Predlog rezolucije o pridruživanju BRIKS-u predali su u Skupštini Srbije i njena sudbina je, prema poslovniku, sada u rukama predsednika Skupštine Vladimira Orlića. On mora predlog da dostavi poslanicima, nadležnom skupštinskom odboru, Vladi Srbije, odnosno Zaštitniku građana i Narodnoj banci Srbije, ako se predlog tiče materije iz njihove nadležnosti.
Ukoliko postoji problem u pripremi predloga, odnosno, ako on nije urađen u skladu sa poslovnikom, od predlagača će tražiti da ga izmene u toku od 15 dana.
Predlog bi mogao da dođe na dnevni red najranije za 15 dana od podnošenja.
Kako je poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski rekao za RT Balkan, on i njegov stranački kolega Bojan Torbica zatražiće da rezolucija uđe u dnevni red već na prvom redovnom zasedanju.
Komlenski je kazao i da nije sa kolegama iz vladajuće koalicije, čiji su deo, razgovarano o podršci rezoluciji.
Koje će partije podržati predlog
Poslanici Skupštine Srbije mahom su i dalje na godišnjim odmorima. Ima i onih koji su u Srbiji, ali nisu hteli da komentarišu predloženu rezoluciju.
Tako iz Srpske napredne stranke, ali i iz Socijalističke partije Srbije nismo uspeli da dobijemo odgovor da li će podržati predlog poslanika Pokreta socijalista, kao ni da li se zalažu da ova tema bude pokrenuta u javnosti.
Član Glavnog odbora SNS-a Bratislav Jugović jedini je iz vladajuće stranke izneo svoj stav o ovoj temi, navodeći da bi za rezoluciju na referendumu sa zadovoljstvom glasali najverniji birači SNS-a.
Kako je naveo u saopštenju, ovo će biti "teška borba dobra protiv zla", te da je nesporno da "verujući narod hoće Srbiju u BRIKSU-u, zato što je to i vrednosno pitanje".
Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović kaže za RT Balkan da mu je drago da sve više političkih stranaka i u vlasti i u opoziciji podržava novu spoljnu politiku Srbije za koju se stranka koju predvodi zalaže već godinama unazad.
"Mi smo još pre nekoliko meseci predali u skupštinsku proceduru preporuke Vladi Srbije u tome pravcu, sa naglaskom da je Srbija vojno i politički neutralna država okrenuta i evropskom ekonomskom prostoru i zemljama BRIKS-a", dodaje Obradović.
Kako napominje, s obzirom na to da od ulaska Srbije u EU nema ništa, predložili su da se razmotre brojne alternative i tražili da ta tema dođe na skupštinski dnevni red.
"Svakako ćemo zajedno sa Srpskom strankom Zavetnici 23. septembra organizovati okrugli sto u Narodnoj skupštini na temu nove spoljne politike Srbije", kaže Obradović.
Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski za RT Balkan kaže da ta partija već godinama zastupa ideju saradnje sa BRIKS-om i članstva u toj organizaciji, dok su ostali bili zaokupljeni evrofanatizmom.
"Uvek smo smatrali da je od strateške važnosti, posebno sada kada trpimo sve ozbiljnije pritiske kolektivnog Zapada u vezi sa KiM i Republikom Srpskom, da Srbija ojača svoja međunarodna savezništva i dodatno učvrsti svoju poziciju po pitanju odbrane teritorijalne celovitosti i prava srpskog naroda u regionu", napominje Stamenkovski.
Dodaje da je krajnje vreme da se ovo pitanje otvori u srpskoj javnosti i da se, uz učešće svih relevantnih političkih i društvenih institucija, građanima Srbije predoče sve prednosti jačanja saradnje Srbije i BRIKS-a, koja predstavlja suštinsku i stratešku alternativu procesu evroatlantskih integracija.
"Sa rezolucijom nismo detaljno upoznati, stoga ćemo je razmotriti, kao odgovorna stranka, uz nadu da se ne radi o još jednom kozmetičko- marketinškom potezu. Uvek ćemo biti politički zadovoljni, ako bilo koja stranka suštinski odluči da prihvati segmente našeg programa", zaključuje naša sagovornica.
Prozapadne stranke već su se oglasile ovim povodom negodujući i ponavljajući kao pesmicu naučenu priču o evropskim integracijama Srbije, koju građani slušaju više od 20 godina.
Funkcioner Stranke slobode i pravde Borko Stefanović kazao je o BRIKS-u da je u pitanju "neformalna, neobavezna, konferencijska organizacija".
Stefanović ostaje na liniji odbrane Evropske unije koja je sa druge strane, nesporno organizacija koja obiluje uslovljavanjem, za razliku od BRIKS-a, što se Stefanoviću ne sviđa.
Pa ipak, i iz takve, ustrojene organizacije, zemlje sa evropskog kontinenta su izašle, poput Velike Britanije, dok neke druge nikada nisu ni htele da uđu.
Orlić za sada nije zakazao prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije. Prema Zakonu o Narodnoj Skupštini, poslanici se nakon letnje pauze u klupe vraćaju prvog radnog dana u oktobru, što je 2. oktobra.
Pročitajte OVDE šta je Medvedev rekao o iseljavanju Ukrajine
Izvor: Raša Tudej
