Piše: Dušan Dostanić

Ne samo što je AfD druga po snazi stranka u Nemačkoj, nego anketa Bilda ukazuje da partija ima potencijal da uskoro postane i pojedinačno najjača stranka na saveznom nivou
Podrška opoziciji u Nemačkoj raste. Prema poslednjoj anketi koju je objavio tabloid Bild, kada bi se u nedelju u Nemačkoj održali evropski izbori, Alternativa za Nemačku (AfD) bi napravila ogroman skok.

Naime, kako stvari sada stoje, AfD bi mogla da računa na 23% podrške, što bi bio najbolji rezultat ove stranke. To znači da bi AfD u odnosu na prošle izbore duplirao procenat glasova. Dakle, ne samo da je AfD druga po snazi stranka u Nemačkoj, nego ova anketa ukazuje da partija ima potencijal da uskoro postane i pojedinačno najjača stranka na saveznom nivou. Dakle, podrška AfD-u kontinuirano raste i to uprkos pokušajima marginalizacije od strane drugih partija, levo-liberalnih medija te državnih institucija počevši od Službe za zaštitu ustava do Savezne centrale za političko obrazovanje.

Prema istoj anketi Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ima 26% podrške, što u odnosu na prošle evropske izbore predstavlja pad od skoro tri odsto. Iako je CDU pojedinačno najjača stranka, to je još uvek daleko od udobne pozicije. Nakon odlaska Angele Merkel sa čela stranke, CDU je menjala lidere i trpela poraze. Sve to ukazuje da stranka nije u stanju da se ideološki pozicionira i pronađe svoj identitet, što je sve posledica dugogodišnje politike Angele Merkel. Ona je tokom svoje vladavine od hrišćanskih demokrata načinila faktički socijal-demokratsku stranku. Ukratko, CDU se nalazi u krizi za koju ne ume da pronađe rešenje. Podrška stranci ne raste, dok AfD napreduje okupljajući jedan deo bivših glasača CDU.

Fijasko semafor koalicije

U ovoj situaciji najveći gubitnik bili bi, ipak, Zeleni koji bi sa 20,5% pali na 15%. Pad nije mali, pogotovo ako se ima u vidu da su Zeleni vladajuća stranka i da oni dominiraju i određuju takt u nemačkoj politici. Do pada popularnosti došlo je uprkos snažnoj podršci koju Zeleni uživaju u nemačkim medijima. To nije veliko čudo, s obzirom da su se Zeleni na vlasti pokazali kao stranka zabrana koja svoje mesijanske ciljeve ostvaruje maltretiranjem građana.

Socijal-demokratska partija (SPD) kancelara Šolca osvojila bi, prema ovoj anketi, 19% glasova i time bi malo popravila svoj rezultat sa prošlih evropskih izbora. Međutim, ni oni ne bi imali mnogo razloga za zadovoljstvo. Naime, prošli evropski izbori su za njih predstavljali ubedljiv poraz od koga se stranka, očigledno, još uvek nije sasvim oporavila. Stranka koja se rado diči svojom dugom tradicijom i svojim poznatim vođama sada daleko zaostaje za opozicionim partijama i vodi zemlju sa manje od 20% podrške građana. Kada se uzme u obzir da su Zeleni i SPD nosioci sadašnje koalicije, vidi se da nemačka vlada ne uživa podršku građana. Sudeći po ovoj anketi tročlana koalicija više ne bi mogla da okupi većinu.

Liberali (FDP), koji su takođe u vlasti, donekle bi popravili svoj rezultat sa prošlih evropskih izbora i osvojili bi sedam odsto, dok bi Levica blago opala na pet odsto. Iako nije reč o velikom gubitku, naslednici istočnonemačkih komunista imaju razloga za zabrinutost ako se imaju u vidu interne borbe u stranci. Naime, Sara Vagenkneht, kao najpopularnije i najpoznatije lice ove partije, ne krije neslaganja sa vrhom stranke po pitanjima spoljne politike, migracija i identitetske politike. To znači da ukoliko bi Vagenkneht napustila Levicu, stranka bi definitivno pala u političku beznačajnost i ostala bi da životari samo kao političko krilo antifa batinaša i levih ekstremista sa kojima ova partija, inače, održava čvrste veze.

Nasleđe Merkelove

Prema ovom stanju stvari, AfD bi u Brisel mogla da pošalje 25 poslanika, a prvi među njima je četrdesetšestogodišnji advokat iz Saksonije, dr Maksimilijan Kra, koji je 20 godina bio član CDU, da bi 2016. napustio hrišćanske demokrate i prešao u AfD. Međutim, Kra ne pripada onima u AfD-u koji svoju novu stranku vide samo kao bolju (stariju) verziju CDU-a, ili tek kao mlađeg koalicionog demohrišćana. Naprotiv, Kra je više nego jasan kada u intervjuu za nedeljnik Junge frajhajt sadašnje stanje opisuje kao rđavo, a današnju EU prema „agendi i strukturi” vidi kao „katastrofu za Nemačku i Evropu”. U tom smislu, on AfD posmatra kao istinsku alternativu koja nudi sasvim nove pozicije i pojmove.

O Evropi Kra govori kao o „savezu otadžbina” čime se jasno ukazuje na potrebu demontiranja briselske birokratske mašinerije. Na stranačkom kongresu u Magdeburgu gde se odlučivalo o listi kandidata za evropske izbore Bjern Heke, lider AfD-a iz Tiringije, je to isto rekao drugim rečima: „Ova EU mora da umre da bi Evropa živela”. Međutim, ukoliko je stanje u Nemačkoj i EU stvarno toliko loše – kako ga opisuju Kra i Heke – logično se postavlja pitanje ko je za to kriv. Odgovornost za takvo stanje se, u prvom redu, mora pripisati upravo Angeli Merkel i njenoj stranci, budući da je Merkelova davala ton i nemačkoj i evropskoj politici poslednjih 16 godina. Ukoliko je EU jedna korpumpirana radnja (Mark Jongen) i ukoliko je masovno useljavanje pretnja za evropsku civivlizaciju (Rene Aust) – onda je to nasleđe kancelarke Merkel.

Činjenica da je Kra nosilac liste pokazuje da je uspeo da okupi stranku oko sebe i da izađe na kraj sa propagandnom kampanjom koju su protiv njega vodili ne samo protivnici iz drugih partija, nego i neki navodni konzervativci koji još uvek ne umeju da formulišu drugačiju politiku od vezivanja Nemačke za Vašington. U tom smislu, Kra AfD u Briselu vidi kao deo frakcije Identitet i demokratija, dakle u istom bloku sa Slobodarskom partijom Austrije, Nacionalnim okupljanjem iz Francuske i italijanskom Ligom.

Pored Kraa u Brisel sa liste AfD-a sigurno idu, između ostalih, i Peter Bistron, Rene Aust, Mark Jongen, prof. Hans Nojhof, kao i Tomas Frelih iz podmlatka stranke (Mlada alternativa). Tako će omladinska organizacija po prvi put imati svog oficijelnog predstavnika u Evropskom parlamentu. To znači ne samo da je AfD prepoznala važnost omladinske organizacije, nego i da je stranka otvorena za impulse koji stižu iz patriotskog civilnog društva, odnosno one mreže desnih medija, izdavačkih kuća, platformi, pokreta i kružoka koje nisu deo stranačke strukture, ali koje ostaju bliske stranci. Prema rečima Marka Jongena u Brisel se odlazi kao u „vruću zonu kulturne borbe”, a takva borba se ne može voditi bez podrške patriotskog civilnog društva.

AfD i CDU? Nemoguće!

Nije dugo trebalo čekati na reakcije drugih stranaka. Manfred Veber iz bavarske Hrišćansko socijalne unije (CSU), sestrinske stranke CDU, bio je posebno oštar pa je AfD nazvao „protivnikom i neprijateljem”. Da ne bude zabune, Veber je rekao da AfD nije „takmac”. Ovo nije prvi put da političari iz kruga CDU govore o Alternativi kao o „neprijatelju”, što je zanimljiv izbor reči. Naime, do sada se stalno ponavljalo da je podela sveta na „prijatelje” i „neprijatelje” karakteristika „ekstremista”. Sada političari glavnog toka gube nerve i ponašaju se kao da žele da svako mišljenje koje se razlikuje od njihovog isključe iz igre.

Naravno, kada se počne govoriti o neprijateljima mora se pomenuti i – Putin. Tako je Veber konstatovao da AfD pomaže Putinu. Dakle, ko nije sa nama – taj je sa Putinom. Prema Veberovim rečima, AfD dovodi u pitanje ono što je za Nemačku i čitavu Evropu donelo „mir i blagostanje”, misleći pri tome na EU. Ponovo je u pitanju zanimljiv izbor reči, jer mir i blagostanje su u Nemačkoj i Evropi svakako dovedeni u pitanje, ali teško da se to može staviti na račun jedne opozicione stranke. Pre će biti da to može imati neke veze sa Zelenima, budući da je iz te stranke ministar spoljnih poslova, Anelena Berbok, koja je poznata po izjavi da je EU u ratu sa Rusijom. Ista stranka je odgovorna i za inflaciju, povećanje cena struje i grejanja u Nemačkoj, za pad životnog standarda, te za propadanje srednjeg sloja što se sve, takođe, pravdalo i ratom protiv Putina.

Međutim, prema Veberovoj logici upravo je AfD – koja stoji na stanovištu da rat u Ukrajini nije njihov rat i da su primirje i mir u njihovom interesu, kao što je to u Bundestagu izjavila Alis Vajdel – stranka koja ugrožava mir. Iz Veberovih reči nedvosmisleno sledi da CDU, uprkos sporadičnim izjavama, ne želi da bude deo nekakvog budućeg konzervativnog fronta. Dakle, ne samo to da se o nekakvoj budućoj saradnji između AfD-a i CDU-a ne može ni misliti, nego CDU ostaje privržena nasleđu Angele Merkel. U to nasleđe spada i približavanje Zelenima i želja da se sa njima obrazuje koalicija na saveznom nivou.

Ukratko, demohrišćanska ideja je mrtva i onaj ko sa njom još uvek računa izgubio je smisao za činjenice. Ukoliko želi da se uspešno suprotstavi dominantnoj levo-liberalnoj politici desnica mora da izađe iz senke sklerotične hrišćanske demokratije i da formira nove pozicije i pojmove.

Izvor: Novi standard