To posebno pogađa ukrajinske poljoprivrednike, čiji je težak posao upravo postao teži, piše "Volstrit džornal".
Poljoprivrednik Valerij Kološa kaže da sada ne može da proda svoje žitarice i da će se boriti da ove godine ostane na nuli, jer mu troškovi transporta rastu, a prihodi opadaju.
Dok su globalne cene žitarica naglo porasle kada je Sporazum propao, one su pale u Ukrajini pošto je lokalno tržište bilo preplavljeno zalihama koje nije bilo moguće izvesti.
Ukrajinski poljoprivrednici trenutno dobijaju do oko 160 dolara po metričkoj toni za pšenicu koju isporučuju u luke na reci Dunav, manje u odnosi na period kada je Sporazum i dalje bio na snazi.
Sa druge strane reke, rumunski farmeri mogu da dobiju oko 215 dolara po metričkoj toni za pšenicu. "Danas je tržište mrtvo... Ja samo pokušavam da preživim", rekao je Kološa, koji se bavi poljoprivredom u ukrajinskoj oblasti Černigov, severoistočno od Kijeva.
U nedostatku prihoda, mnogi farmeri će imati problema da finansiraju sadnju sledeće runde useva, što bi moglo da ograniči proizvodnju u jednom od najvećih svetskih dobavljača žitarica u vreme već visokih cena hrane.
Pojedini farmeri su rekli da su, usled nedavnih događaja, odlučili da manje sade ozimu pšenicu. Drugi su, u očekivanju izvoznih problema, već počeli da prelaze na unosnije kulture poput suncokreta.
Pre eskalacije sukoba u februaru 2022. godine, skoro svi ukrajinski poljoprivredni proizvodi su izvezeni preko crnomorskih luka, koje su zatvorene nakon početka ruske vojne operacije.
Ta ruta je zatim ponovo otvorena u julu 2022. nakon što je, uz posredstvo Ujedinjenih nacija i Turske, postignut Sporazum o žitu između Ukrajine i Rusije.
Brodovi za žito više ne pristaju u lukama u Odeskoj oblasti otkako je Sporazum raskinut prošlog meseca, ostavljajući hiljade tona žitarica u tamošnjim skladištima.
Evropska unija i SAD traže alternativne izvozne rute, a ukrajinski izvoz za sada ide preko njenih zapadnih kopnenih granica ili dve male luke na Dunavu.
Avgust je tipično spor period za ukrajinski izvoz žitarica. Pravi test za ukrajinske izvozne kapacitete će doći u septembru i oktobru, kada se bude prikupila žetva kukuruza i jestivog ulja.
Ove sezone, Ukrajina bi trebalo da izveze oko 57 miliona metričkih tona žitarica i jestivih ulja, navodi "Volstrit džornal". Kapacitet za izvoz preko kopnenih granica sa zemljama EU imaju kapacitet da izvoze samo 15 do 16 miliona tona godišnje, što znači da će dunavske luke ove zemlje morati da iznesu ostatak.
Otprilike polovina ukrajinskog izvoza žitarica, ili oko 29 miliona metričkih tona, izvezena je preko crnomorskog koridora tokom poslednje žetvene sezone od 2022. do 2023. godine, piše američki list.
Pre eskalacije sukoba, dunavske luke Reni i Izmail gotovo uopšte nisu korišćene za izvoz žita, ali danas brodovi čekaju da pristanu. Barže nastavljaju da plove iz luka do Konstance u Rumuniji, gde se teret ukrcava na veće brodove.
Više od 250 teretnih brodova nedavno je bilo na crnomorskom kraju Dunava, navodeći Reni, Izmail ili Konstancu kao svoje odredište, prema podacima o praćenju brodova iz "Spajr globala".
Ako Crno more ostane zatvoreno, "Ukrajinci će se suočiti sa ogromnim problemima", rekao je Sergej Kravčuk, izvršni direktor "Gals Agro", poljoprivredne grupe sa sedištem severno od Kijeva.
Troškovi izvoza žitarica preko kopna ili Dunava obično su daleko veći od izvoza preko Crnog mora, navodi "Volstrit džornal". Transport žitarica iz centralne Ukrajine preko Crnog mora prošlog novembra je koštao oko 29 dolara po toni, dok je preko dunavskih luka čak 124 dolara.
Otprilike u isto vreme, izvoz preko kopna i iz poljske luke Gdanjsk koštao je 140 dolara po toni.
Kravčuk je rekao da očekuje da će troškovi izvoza rasti i da razvoj situacije stvara stalnu neizvesnost.
Crnomorska inicijativa, koju su 2022. godine potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, prestala je sa radom 18. jula. NJegovi uslovi uključivali su izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva iz tri crnomorske luke, uključujući Odesu.
To je bio deo paketa aranžmana. Drugi deo, trogodišnji memorandum Rusije i UN, predviđao je deblokadu izvoza ruske hrane i đubriva, ponovno povezivanje ruske poljoprivredne banke "Roseljhozbank" sa SVIFT sistemom, obnavljanje snabdevanja poljoprivredne mehanizacije i rezervnih delova, obnavljanje rada cevovoda za amonijak "Toljati-Odesa" i druge korake.
Kako nijedna tačka memoranduma nije ispunjena, "nastavak Sporazuma o žitu u obliku u kome je postojao izgubio je svaki smisao", rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin nakon što je on raskinut u julu 2023. godine.
Pročitajte OVDE šta “duboka država” sprema za narednih par godina
Izvor: Raša Tudej
