Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, SAD i Evropska unija ubrzale su svoj zaokret ka Srbiji. Umesto da žongliraju sa kontradiktornim zahtevima pluralističkih i razjedinjenih balkanskih država, zapadne prestonice su usredile većinu svojih napora na jedinstvenu metu, piše “CNN”.
NJihova politika imala je dva cilja. Prvo, da uvede Srbiju u zapadno okrilje, dalje od Rusije. Drugo, da svojim rukama dozvoli da se potpunije fokusiraju na podršku Ukrajini.
Tradicionalno jedan od najbližih saveznika Moskve u Evropi, Beograd je dugo pokušavao da hoda po liniji između svojih istorijskih veza sa Rusijom i potencijalne budućnosti evropske integracije. Zapadne diplomate su nastojale da povuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz orbite njegovog ruskog kolege, predsednika Vladimira Putina, obećavajući brzi put ka članstvu u EU, a istovremeno upozoravaju na izolaciju u slučaju neposlušnosti.
Ali, 18 meseci kasnije, neki posmatrači kažu da je trenutni pristup bio samo šargarepa, bez štapa, što rezultira nepostizanjem oba cilja.
Srbija je odbila da učestvuje u svim rundama sankcija EU protiv Putina, i nastavila je da ostvaruje sopstvene interese u regionu sa sve manjom odgovornošću, raspirujući sukobe preko granica kako bi odvratila pažnju od nezadovoljstva kod kuće, sigurna u saznanju da im na Zapadu neće zameriti.
Posledice takvog pristupa najoštrije su se osetile na Kosovu, koje je steklo nezavisnost od Srbije 2008. godine, posle krvavih balkanskih ratova 1990-ih. Ali Beograd – i mnogi etnički Srbi na severu Kosova – i dalje odbijaju da priznaju njegov suverenitet, što zaoštrava odnose među susedima.
CNN je razgovarao sa nekoliko eksperata, kao i sa lokalnim stanovništvom u Srbiji i na severu Kosova, koji su uznemireni pokušajima SAD i EU da privuku Srbiju u evroatlantsku zajednicu, i koji tvrde da njihovo dalje sprovođenje takve politike rizikuje da otuđi demokratske saveznike i poveća zabrinutost za bezbednost u regionu.
Zapadne vlade su Srbiju dugo tretirale kao neizostavni balkanski glas, ponekad na račun perifernijih igrača, kažu pojedini posmatrači.
„NJihovo uverenje je da je Srbija balkanska država, kako oni to vide. Srbija je ta uz koju će, ako možete da privučete našu stranu – šta god to značilo – sve biti lakše“, rekao je za CNN Jasmin Mujanović, politikolog specijalizovan za zapadni Balkan.
Dok su američke administracije jedna za drugu pokušavale da Vučića i njegovu srpsku naprednu stranku (SNS) vrate u društvo, ti napori su „posebno drski“ od početka rata u Ukrajini, rekao je Mujanović, a nisu postigli ciljeve SAD.
„Izgleda da veruju da približavaju Srbiju EU i NATO, i zapadnom razmišljanju, udaljavaju tu zemlju od Rusije… Ali to nije nešto što bih rekla da se odražava na terenu“, rekla je za CNN Ališa Kerns, britanska poslanica i predsednica parlamentarnog odbora za spoljnu politiku. poslove.
Vučić je dugo održavao prisan odnos sa svojim ruskim kolegom Putinom. Govoreći posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u februaru, Vučić je obrazložio odluku da ne sankcioniše Rusiju jer je Srbija bila „jedina zemlja koja nije uvela sankcije protiv naših devedesetih godina prošlog veka“*.
„Podržali su naš teritorijalni integritet u Ujedinjenim nacijama“, dodao je on, misleći na odbijanje Rusije da prizna nezavisnost Kosova. Srbija je izgubila kontrolu nad Kosovom nakon NATO bombardovanja 1999. godine, čime je okončan masakr etničkih Albanaca – koji čine više od 90 odsto stanovništva Kosova – od strane srpskih snaga.
Uprkos naporima koje EU podržava u pravcu energetske tranzicije, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od Rusije, pošto je prodala većinski udeo u svojoj naftnoj kompaniji ruskom državnom gigantu Gaspromu.
Rezultat toga je da, uprkos nadanjima Srbije da će se pridružiti EU, Vučić je nastavio da hoda po konopcu između Moskve i zapadnih sila. Iako se pridružio rezolucijama UN kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, srpski lider je pokazao malo volje da se pridruži zapadnim sankcijama.
Vlada Srbije je u aprilu demantovala izveštaje da je prodala oružje i opštinu Ukrajini, nakon što se pojavio dokument Pentagona u kojem se tvrdi suprotno. Srbija je tada rekla da ostaje pri političkoj neutralnosti, iako su neki zapadni zvaničnici izveštaje shvatili kao dokaz da njihova politika funkcioniše.
Nekoliko analitičara je izjavilo za CNN da je Srbija morala da uradi veoma malo da bi dobila pohvale američkih i evropskih zvaničnika, a da je u stvarnosti Vučić ostavio trag prekršenih obećanja.
NEĆE BITI MILOSTI PREMA GENERALIMA - Raspisana velika poternica
„Kada smo imali njegov (Vučićev) reizbor 2020, svima nam je rečeno ’samo sačekajte posle izbora, odjednom ćete videti da postaje veoma zapadno i evropski orijentisan’“, rekla je Kerns. „To se nije dogodilo.“
„Rečeno nam je da će se pridružiti sankcijama i pokazati da je iskreno na našoj strani. To se nije desilo. Rečeno nam je da se neće približiti Rusiji. Sa Putinom je u septembru potpisao bezbednosni sporazum. S vremena na vreme on se smeje Zapadu u lice. A kada pitam zapadne zvaničnike, ’zašto ste toliko odlučni da dozvolite Vučiću da vas preigra?‘, oni kažu da je on najbolja opcija“, navela Kerns.
Kerns je bila jedna od retkih zapadnih zvaničnika koja je javno kritikovala Srbiju. Ali to je imalo svoju cenu. Nakon što je razgovarala sa CNN-om, Vučić joj je uputio očiglednu pretnju tokom obraćanja na državnoj televiziji, tvrdeći da „ako vlada Velike Britanije ne reaguje” na njene kritike Srbije, „bićemo prinuđeni da reagujemo”.
S obzirom na takvo ponašanje, neki postavljaju pitanje da li je ceo projekat integracije Srbije održiv, pod njenom sadašnjom vlašću.
„Pod pretpostavkom da nekako nekim čudom uvedemo Srbiju u EU, sa ovakvim režimom, vi praktično dovodite još jednog ruskog trojanskog konja u EU, kao što imate u obliku (mađarskog premijera Viktora) Orbana“, kazala je za CNN Majda Ruge, ekspetkinja za Balkan. Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
„Da, možete uticati na proširenje, ali sigurno nećete neutralisati ruski uticaj u regionu – samo ćete ga uvesti u EU.“
Izvor: N1
