Najveće svetske ekonomije nude ogromne subvencije u žestokoj trci za osvajanje industrije budućnosti, a njeni gubitnici su, kako piše "Volstrit džornal", sve zemlje koje ne mogu da plate.
Tako industrijalizovanim zemljama kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Singapur nedostaju mogućnosti da se u ponudi subvencija takmiče sa najvećim ekonomskim blokovima. Tržišta u razvoju, kao što je Indonezija, koja se nadala da će iskoristiti svoje prirodne resurse da se popne na ekonomskoj lestvici, takođe su ugrožena ovim pomakom.
Nemačka vlada je, na primer, "Intelu" ponudila 11 milijardi dolara subvencija za izgradnju dve fabrike poluprovodnika, što je znatno više od čitavog godišnjeg budžeta Ministarstva trgovine i industrije Singapura.
"Dozvolite mi da vam kažem jasno: ne možemo sebi priuštiti da nadmašimo velike momke", rekao je zamenik singapurskog premijera Lorens Vong pristalicama na nedavnom političkom mitingu.
Britanija kaska
Za mnoge tehnološke kompanije koje rade u Velikoj Britaniji, šansa za rast leži u nekim drugim državama.
Britanski startap za tehnologiju baterija „Nekeon“, koji je svoju tehnologiju razvio u blizini Oksforda, uz pomoć vladinog finansiranja, prikupio je više od 200 miliona dolara prošle godine. NJegova prva komercijalna fabrika biće u Južnoj Koreji, a verovatno će slediti fabrika u Severnoj Americi.
"Ali ne u UK, nažalost", rekao je Skot Braun , izvršni direktor kompanije Nekeon koji navodi da će stanje tako biti dok god ne bude veće podrške vlade za industriju baterija.
I "AMTE Pauer", jedan od retkih domaćih proizvođača baterija u Velikoj Britaniji, rekao je da bi mogao preispitati planove da buduću fabriku vrednu 200 miliona dolara otvara u Škotskoj - s obzirom na razliku u subvencijama koje se nude u SAD i Evropi.
"Arival", startup za električna vozila, već je prošle godine saopštio da želi da fokusira svoju proizvodnju u SAD umesto u UK, kao razlog navodeći poreske olakšice.
Promena u globalnoj trgovini dolazi u posebno nezgodnom trenutku za Veliku Britaniju, koja se bori da zacrta novi kurs u globalnoj ekonomiji nakon što je napustila Evropsku uniju 2020. godine.
Zagovornici bregzita tvrdili su svojevremeno da bi Velika Britanija mogla sklopiti bilateralne trgovinske sporazume sa drugim zemljama i udvostručiti globalizaciju. Ali, od tada je zamah za slobodnu trgovinu zastao i sada se čini da se povlači.
"Za vreme glasanja o bregzitu niko nije imao pojma da ćemo videti ponovno oživljavanje industrijske politike u SAD", kaže klimatski ekonomista Gernot Vagner.
Sada se vlada Ujedinjenog Kraljevstva suočava sa pozivima iz svih krajeva ekonomije zemlje da odgovori na intervencionistički zaokret u globalnoj ekonomiji svojom sopstvenom osnaženom industrijskom strategijom.
Trka za subvencijama, kako piše "Volstrit džornal", označava korak dalje od ekonomske integracije koja je decenijama rušila prepreke za trgovinu i investicije između zemalja.
Globalizacija je transformisala nekada siromašne zemlje kao što su Južna Koreja i Tajvan u visokotehnološke, razvijene ekonomije, izvukavši stotine miliona ljudi iz siromaštva.
Zapadni potrošači su dobili obilje pristupačne robe široke potrošnje i viši životni standard. Tehnološki napredak i nove ideje upravljanja takođe su se slobodnije kretale između zemalja, zajedno sa robom i finansijskim resursima.
Sada se ipak dešava obrnut proces.
Gubitnici
"Svet kao celina postaje sve više unutra i okreće se od otvorene trgovine i investicija. Evropa, SAD i Kina su u konkurenciji za subvencije, a gubitnici u toj konkurenciji su siromašnije ekonomije sa manje fiskalnih resursa", kaže Dejvid Lovinger, bivši zvaničnik američkog trezora koji je generalni direktor za tržišta u razvoju u kompaniji za upravljanje imovinom TCV Group.
Zapadno prihvatanje industrijske politike moglo bi biti posebno bolno za zemlje koje su se nadale da će iskoristiti usvajanje zelenih tehnologija za turbo ubrzavanje sopstvenog ekonomskog razvoja.
Indonezija tako ima ambicije da uloži svoje bogate resurse nikla u vodeću svetsku industriju baterija, ali američka pravila zabranjuju subvencije za EV baterije koje sadrže velike količine minerala iz zemalja koje nisu američki partneri u slobodnoj trgovini. Među njima je i Indonezija.
"Imamo sve prirodne resurse. Imamo ljudske resurse. A mi smo zemlja koja je demokratska Molim vas, nemojte nas zatvoriti", rekao je šef Indonežanske privredne i industrijske komore Arsjad Rasjid a preneo "Volstrit džornal".
Pobednici
Kao lider u trci za subvencije, SAD s druge strane, doživljavaju investicioni bum. Amerika je prošle godine primila oko 22 odsto globalnih direktnih stranih investicija, što ih čini najvećim primaocem u svetu, prema podacima Ujedinjenih nacija. To je nešto niže od 26 odsto koje je dobila 2021. godine kada su se globalne investicije vratile nakon zatišja tokom pandemije, ali znatno više od 13 odsto, koliko uloženo 2019.
Evropska unija priprema sopstveni paket podrške, ublažavajući ograničenja na subvencije koje zemlje članice mogu dati industriji. Do 2030. EU želi da se 40 odsto ključnih tehnologija potrebnih za zelenu tranziciju proizvodi u bloku, uključujući solarnu opremu – sektor kojim trenutno dominira Kina – turbine na vetar i baterije.
Novi savezi
Jedno rešenje za zemlje koje ne mogu da se takmiče u ovakvoj trci, jeste da se približe bogatim trgovinskim partnerima i da izvuku koristi od njihove industrijske politike, kao što su Kanada i Meksiko uradile kroz sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD, smatra stručnjak za trgovinu i bivši zvaničnik Svetske banke Čed Bovn.
Prošle godine, indonežanski ministar investicija Bahlil Lahadalia rekao je da će njegova zemlja nastojati da formira kartel za proizvođače nikla, sličan Opeku za nikl kao odgovor na protekcionizam zemalja koje proizvode električna vozila. Organizacija po modelu Opeka bi koordinisala nivoe proizvodnje nikla sa drugim velikim izvoznicima kako bi osigurala povišene cene.
Pročitajte OVDE šta je Prištini poručila Viola fon Kramon
Izvor: Raša Tudej
