Na to za Sputnjik ukazuje ekonomista Ivan Nikolić, komentarišući najnovije podatke Svetske banke za 2022. godinu, prema kojima je BDP Rusije, prema paritetu kupovne moći, peti u svetu, iza Kine, SAD, Indije i Japana. Frapantna je činjenica, kaže on, da je rast ruskog BDP-a u drugom tromesečju ove godine premašio pet odsto. U isto vreme, Nemačka kao najrazvijenija privreda Evropske unije suočava se sa recesijom.
Tog rasta nema na Zapadu
„Stopa privrednog rasta od pet i više posto koliko se beleži u ovom trenutku, je više ne samo od Evrope i od Zapada gde nemate nijednu zemlju koja bi ispratila takvu dinamiku. Ova dinamika privredne aktivnosti prevazilazi čak i Kinu. Mislim da je prvi put u najmanje pola veka zabeležno da je u jednom periodu od tri meseca ruska ekonomija, globalno posmatrano, u samom vrhu privrednog rasta“, konstatuje direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta u Beogradu, dr Nikolić.
To je, kako ističe, pravo čudo, a da se pritom, održava i finansijska i monetarna stabilnost.
„Devizne rezerve su vrlo stabilne, gotovo da se ni za pedalj nisu pomakle, odnosno ispraznile, u odnosu na početak rata u Ukrajini. To je nešto oko 490 milijardi dolara i kreću se u okviru od pet milijardi gore-dole. Dakle ništa. Inflacija je vrlo niska. Energetska izolacija koja je došla sa Zapada ima negativnih efekata, ali je deo tržišta obezbeđen na istoku. Inenađujuće je koliko su drugi neenergetski sektori promptno pozitivno reagovali na taj šok“, ističe naš sagovornik.
Demanti američke arogancije
To je, smatra on, najbolji demanti priče onih koji su rusku ekonomiju uvek hteli da unize svodeći je na državu - benzinsku pumpu, kako su to voleli da kažu pojedini Amerikanci, smatrajući da se ruska ekonomija svodi samo na izvoz energenata.
Da li se to ispostavilo da su SAD u EU sankcijama gađali Rusiju, a u stvari pogodili sopstvenu ekonomiju, da su one kako je to proročki primetio lider Rusije Vladimir Putin „potpuna glupost“.
Nikolić na to odgovara podsećanjem da je već početkom marta, odmah po otpočinjanju konflikta u Ukrajini, mesečnik „Makroekonomske analize i trendovi“ čiji je koautor ocenio da su nespretno postavljene pretpostavke i očekivanja Zapada za ishod ekonomskog sankcionisanja Rusije. Još tada je ocenjeno da je precenjen efekat sankcija na rusku privredu, a potcenjen efekat tih mera na globalne ekonomske tokove, a najpre Evropu.
Dobro se pripremila
„Rusija je, pre svega, uspela da u kratkom roku pronađe supstituciju robe koja je stizala iz Evrope. Ispostavilo da to nije ništa strateški bitno što bi ugrozilo ekonomsku dinamiku Rusije. Tu je bila velika greška u startu. Rusija je upravo zahvaljujući svojoj proizvodnoj strukturi uspela da ubrza ekonomski rast koji je potekao od proizvodnje koja je sad oslonjena na ratnu ekonomiju“, objašnjava ovaj ekonomista.
Jednostavno, nužnost je naterala ljude, domaćinstva i privredu da se prestroje u kratkom roku da proizvode domaće i da kupuju domaće. Ovih dana je, kako podseća, objavljena vest da je proizvodnja u automobilskom kompleksu pre svega kod domaćeg brenda Lade, uvećana 160 posto na godišnjem nivou. Evropa je, naprosto, napustila tržište ili smanjila ponudu, ili ostavila te kapacitete, koje sada Rusi koriste, kaže on.
„Interesantno je, a to je nešto što je i bila priprema za ovakav ishod kakav sad imamo, kako se Rusija vrlo brzo i efikasno prestrojila u finansijskom segmentu. Isključeni iz SVIFT-a, međunarodnog sistema plaćanja, ali je već postojala alternativa na nekim sopstvenim platformama plaćanja, korišćen je i kineski sistem tako da ni u tom segmentu po zapad nije bilo nekog efekta“, primetio je ovaj ekonomista.
Naučene lekcije
Očigledno je da su naučili lekciji iz 2008. godine kada su u vreme svetske finansijske krize pretrpeli velike gubitke, ali i iz 2014. kada im je Zapad uveo prve sankcije. Sada su, kaže, sve dočekali dobro pripremljeni, uspešno se prilagodivši novim okolnostima.
S druge strane, Evropa je još kraje 2019. godine u suštini već bila u tehničkoj recesiji i sa ukrajinskom krizom preko noći je dodatno usporila, a sve ono što se ispoljavalo kao slabost samo je pojačano kao ograničenje.
Pogotovo, dodaje on, po nju je bilo pogubno bilo to insistiranje na dekarbonizaciji, energetskoj transformaciji za šta, pokazalo se, Evropa nema niti resursa, niti u keratkom roku odgovore, jer su energenti i sav taj input za proizvodnju stizali sa istoka odnosno iz Rusije i Kine.
„Gubitak ruskog tržišta koje je ogromno i sa svim katastrofalnim posledicama rata koje su zadesile Ukrajinu, koja je isto ogromno tržište za Evropu, što je sve zajedno tržište od skoro 200 miliona ljudi, je nesaglediv i nenadoknadiv ekonomski gubitak za Evropu u ovom trenutku“, napominje Nikolić.
Evropa nije smela, a Bajden nije hteo da sluša
Uz sve to Zapad je imao pogrešnu percepciju Rusije i njene ekonomije, mada su glasovi razuma još početkom januara 2021. godine upozoravili administraciju američkog predsednika DŽozefa Bajdena da treba da promeni način razmišljanja o Rusiji.
Tako ih je, kako je preneo list „Hil", DŽošua Huminski, direktor Centra za obaveštajna i globalna pitanja „Majk Rodžers“ posavetovao da preispitaju odnose sa Rusijom. Taj američki politikolog je apelovao da Rusiju shvate onakvom, kakva jeste, a ne kao državu – benzijsku pumpu, citirajući i Čerčila - „Rusija nikada nije tako snažna kao što izgleda. Rusija nikada nije tako slaba kao što izgleda.
Nisu ga poslušali.
„To je ta arogancija i pogrešna procena u startu. Nerealne pretpostavke koje su, ako je to uopšte i bilo u nekom domenu racionalnog i u nekom prostoru koji je zaista dozvoljavao autonomne evropske odluke, proizvele su takvu reakciju Evrope koja je sledila SAD u sankcionisanju Rusije“, kaže naš sagovornik.
Problem je, kako ističe, bio u tome što Evropa i Brisel nisu imali dovoljno hrabrosti i samostalnosti da se odrede na pravi način prema posledicama pojedinih mera iako su makar u tom energetskom segmentu znali da će posledice biti vrlo visoke i da će gubici biti ogromni.
Nikolić smatra da će s obzirom na rast ruske privrede od neverovatnih više od pet odsto u drugom tromesečju, godišnji privredni rast projektovan na preko dva odsto na kraju godine verovatno biti korigovan naviše.
Pogledajte OVDE antisrpsko divljanje šiptara u Ulcinju
Izvor: Sputnjik
