Ističe da je njena lična želja bila da predvodi ovu grupu prijateljstva jer jednostavno voli Srbiju.
„Odmah nako što se završio mandat prethodnog predsednika ove grupe prijateljstva, u maju-junu ove godine, zatražila sam od šefice naše parlamentarne grupe Marin le Pen da zauzmem tu poziciju i to iz ljubavi prema Srbiji, nemam nekih porodičnih ili drugih razloga.
Vaš predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc stoje iza poslednjeg plana za pokušaj rešavanja pitanja Kosova i Metohije. Znamo da se vaša stranka zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije. Šta mislite o tom francusko-nemačkom planu?
Ne očekujem previše od tog plana jer smatram da svaki pristup koji legitimiše Kosovo kao nezavisnu državu legitimiše i stradanje srpskog naroda od strane Albanaca. Znam da je dosta toga potpisano još pre deset godina i ništa nije poštovano. Ja bih podržala nove planove, ali smatram da mora da se poštuje ono što je obećano pre deset godina. I lično, ali i kao članica ove stranke, ne očekujem previše od tog plana. Naš pokret ima stav da su Srbija i Kosovo i Metohija nerazdvojivi. Podržavamo ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali nikako bez Kosova, koje je za nas pokrajina Srbije.
Kako ocenjujete odnose između Srbije i Francuske i da li mogu još da se unaprede?
Mislim da naši politički odnosi nisu na samom vrhuncu i da uvek može više i bolje. To je i jedna od želja lidera naše političke grupacije, Marin le Pen – da produbimo srpsko-francuske odnose – i mi ćemo svakako raditi na tome narednih godina.
Šta možete u tom smislu da učinite s pozicije opozicionog poslanika?
Uloga predsednika grupe prijateljstva sa Srbijom jeste da se produbljuju odnosi naše dve države, da se francuski narod upoznaje s vašom kulturom, istorijom, sa vašim identitetom i da se to prijateljstvo produbljuje kroz organizaciju različitih manifestacija. Mora da se u tom smislu radi sa mlađim generacijama Francuza i takođe mislim na srpsku dijasporu kako bi francuska javnost bila bolje upoznata sa srpskom kulturom i identitetom, koji nisu toliko poznati našoj javnosti.
Održavate li veze sa srpskom dijasporom, koja je brojna u Francuskoj?
Naravno. Postoje brojna udruženja srpske dijaspore u Parizu. Mi održavamo stalnu vezu s njima. To je jedan od zadataka koje imam kao predsednica grupe prijateljstva. Brojni su događaji koje organizuje srpska dijaspora, proslave, manifestacije u kojima učestvuju i deca. Na Vidovdan, 28. juna, prisustvovali smo komemoraciji na srpskom vojničkom groblju u Parizu.
Danas su stranke desnog predznaka poput vaše u čitavom svetu u usponu. U mnogim zemljama desničari su pobedili na izborima. Kakve su pozicije vaše partije u političkom životu Francuske?
Verujem da imamo velike šanse da pobedimo na izborima za evropski parlament, ali i da naša šefica pobedi na predsedničkim izborima u Francuskoj 2027. Mi smo trenutno najpopularnija stranka u Francuskoj. Mislim da nema razloga da ne pobedimo na izborima.
Francuska se u poslednje vreme suočavala s talasom nasilja za koje su organizatori tvrdili da je odgovor na policijsku represiju u kojoj su stradali neki mladi ljudi azijatskog ili afričkog porekla.
Situacija je složenija. Rast nasilja povezan je s masovnom emigracijom. Ministar unutrašnjih poslova, koji nije povezan s našom strankom, sam je priznao da je rast nasilja povezan s emigracijom. Imamo masovnu imigraciju u Francusku. U našoj stranci želimo to da suzbijemo. Mi smo u Francuskoj legitimizovali nasilje prema snagama reda i mira. Onog momenta kad vi policajca pošaljete u zatvor pre nego što dođe do ikakve istrage, vi na taj način legitimišete nasilje prema snagama reda i mira.
Dakle, preteruju oni koji govore o prekoračivanju ovlašćenja policije?
U Francuskoj imamo naređenja za deportaciju lica iz zemlje. U mojoj izbornoj jedinici imamo Francuze koji žive u kolima jer nemaju novca da plate stanarinu pošto su siromašni. S druge strane, imamo ljude koji čekaju da budu deportovani i za njih država izdvaja sredstva za smeštaj, hranu, čak im daje i debitne kartice da bi dobijali socijalnu pomoć. Mislim da to nije normalno. To je nepravedno i ne bi trebalo država na taj način da funkcioniše. Imate osumnjičenog, imate istragu koja je u toku, tokom te istrage to lice se vrati svojoj porodici, radi, čak može da počini nova krivična dela. S druge strane, imate policajca koji možda počini neku grešku, a možda i ne, i vi ga momentalno stavite u pritvor. Odvojite ga od porodice i tretirate na drugačiji način od osumnjičenog civila. U slučaju mladića Nahela, predsednik je rekao da je ponašanje policajca bilo neprihvatljivo. Znači imamo predsednika koji strahuje od ulice, strahuje od imigracije i koji radije bira da žrtvuje svoje policajce na štetu bezbednosti države.
Da li ste zadovoljni uticajem i mestom koji vaša zemlja ima kao stalna članica SB i kao jedna od vodećih zemalja EU?
Francuska trpi zbog politike Evropske unije. Mi trpimo štetu od EU, čiji je cilj da prikupi sebi što više nadležnosti. Ona zalazi u suverenitet država i oduzima im ga. Primer su akcizne takse na uvoz kokošaka iz Ukrajine. Ovaj uvoz se favorizuje na štetu poljoprivrednika iz Francuske. Takođe oko uvoza pesticida koji je zabranjen u poljoprivredi i koji će škoditi francuskoj poljoprivredi, konkretno proizvodnji šećera, u čemu je Francuska do sada bila jedan od svetskih lidera. To su samo neki od primera kako EU uništava svoje države članice u političkom, ekonomskom, industrijskom smislu.
Kakav je stav vaše stranke kad je reč o ratu u Ukrajini?
Ne mogu da iznosim kompletan stav naše stranke. Ali mogu da kažem da je naša zvanična pozicija da ne želimo ni da se mešamo ni da produbljujemo taj konflikt.
Posetili ste Muzej žrtava genocida. Koliko je francuska javnost upoznata s razmerama zločina ustaškog režima u NDH?
Odgovor na to pitanje je – nimalo. Ja prva nisam ništa znala o razmerama stradanja srpskog naroda, razmerama tih zločina i užasa koji su se dogodili u Drugom svetskom ratu. I mogu reći lično, kao Jevrejka, da kad se u Francuskoj govori o genocidu u Drugom svetskom ratu, misli se prvenstveno ili isključivo na Jevreje, ali se može reći da su Srbi u određenim područjima stradali čak više i od Jevreja.
Pogledajte OVDE borbe Ahmata kod Artjemovska
Izvor: Politika
