Vladimir Putin i Kim DŽong Un sastali su se samo jednom u četiri oka – 2019. godine u Vladivostoku. Dvojica lidera ipak su ostala u stalnom kontaktu, koji je sve intenzivniji otkako je počeo rat u Ukrajini. Ali, umesto da se čuju telefonom, kao što to uobičajeno rade državnici u svetu, oni radije razmenjuju pisma, u kojima biranim rečima veličaju saradnju dve zemlje.
Tek što je pre više od dve sedmice Sergej Šojgu u Pjongjangu, na 70. godišnjicu primirja u Korejskom ratu, predao zapečaćenu pošiljku ruskog predsednika severnokorejskom vođi, usledila je nova razmena „državničkih poslanica”. A pre toga poslata su dva Kimova pisma Putinu – povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja i Dana Rusije 12. juna.
Putin i Kim su u poslednjim pisanim porukama povodom obeležavanja 78. godišnjice oslobođenja Koreje od kolonijalne vladavine Japana izneli obećanja o razvoju odnosa dve zemlje. Severnokorejski predsednik nazvao ih je „dugogodišnjim strateškim odnosom”, kako prenosi korejska državna agencija KCNA.
KREĆE POBUNA U UKRAJINSKOJ ARMIJI! 500 vojnika odbilo da pređe u ofanzivu
Putin je u pismu Kimu istakao da je siguran da će saradnja dve zemlje biti i dalje razvijana na svim poljima za dobrobit dva naroda i bezbednost Korejskog poluostrva i cele severoistočne Azije.
Kim je u odgovoru Putinu istakao da je prijateljstvo Rusije i Severne Koreje sklopljeno u Drugom svetskom ratu pobedom nad Japanom, a da je sada, kako je naveo, nepobedivo i moćno u borbi protiv imperijalista i hegemonije, preneo je Rojters.
U svom dopisu Putinu Kim naglašava da su „strateška i taktička saradnja, podrška i solidarnost” između njih sada na „visokom nivou, na zajedničkom frontu usled vojne pretnje i provokacije neprijateljskih snaga”.
Severnokorejski lider ovog puta nije imenovao koje su to „neprijateljske snage”, ali je taj termin Pjongjang često koristio kako bi označio SAD i njihove saveznike.
Ova kurtoazna državnička razmena pisama u socrealističkom maniru verovatno nije slučajno tempirana uoči prvog samita SAD – Japan – Južna Koreja, koji američki predsednik DŽozef Bajden prekosutra organizuje u Kemp Dejvidu.
Sovjetski Savez je decenijama bio glavni saveznik Severne Koreje, pružajući joj ekonomsku pomoć. Ali, veze Moskve i Pjongjanga oslabile su raspadom SSSR-a. Rat u Ukrajini udahnuo je novu snagu u odnose dva suseda.
Kako su saopštile UN, Rusija je posle trogodišnje pauze ponovo počela da isporučuje naftu Severnoj Koreji. Krajem 2022. godine obnovljena je i železnička veza između dve zemlje, a satelitski snimci pokazuju da su teretne kompozicije sve duže. Rusija šalje i preko potrebne žitarice, jer Svetski program za hranu UN procenjuje da je 40 odsto stanovništva najizolovanije zemlje na svetu pothranjeno.
A šta u tim vozovima ide u suprotnom pravcu – za sada nije jasno. Prema američkim obaveštajnim izvorima, najverovatnije municija i naoružanje za nastavak ruskih operacija.
Kim DŽong Un već je u više prethodnih pisama povodom državnih praznika i istorijskih jubileja pružio Moskvi punu podršku u vojnim akcijama koje vodi u Ukrajini. Dokaz je i to što se Severna Koreja našla među malobrojnim državama koje su priznale nezavisnost republika Donjeck i Lugansk.
Očito da ni senzacionalno otkriće „digitalnog špijuniranja” nije narušilo sve bolje odnose dve zemlje. Pjongjang ni Moskva nisu javno komentarisali niti potvrdili saznanja do kojih je došao Rojters – da su hakeri Kim DŽong Una u potrazi za naprednim vojnim tehnologijama provalili u sistem velikog ruskog vojnog biroa za razvoj raketa „NPO Mašinostrojenije”.
Poseta ruskog ministra odbrane Pjongjangu krajem jula i potom tajni dolazak ruskog armijskog aviona Il-62M ukazuje da Pjongjang i Moskva sve više jačaju vojnu saradnju. Bugarski portal „Bulgarijanmilitari” piše da bi Rusija u zamenu za ariljerijske granate mogla da Severnoj Koreji obezbedi modernizovane avione „mig-23ML/MLD” i „mig-29”, koje Pjongjang ima u svom arsenalu. Naime Koreja je od SSSR-a kupila između 14 i 28 lovaca „mig-29” pre nego što je sama počela da ih sklapa od 1987. do 2000. godine.
Kim DŽong Un je u međuvremenu smenio načelnika Generalštaba i naredio drastično povećanje proizvodnje naoružanja kako bi zemlju spremio za potencijalni rat. Iako se to dovodi u vezu s predstojećim vojnim vežbama SAD i Južne Koreje, vrlo je verovatno da će nešto od tog naoružanja završiti u ruskim rukama.
Budući da Kimov režim ima na zalihama veliku količinu artiljerijske municije, stručnjak za naoružanje i koautor knjige „Oružane snage Severne Koreje” Jost Olimans za „Blumberg” kaže da bi Pjongjang mogao da napravi dobar posao. Po njegovoj proceni Severna Koreja bi mogla da proda Rusiji 250.000 komada veoma traženih granata kalibra 155 milimetara po ceni od najmanje hiljadu dolara po komadu.
Rat u Ukrajini je prilično istanjio ruske, ali i zapadne rezerve ovih artiljerijskih zrna, koje NATO sada pokušava da nabavi po ceni od čak 3.000 dolara po komadu.
KIJEV SE SPREMA NA VELIKU OFANZIVU: Grupišu ogromnu vojsku na ovim pravcima
Izvor: Politika.rs
