Bolton tvrdi da glavni suparnik aktuelnog prvog čoveka SAD DŽozefa Bajdena na predstojećim izborima ima – „nekonzistentan i neefikasan” pristup nacionalnoj bezbednosti.
„Donald Tramp nema filozofiju kao što je shvatamo u političkom smislu. Kada donosi odluke ne razmišlja u političkim pravcima, svakako ne u smislu nacionalne bezbednosti. Sve što čini je onako kako njemu ide u korist”, preneo je Boltonove reči portal „Houm vorld njuz”. Ovo bi, kako tumače poznavaoci, moglo da bude i najava odstupanja od čuvene maksime „Amerika pre svih”, koja je vodila najmoćniju naciju zapada još od vremena Frenklina Delano Ruzvelta (1882–1945), i početka nove ere, možda obeležene sloganom „Amerika za sebe”.
Podsetimo, Tramp je trenutno vodeći kandidat za predsedničku nominaciju Republikanske stranke na izborima 2024. Uvek je tvrdio da ima dovoljno uticaja i na ukrajinskog šefa države Volodimira Zelenskog i na njegovog ruskog kolegu Vladimira Putina, kao i da bi mogao da ih ubedi da zaustave krvoproliće u bivšoj sovjetskoj republici. „Rekao bih Zelenskom: Ne možeš dalje, moraš da postigneš dogovor. Rekao bih Putinu: Ako ne postignete dogovor, daćemo Zelenskom mnogo više nego što su oni ikada dobili. Imaću mirovni ugovor u roku od 24 sata”, izjavio je Tramp ambiciozno u intervjuu za televiziju Foks njuz, potvrđujući, posredno, ključnu ulogu SAD u dešavanjima na istoku Evrope.
„NATO je relikt prošlosti i trebalo ga je raspustiti onog trenutka kad je Nemačka ponovo ujedinjena”, nadovezuje se Dajana Sar, nezavisni kandidat za američki Senat. „Iskreno, mislim da je alijansa već mrtva.
Postoji previše nesuglasica među njenim članicama. Reč je o instituciji-dinosaurusu. Pitanje je samo koliko dugo će još pojedine države biti voljne da igraju po pravilima nametnutim od strane Vašingtona i Londona, koja su svima prouzrokovala tolike ekonomske nevolje.”
Kako, uopšte, ući u novo prestrojavanje sveta bez tako jakog zaštitnika? Pojedinačno, domaće evropske armije su slabašne, neuvežbane, upitnog morala... Ovdašnjem življu vojevanja je dosta za još mnogo generacija unapred. Uostalom, da li bi „staroevropljani”, koji su međusobno vekovima uništavali jedni druge, uopšte mogli da se dogovore o zajedničkoj odbrani, osim ako ih na to ne bi primorao neko izvana?
Puštanjem saveznika „niz vodu” Vašington bi, svakako, mogao da se usredsredi na nove globalne izazove. Mnogo opasnije. Poput narastajućeg uticaja Kine, Indije, Japana... Mogao bi da se okrene domaćim problemima kojih nije malo: pitanju južnih granica, prilagođavanju ekonomije novim uslovima poslovanja, narastajućem nezadovoljstvu „obojenog” stanovništva... I prevashodno stvaranju novog vojnog saveza – Aukus – s Velikom Britanijom i Australijom.
Ipak, teško je verovati da bi SAD tek tako mogle da se odreknu dominacije nad Evropom, nametanja svojih društvenih pravila, pa i zakonskih rešenja, čak i da su sigurne da će ovaj deo sveta nastaviti proameričku politiku, vojnu, poslovnu, bezbednosnu... NATO je važan zbog držanja Evrope pod komandom vrhuške u Vašingtonu, sprečavanja eventualnih „političkih izleta” pojedinih članica, pritiska na Rusiju i onemogućavanja njenog uticaja u regionu, kontrole dešavanja na Balkanu, posebno u odnosima Srbije i Kosova, kontrole ponašanja Turske, Grčke…
Prepuštanje svega pomenutog pomenutim zemljama sigurno bi dalo rezultate koji bi Evropu od istočnog bedema odbrane američkog kontinenta pretvorili u prostor koji bi sa SAD komunicirao isključivo u sopstvenom interesu.
U rasporedu ka kojem se svet kreće to bilo dosta nesmotreno. Uostalom, Vašington nikada ni u jedan politički ili vojni projekat nije ulazio bez prethodne dobre finansijske računice.
Trampova ideja o napuštanju NATO-a sigurno ne bi naišla na preterano odobravanje kod kuće. Naime, to bi značilo i značajno otvaranje svetskog tržišta naoružanja, koje Amerika, za sada, uspešno kontroliše upravo preko svojih evropskih saveznika. Ustupanje Rusiji, Kini, Japanu... moglo bi mnogima na zapadnoj hemisferi da pomrsi račune.
Prazan Bondstil "uznemirio" zapadne klijente u regionu
Izvor: Politika.rs
