Da li ste podigli kredit ili nekoliko, zbog čega dobar deo novca iz vašeg novčanika ide na otplatu? Niste sami, mnogi su u toj poziciji, pa i sama država.
Dug se godinama gomila, a sa novih 11 zaduživanja, o kojima se raspravljalo u parlamentu prošle nedelje, povećan je za 1,35 milijardi evra.
„Uspeli ste da povećate javni dug toliko da ste sada zadužili Srbiju više nego sve druge vlade ukupno“, rekao je Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta.
„Mala Srbija je mnogo ekonomski stabilnija od mnogih jačih i većih zemalja. Moja poruka građanima Srbije je da su naše javne finansije izuzetno stabilne i da je javni dug apsolutno pod kontrolom“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Kako tačno izgleda ta kontrola i stabilnost – prema podacima Uprave za javni dug, država duguje 35,75 milijardi evra. Ove godine treba da vrati oko 6,8 milijardi evra, od čega je deo glavnica, a deo kamate.
U ovom trenutku odnos duga Srbije prema bruto domaćem proizvodu je 50,5 odsto, što ministra finansija ne brine. Ali kako će biti u budućnosti? Ako srpska privreda bude rasla brže nego što se Vlada Srbije zadužuje, taj odnos će se popraviti i dug neće biti omča oko vrata. Ali, ako privreda uspori, a vlada nastavi da se zadužuje – stvari će biti potpuno drugačije i preti scenario u kome je zemlja prezadužena.
Hoće li BDP uspeti da „pobegne” javnom dugu?
Sadašnje brojke, kao i one projektovane, zabrinjavaju bivšeg guvernera Narodne banke Dejana Šoškića.
„Smatram da treba da budemo zadovoljni ako ostvarimo pozitivan rezultat u pogledu stope rasta BDP-a. „Treba da budemo zadovoljni ako ne uđemo u recesiju“, kaže Šoškić.
Šoškić naglašava da je povećanje javnog duga već izuzetno visoko u odnosu na realnu stopu rasta privredne aktivnosti. Posebno je problematično što je naš uvoz jači u odnosu na izvoz.
S druge strane, donosioci odluka ističu da je javni dug ispod 60 odsto BDP-a, ali ovaj podatak ne odražava u dovoljnoj meri stvarno stanje na terenu, smatra novinar „Nove ekonomije” Mateja Agatonović.
„Onda je, recimo, Srbija bolja ekonomija od Francuske, Belgije ili Japana, a lošija od recimo Bangladeša i Maroka. Nije (bitan) samo iznos novca za koji ste se zadužili, već i pod kojim uslovima, a ti uslovi su globalno sve gori i gori za svakog ko uzme kredit“, rekao je Agatonović.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić podseća da Srbija ima zakon koji jasno definiše granicu javnog duga do BDP-a koju ne treba prekoračiti.
PUTIN IH POTPUNO DEMOLIRAO: Zapadni mediji bruje, Makronova strategija za Afriku u rasulu
„A to je 45%. Dakle, mi kršimo sopstveni zakon i svaka vrsta satisfakcije kada prekršite svoj zakon koji reguliše budžetski sistem ne bi trebalo da bude normalan za naše funkcionere“, kaže on.
Premijer uverava – daleko smo od dužničkog ropstva, a krediti se uzimaju za investicije kao što su putevi, koji se sami isplate.
Sagovornici N1 se slažu da je to važno, ali napominju da su presudne i domaće privatne investicije, odnosno fabrike pored tih puteva kojih nema dovoljno. Jer samo naplata putarine teško da će sama otplatiti kilometre.
Izvor:N1info.rs
