Kako stoji u Deklaraciji Atinskog samita, 20 godina posle Samita u Solunu, došlo je vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan cilj.
Lideri Zapadnog Balkana, Moldavije, Ukrajine i Evropske unije podvukli su, imajući u vidu novu geopolitičku realnos - značaj daljeg približavanja tih regiona Uniji.
"Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon Samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, došlo vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i kontekst“, navodi se u Deklaraciji, koju su parafirali Aleksandar Vučić, Maja Sandu, Volodimir Zelenski, Jakov Milatović, Kirijakos Micotakis, Jon-Marsel Čolaku, Aljbin Kurti, Borjana Krišto, Dimitar Kovačevski, Nikolaj Denkov i Andrej Plenković, u prisustvu predsednika Evropskog saveta i predsednice Evropske komisije.
U dokumentu se navodi da je ruska invazija na Ukrajinu ključni trenutak za Evropu, koji stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU.
„Ovo je kritično vreme za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidljivom evropskom bezbednosnom poretku su narušeni i ponovo smo svedoci ispoljavanja pogubnih efekata revizionizma“, dodaje se u Deklaraciji usvojenoj na zajedničkoj večeri na koju je pozvao grčki premijer Kirijakos Micotakis.
„Suočeni sa ruskom agresijom, izražavamo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava“, ukazuje se u dokumentu.
U današnjim razgovorima u Atini, lideri su, kako se navodi, izrazili podršku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom UN, u njegovoj formuli mira, a pozdravili su i napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini.
U Deklaraciji se ističe da su se lideri saglasili da ne može biti nekažnjivosti za ratne i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, već da svi odgovorni moraju odgovarati.
„Pre 20 godina, Solunski samit je priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Čvrsto verujemo da je danas ova izjava aktuelnija nego ikada. Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta među našim narodima u ovim izazovnim vremenima“, podvlači se u Deklaraciji.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Naglašeno je da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija, geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima, kao strateško ulaganje u mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, i da je važno da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice.
„Danas smo u Atini razgovarali o putu napred, kako bi ova vizija Evrope postala stvarnost. Podvukli smo važnost postavljanja sebi cilja za završetak vizije EU obogaćene Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom. Naglasili smo potrebu za ponovnom energijom i ponovo fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do postavljenih uslova. Izrazili smo našu posvećenost da podržimo Ukrajinu i Moldaviju da preduzmu sledeće korake u procesu pristupanja čim završe neophodne reforme“, dodaje se u Deklaraciji.
U dokumentu se ne spominju sankcije Moskvi, a Sputnjik je sinoć preneo da odredba „o pozivu na uvođenje sankcija Rusiji“ nije usvojena zbog protivljenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i da je u završnoj Deklaraciji, okupljeni trebalo da se usaglase o pozivu na uvođenje sankcija protiv Rusije.
Izvor: Kosovo onlajn
