima, a to je promena himne.
Budući da je sam protest evoluirao i ne da nije narodni, nego nije više ni prozapadne opozicije, već je međunarodni. Odnosno na proteste redovno dolaze na hiljade ljudi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, pa čak i iz Albanije. Svi oni žele promenu vlasti u Srbiji jer je ovo nepodnošljivo. Baš tako stoji na jednom transparentu:
“Hrvatsko cvijeće Vučića neće”.
U vezi čitavom tom situacijom, aktivisti unapred gledaju i smatraju da je osim zastave naša himna apsolutno neprihvatljiva.
Novinar Nove.rs, Pero Jovović misli da je naša himna koja počinje sa “Bože pravde” itekako uvredljiva i neprilična i ovom vremenu u kom živimo ali i kosmopolitskom društvu kakvom težimo. Posebno zato što samo pominjanje Boga, ajde osim što vređa njega kao ateistu, takođe može uvrediti i muslimane, koji su kako kaže Srbi ali su islamske veroispovesti.
Jer Pero, novinar, ne zna da su Bog i Alah sinonimi i da Alah nije ime Boga, već prosto termin koji se upotrebljava za vrhovno božanstvo kod muslimana.
Nema veze što Pera koji je novinar nema ni osnovno znanje, on ima cilj a cilj je da se Srbija promeni, ili još bolje kada se odvoje sve srpske pokrajine i ostane Beogradski pašaluk, e onda po želji može da se promeni i ime države u kojoj živi. Uostalom koliko još naroda i nacija živi u ovoj državi a ona se i dalje zove Srbija, i svugde neki prefiks srpski, kako li se tek oni osećaju…
Upravo to su shvatili i Pero, Čedo, Igor, Ćuta, Marinika to oseća od rođenja, Milan Marić, Mirjana Karanović, Biljana Stojković i nije uopšte čudno što njihove pristalice javno saosećaju i kažu:
“Mrzim Srbiju do srži, mrzim ovaj narod, mrzim ovo društvo i zalažem se da treba uništiti i u semenu satrti sve što u sebi ima naziv “srpski”.
I baš zato što je mrze oni žele da je promene, da bi je voleli ali da se ne zove Srbija, da nema srpske zastave, himne, grba, Srpske Pravoslavne Crve i užasnih mračnjaka u mantijama koji zatucaju ovaj narod, da se izbriše ta grozna srpska istorija koja služi samo da bi hranila srpski nacionalizam, nešto čega se svaki pristojan građanin ove države gnuša i najzad da se negde izmesti 6,5 miliona stanovnika koji svojim postojanjem ugrožavaju ovaj zamišljeni poredak. A onda u svojim snovima mogu da smišljaju i ime, možda Nova Jugoslavija ili prosto Beogradski pašaluk, ali samo u snovima jer do svega ovoga nikad neće doći.
Oni su poluobrazovani, bez iskustva, nemaju znanje, oni su jednom rečju prosti glupaci, inferiorni u odnosu na svakog zdravog pravoslavnog Srbina i zato su izmislili svoj svet, svet nekakvih “prosvećenih” građanera gde se forsira samo urbano i samo tuđe, jer tuđe je sve bolje pa makar bilo i sto puta gore, devijantno, nemoralno i neprirodno bolesno. Oni se konsultuju, odnosno njih savetuje američki ambasador kako da se Srbija otme stranom a posebnom malignom ruskom uticaju . Osim što su licemerni i zli, oni su smešni, oni su slika i prilika palanačkog duha, svoje neznanje prikrivaju agresijom, glupost lažima, oni su predmet podsmeha svakog intelektualca, posebno onih sa zapada. I oni kao takvi, koji ništa ne znaju, žele da menjaju našu zemlju, koju pri tom mrze kao i sve ono što ona predstavlja!
Izvor: Vaseljenska
