Rat u koji je Rusija mimo svoje volje uvučena u Ukrajini je po svoj prilici predstavljao okidač za pokretanje drugog talasa dekolonizacije. Jer, zaboravili su mnogi, SSSR je odigrao vrlo bitnu ulogu u pokretanju i realizaciji prvog talasa, što novi afrički borci za slobodu ne propuštaju da pomenu. Sada se ponovni uspon Rusije podudara sa rastom antikolonijalnih tendencija u Africi. Očigledno je da se bez jake Rusije ne može u antikolonijalnim borbama širom sveta

Zašto je puč ”loš” u Nigeru, a ”dobar” na Majdanu? U čemu je tačno razlika? U izvođačima radova, očigledno. Zato što je ”civilizacijski” princip jednopolarnog neokolonijalizma protiv koje upravo ustaje deo Afrike – kad naše pleme ukrade stoku tuđeg plemena, to je ”dobro”, a kad tuđe pleme krade našu stoku, to je onda ”loše”. Tako je otcepljenje tzv. Kosova ”dobro”, dok je referendumski povratak Krima Rusiji ”loš”
Politički Zapad otvoreno brani neokolonijalni poredak u BiH, sve sa lažnim ”visokim predstavnikom”, odnosno (neo)kolonijalnim upravnikom, i strancima u Ustavnom sudu. Da cinizam bude veći, sve to se navodno radi u ime odbrane ”suverenosti” BiH. Uz potporu nelegalnih sankcija protiv rukovodstva Srpske

Piše: Aleksandar PAVIĆ

PRIVREMENI predsednik Burkine Faso, kapetan Ibrahim Traore je krajem jula u Sankt Peterburgu najavio drugi talas dekolonizacije Afrike.

Pozivajući na otpor ”izrazito varvarskom i najnasilnijem obliku imperijalističkog neokolonijalizma”, mladi oficir je poručio i sledeće: ”Rob koji nije u stanju da se sam pobuni ne zaslužuje sažaljenje”.

Nama je nešto slično u amanet ostavio i besmrtni NJegoš: ”Vuk na ovcu svoje pravo ima, ka tirjanin na slaba čovjeka. Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!”

Poriv za slobodom od ljudskih lanaca je svuda u svojoj suštini isti.

Ipak, dobro je videti da je sada štafetu slobode preuzeo bar deo toliko dugo obespravljene crne Afrike. U isto vreme kada njihovi ”napredni” evropski kolonizatori skoro pa panično beže od te iste slobode i dobrovoljno hrle ka orvelovskoj utopiji – koju Davos sada pokušava da primeni u praksi – totalnog nadzora svih segmenata ljudskog života zarad ”spasavanja planete”.

No, vratimo se za trenutak pitanju – zašto je Africi potreban drugi talas dekolonizacije?

Šta bi sa onim prvim, koji je uzeo maha 1960-ih godina?

Kratak odgovor glasi da su i Afrika i dobar deo nezapadnog sveta rekolonizovani posle pada Berlinskog zida i uspostavljanja jednopolarne hegemonije legitimisane vešto poturenom tezom o ”kraju istorije”, novom dobu koje je zapravo trebalo da zacementira ”liberalnu demokratiju” – odnosno pljačkaški sistem pod kontrolom nadnacionalnih finansijskih i političkih zakulisnih krugova – kao ”bezalternativnu”.

Tzv. neoliberalizam, sistem brutalnog ekonomskog neokolonijalizma zasnovanog na čuvenom Vašingtonskom konsenzusu, zapravo je vešto smišljen sistem nedeklarisanog porobljavanja sveta, pod maskom deregulacije, privatizacije i tzv. slobodnog tržišta.

Posle 33 godine, njegove stege počinju da pucaju. Sistem ostavlja pustoš gde god se ustanovi, ne samo u Africi. Proizvodi koncentraciju bogatstva i moći verovatno bez presedana u istoriji, gura države u dužničko ropstvo, izaziva ratove, glad, genocid. Uništava tradicije, religije, javni moral, čoveka sazdanog po liku i podobiju Božijem.

Rat u koji je Rusija mimo svoje volje uvučena u Ukrajini je po svoj prilici predstavljao okidač za pokretanje drugog talasa dekolonizacije. Jer, zaboravili su mnogi, SSSR je odigrao vrlo bitnu ulogu u pokretanju i realizaciji prvog talasa, što novi afrički borci za slobodu ne propuštaju da pomenu. Sada se ponovni uspon Rusije podudara sa rastom antikolonijalnih tendencija u Africi. Očigledno je da se bez jake Rusije ne može u antikolonijalnim borbama širom sveta.

Nove-stare kolonijalne sile su obesmislile međunarodno pravo i koriste ga na najciničniji način, zarad sasvim suprotnih ciljeva.

Trenutno se preti vojnom intervencijom radi restauracije zapadnog favorita na mesto predsednika Nigera. Navodno su prevrati ”nedemokratski” i krše međunarodno pravo.

Tako je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće izjavila da SAD žele da pomognu narodu Nigera „da sačuva svoju teško stečenu demokratiju“.

No kakva je to ”demokratija” u kojoj, kako primećuje Nikola Vrzić, ”tek svaki sedmi žitelj ima struju kad je uopšte ima, često je nema – dok ona svojim kolonijalnim gospodarima iz Evropske unije daje četvrtinu uranijuma za proizvodnju one iste struje kao civilizacijskog dostignuća kakvo pomenuti žitelji Nigera uglavnom mogu samo da zamišljaju”.

A i zašto je puč ”loš” u Nigeru, a ”dobar” na Majdanu? U čemu je tačno razlika?

U izvođačima radova, očigledno.

Kad naše pleme ukrade stoku tuđeg plemena, to je ”dobro”, a kad tuđe pleme krade našu stoku, to je onda ”loše”. To je ”civilizacijski” princip jednopolarnog neokolonijalizma protiv koje upravo ustaje deo Afrike.

Tako je isto razmeštanje sovjetskih nuklearnih raketa na Kubi 1962. bilo ”loše”, a mogućnost nekog budućeg razmeštanja zapadnih nuklearnih raketa u Ukrajini – ”dobro”. Otcepljenje tzv. Kosova je ”dobro”, dok je referendumski povratak Krima Rusiji ”loš”.

Konkretno rečeno, neokolonijalni Zapad je izvrgao ruglu princip poštovanja teritorijalnog integriteta i nemešanja u unutrašnje stvari država, kroz situacioni pristup koji se pokušava legitimisati korišćenjem termina ”poredak zasnovan na pravilima”. Odnosno nepisanim pravilima čije značenje i primena su pod monopolskom kontrolom političkog Zapada, a koja se mogu po potrebi ”prilagoditi”.

Vezanost za takav okvir je praktično pristanak na dobrovoljno, permanentno ropstvo. Zato su Burkina Faso i Mali spremni i oružjem da brane novouspostavljenu vlast u Nigeru. Borba za slobodu od ropstva ima prednost nad ciljano obesmišljenim pravnim postulatima.

Na evropskom tlu, politički Zapad otvoreno brani neokolonijalni poredak u BiH, sve sa lažnim ”visokim predstavnikom”, odnosno (neo)kolonijalnim upravnikom, i strancima u Ustavnom sudu. Da cinizam bude veći, sve to se navodno radi u ime odbrane ”suverenosti” BiH. Uz potporu nelegalnih sankcija protiv rukovodstva Srpske.

Dok ne padne ”izrazito varvarski i najnasilniji oblik imperijalističkog neokolonijalizma”, ne samo u Africi već i u BiH i svuda u svetu, nemoguće je vratiti se u okvire međunarodnog prava ili bilo kakvog smislenog univerzalnog poretka.

10 DANA RATA KOD SUBOTICE: Treštali su puškomitraljezi, nismo više bezbedni u rođenoj zemlji!

Izvor: sveosrpskoj.com