Prema novim procenama neimenovanih američkih zvaničnika, došlo je do dramatičnog porasta broja poginulih ukrajinskih vojnika.
U maloj mrtvačnici od cigala, nedaleko od linije fronta u Donjecku, nepoznati vojnici leže nagomilani, a 26-godišnja Margo kaže da razgovara sa mrtvima.
„Možda zvuči čudno... ali ja sam taj koji želi da se izvini za njihovu smrt. Želim da im se nekako zahvalim. Kao da čuju, ali ne mogu da odgovore."
Za pretrpanim stolom ispred teških vrata mrtvačnice ona sedi sa olovkom u ruci. NJen posao je da zabeleži podatke o palim borcima, opisuje situaciju iza prve linije fronta Kventin Somervil reporter Bi-Bi-Si-a i napominje da je mračni zadatak prebrojavanja mrtvih postao svakodnevna ukrajinska stvarnost.
Ukrajina ne daje zvaničan broj poginulih u ratu. Ukrajinske oružane snage ponovljaju da su njihovi brojevi ratnih žrtava državna tajna, ali Margo zna da su gubici ogromni. Brojke ostaju poverljive.
Međutim, američki zvaničnici koje je citirao „NJujork tajms” , nedavno su naveli broj od 70.000 mrtvih i čak 120.000 povređenih. To je zapanjujuća cifra od oružanih snaga čiji se broj procenjuju na samo pola miliona.
U aprilu su iz Pentagona procurele procene koje ukazuju da je broj ubijenih Ukrajinaca manji od 17.500. Sadašnji iznenadni skok broja poginulih na više od 70.000 može se delimično objasniti ogromnim gubicima u kontraofanzi na jugu.
U prvim danima bilo je posebno teško ukrajinskoj pešadiji, „gore od Bahmuta”, rekao mi je jedan komandant brigade koji se tamo bori, navodi britanski reporter.
Grad u Donjecku pao je u ruke Rusije u maju u jednoj od najkrvavijih bitaka u ratu do sada.
Ukrajina je promenila taktiku, ali početak napora da se probije ruska odbrana u junu bio je skup, posebno za mlade tek obučene vojnike. Umirali su svakog dana „na desetine”, rekao mi je u junu jedan stariji vodnik koji se borio oko donjeckog sela Velika Novoselka.
U mrtvačnici, jednoj od brojnih duž linije fronta, rade na tome da se nepoznatim vojnicima, koji dolaze direktno sa bojnog polja, pronađu imena.
Vreće za tela se iznose napolje, jedna po jedna, i počinje potraga za tragovima. Unutar prve torbe za telo nalazi se leš mladića, otvorenih očiju, pažljivo sklopljenih ruku u krilu. Lice mu je posečeno, a na nozi ima ranu. Izvađeno je još jedno telo, nedostaju prsti na desnoj ruci, od krvi i blata sa bojnog polja su mrlje njegove uniforme.
DŽepove im otvaraju mrtvačnici, u kojima se nalaze razni predmeti iz svakodnevnog života - ključevi, mobilni telefon, novčanik sa porodičnim fotografijama... Ovi predmeti su tragovi koji pomažu da se pronađu i obaveste njihove porodice.
Napisana crnom olovkom na drugoj vrećici za telo, reč "neidentifikovan" je ucrtana i zamenjena imenom čoveka i detaljima vojne čete.
Grupa vojnika, komandira različitih rangova, stiže u vojnom kamionetu i korača ispred mrtvačnice, pušeći cigarete. Oni pregledaju jedno telo, da vide da li je vojnik iz njihovog voda, čete ili bataljona. Izgleda kao da je stradao u artiljerijskom udaru – nedostaje mu deo glave, a rane na telu su teške, još teže kada se prevrne.
„Ovo je teško. Neprijatno. Ali to je potrebno, deo našeg posla. Moramo dečacima da pružimo pravi ispraćaj", kaže zamenik komandanta bataljona koji nosi pozivni znak „Advokat".
Realnost razmera žrtava otkrivena je na ukrajinskim grobljima.
Na jednom takvom groblju 31-godišnja Oksana plače sama. Slike njenog mrtvog muža Pavla gledaju u nju. Bradati i mišićavi mlađi narednik bio je šampion u dizanju snage i lični trener. Poginuo je tokom prethodne ukrajinske kontraofanzive, u blizini grada Izijuma u novembru kada je projektil iz ruskog helikoptera pogodio njegov konvoj.
ŽESTOKO SE ZAHUKTAVA? U Skupštinu Srbije stigao predlog o pridruživanju, lako može da sledi referendum?
Izvor: Politika.rs
