Dve decenije kasnije jedino je Hrvatskoj pošlo za rukom da uđe u prestižni evropski klub 2013, a Srbija je već 11 godina u statusu kandidata za članstvo. Gde smo danas i kakva je budućnost naših evropskih integracija?
Prof. dr Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da je budućnost onakva kakva je i prošlost. Ocenjujući da je godišnjica usvajanja Solunske deklaracije obeležena kao neki veliki događaj, ističe za naš list da je zapravo reč o velikom neuspehu Evropske unije jer je samo Hrvatska uspela nešto da uradi.
A prema mišljenju Suzane Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, EU opet traži novi pristup, o kome se sada intenzivno razgovara. „Ako zanemarimo diplomatske fraze koje se redovno pojavljuju u sličnim dokumentima, ipak možemo da zaključimo da je EU najavila povratak politici proširenja, ali ne onakvog kakvo je do sada bilo”, kaže Grubješićeva za „Politiku” komentarišući rezultate skupa u Atini i Program rasta zemalja zapadnog Balkana, koji EU priprema za oktobar.
Od prvog samita EU – zapadni Balkan, 2003. u Solunu, geopolitičke okolnosti su se menjale, kao i projektovani datumi za ulazak zemalja našeg regiona u uniju. Srbija je na kraju prihvatila novu metodologiju vođenja pristupnih pregovora, po kojoj je 35 pregovaračkih poglavlja grupisano u šest klastera. Evropski put dodatno su opteretile pandemija virusa korona i rat u Ukrajini, koji i dalje traje.
Posle razgovora sa čelnicima Evropskog saveta i Evropske komisije Šarlom Mišelom i Ursulom fon der Lajen u Atini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su oni ponovili značaj tzv. agende rasta i naveli šta je to što možemo da uradimo da unapredimo naše ekonomske performanse.
„Tu očekujem, osim kroz podršku različitim programima, subvencijama, podstrek za mnoge važne stvari, pre svega u tzv. zelenoj agendi, dodatni novčani priliv za zemlje zapadnog Balkana”, rekao je Vučić. Istakao je da je važno to što su rekli Fon der Lajenova i Šarl Mišel o jedinstvenom ekonomskom tržištu.
A ministarka za evropske integracije Tanja Miščević nedavno je izjavila da je Srbija spremna za finalnu fazu procesa pristupanja EU u kojoj se napredak meri primenom usvojenih propisa, strategija i planova i u kojoj veliki značaj imaju politička volja i podrška procesu evropskih integracija. Miščevićeva je najavila da će u oktobru početi priprema novog, revidiranog Programa za usvajanje prava EU, a da je 2025. godina „određena kao ciljana za dokazivanje naše spremnosti da usaglasimo sistemske propise s tekovinama EU”, kako sa onim koji su do sada usvajane i sprovođene, tako i sa onim koje su se u međuvremenu promenile. „Ovo nije godina našeg stupanja u članstvo, ali jeste godina koja nam je ciljana kako bismo mogli što pre biti spremni za to članstvo. I to nije niti proizvoljna, niti nasumično ili politički odabrana godina, vrlo ozbiljno svoje planove i ciljeve zasnivamo na ocenama onih koji decenijama rade na ovom procesu, a to su kolege iz institucija vlade”, naglasila je ministarka za Betu.
Navodeći da je Hrvatska primljena pre 10 godina, Slobodan Zečević podseća da su ostale države regiona blokirane na tom putu, a pritom se dodaju novi kandidati, Moldavija i Ukrajina, koje imaju svoje probleme. Ukazuje da se Evropska unija nije reformisala iznutra, tj. da nije reformisala svoj institucionalni sistem i da nije pokazala sposobnost da primi nove članice.
„Nema konkretnog programa ni za jednu od država kandidata. Ne zna se da li će biti primljene za tri-četiri godine i kada će biti primljene”, navodi naš sagovornik.
Zečević ocenjuje da bi evropska budućnost mogla da bude uključivanje u unutrašnje tržište koje bi podrazumevalo veće donacije i investicije za države kandidate. Objašnjava da bi uključivanje u zajedničko tržište podrazumevalo da dobijamo sredstva kao i države članice, ali da budemo bez prava glasa u institucijama. „Mi se kroz pristupne pregovore praktično uključujemo u to tržište. Potpuno uključivanje, po mom mišljenju, podrazumeva da dobijemo i potpuna sredstva, kao što na primer dobija Bugarska, koja je iste veličine kao Srbija”, ističe prof. dr Zečević za „Politiku”. Ovo bi podrazumevalo, napominje sagovornik našeg lista, pristup fondovima i dobijanje iste razvojne pomoći, kao Bugarska i Hrvatska po glavi stanovnika. Podvlači da postoji ideja da gravitiramo u tržištu Evropske unije, a da istovremeno ne budemo punopravni članovi i ne odlučujemo u institucijama. „Ako to podrazumeva da dobijemo sredstva kao i članice, ni to nije loše”, zaključuje prof. dr Zečević.
Prema mišljenju Suzane Grubješić, izgledno je da će pristupanje novih članica ići u fazama, kao i da će naglasak biti na većoj ekonomskoj integraciji. „To je i suština plana rasta koji je Ursula fon der Lajen predstavila u junu na GLOBSEK-u: integracija u pojedine segmente jedinstvenog tržišta EU i povećanje pretpristupne pomoći za kandidate. Cilj je da se zemlje zapadnog Balkana integrišu u oblastima digitalne trgovine, bezbednosti u sajber-prostoru, da se pojednostave trgovina i plaćanje itd. Preduslov za to jeste jačanje regionalne ekonomske integracije, kako bi se region pripremio za veliko evropsko tržište”, ističe Grubješićeva.
Kako kaže, za Srbiju bi svakako bilo dobro da se takav plan EU realizuje jer bi to dalo podsticaj ekonomskom rastu, povećanju konkurentnosti i većoj privlačnosti za nova ulaganja. U svakom slučaju, ovaj plan je korak napred u odnosu na dosadašnju zamrznutu politiku proširenja.
Pročitajte OVDE šta je Medvedev otkrio o Bajdenu
Izvor: Politika
