Zelenski i drugi vodeći ukrajinski zvaničnici su isključili trgovinu teritorijom za mirno rešenje rata sa Rusijom ili članstvo u NATO, ali Arestovič predlaže opciju Savezne Republike Nemačke kao jednu od mnogih mogućih opcija za okončanje rata.
DA DEO UKRAJINE UĐE u NATO
Govoreći u Jutjub intervjuu sa Julijom Latinjinom, ruskom novinarkom, Arestovič je rekao da je debata o članstvu u NATO razotkrila duboke protivrečnosti između ciljeva Ukrajine i ciljeva njenih glavnih zapadnih saveznika i predložila četiri načina da se oni premoste.
Prvo bi bilo da Ukrajina ubedi svoje zapadne saveznike da pristanu na njenu tačku gledišta, međutim, ona kaže da Ukrajini nedostaju „politički resursi“ da to postigne.
Druga bi bila opcija Savezne Republike Nemačke u kojoj bi slobodnom delu efektivno podeljene Ukrajine bilo dozvoljeno da se pridruži NATO-u u nadi da će ponovno ujedinjenje na kraju biti postignuto mirnim putem.
– Recimo da deo okupirane teritorije ostaje okupiran i van kontrole ukrajinske vlade. Ostalo se držimo. Ne znamo tačno koliko, ali to je velika većina. Recimo da je to 80 odsto teritorije koju držimo. U stvari, većina nas, veći deo zemlje, kako su obećali, završava rat i ulazi u NATO. Mnogi bi to mogli nazvati superistorijskim povodom – rekao je Arestović.
Naveo je još dve opcije.
- Treća opcija je pronalaženje kompromisa, ali mislim da je najverovatnije četiri. To je „marš pravde dva“ – rekao je Arestovič, misleći na Vagnerov ustanak 24. juna koji je predvodio Jevgenij Prigožin.
On je naglasio da opcija tri ne bi podrazumevala odricanje od ambicije oslobađanja Krima i okupiranih teritorija, već pokušaj da se to učini mirnim putem.
Ukrajinska vlada je dosledno govorila da njeni ratni ciljevi uključuju oslobađanje svih okupiranih teritorija, uključujući Krim, koji je aneksiran 2014.
KONTROVERZNI HAPŠENJE
Arestovič, bivši psiholog i plodan bloger, poznat je kao kontroverzna ličnost u Ukrajini. Tokom prvih nedelja rata, on je objavljivao široko pregledane novosti o napretku sukoba i u jednom trenutku predvideo da je mirovni sporazum blizu i da će borbe trajati samo nekoliko nedelja ili meseci.
Arestovič je u januaru podneo ostavku na mesto savetnika u kabinetu predsednika nakon što je rekao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila rusku raketu koja je uništila stambeni blok u Dnjepru. Komentari su izazvali reakcije Ukrajinaca koji su ga optužili da širi neproverene informacije i podržava ruske propagandne narative.
NJegov predlog nije prvi put da se podela Nemačke posle Drugog svetskog rata koristi kao kontrapunkt argumentu da Ukrajina ne može da uđe u NATO dok ima aktivan teritorijalni spor sa Rusijom.
Savezna Republika Nemačka nastala je spajanjem američke, britanske i francuske okupacione zone 1949. godine. Pridružila se alijansi 1955. dok je Nemačka Demokratska Republika, osnovana u bivšoj sovjetskoj okupacionoj zoni, ostala pod kontrolom Moskve.
Dve Nemačke su ponovo ujedinjene 1991. godine.
RUSKI SENATOR O PREGOVORIMA U DŽEDI - Zapadne zemlje ništa ne poštuju, zna to Srbija
Izvor: Kurir.rs
