Naime, Irod je za suprugu uzeo ženu svog brata, što je izazvalo veliko negodovanje i osudu u narodu, ali niko nije smeo bilo šta da kaže, svi su se bojali za svoj život. Sveti Jovan se pak nije bojao, javno je osudio ovaj Irodov postupak, jer je vladar trebalo da služi za uzor svima koji su tada živeli u Galileji kojom je vladao.
Međutim, svetitelj je bačen u tamnicu a vladareva žena Irodijada je tražila povod i način da ga ubije.
Za vreme jednoga pira u dvoru u Sevastiji Galilejskoj pred gostima je igrala Salomija, ćerka Irodijadina. I pijani Irod, zanesen tom igrom, obećao je igračici da će joj dati šta god poželi. Nagovorena od svoje majke Salomija je zatražila glavu Jovana Krstitelja. Svetog Jovana su potom ubili u tamnici i doneli njegovu glavu na tanjiru.
Plašeći ga se mrtvog, Irodijada nije dozvolila da mu se glava sastavi s telom, nego je sahranjena zasebno. Posle toga svi vinovnici ovog strađnog zločina završili su tragično.
Premda je povest o tom stradanju Svetog Jovana poznata, često se zanemaruje poruka ovog strašnog događaja – iskrenost se najčešće ne prašta.
Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred jevrejsku Pashu, a praznuje se 11. septembra kada je podignuta i osvećena crkva koju su nad njegovim moštima podigli car Konstantin i carica Jelena u čast i zahvalnost ovom ugodniku Božjem.
Ikona Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je jedna od najpoštovanijih ikona u pravoslavnom svetu a svetac je na njoj prikazan sa odsečenom glavom u desnoj ruci kao simbolom njegove mučeničke smrti.
Verovanja kažu da na današnji dan nikako ne treba da se jede ili pije nešto crveno, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja.
Na ovaj praznik, koji se uvek provodi u postu, rođen je počivši patrijarh srpski Pavle.
Misterija odsečene glave
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
Među arheolozima kruži šala da u svetu ima deset glava Jovana Krstitelja, ali od njih su samo tri prave.
Učenici Jovanovi su ga sahranili, ali šta se dogodilo sa glavom - u Svetom pismu nije napisano. Sačuvano je predanja da ju je carica sakrila u dvorcu.
Međutim, Jovanova žena je ukrala glavu, stavila je u testiju i tajno zakopala u blizini Jerusalima. Nakon deset godina je zemlju kupio bogati hrišćanin Inokentije, koji je pronašao posudu sa relikvijom. Ovaj događaj je ušao u crkveni kalendar kao prvi pronalazak glave Jovana Krstitelja i obeležava se 9. marta.
Inokentije je pred smrt odlučio da sakrije glavu, zakopao je i na tom mestu izgradio crkvu. Međutim, vremenom je crkva propadala i rušila se, a samim tim je i relikvija izgubljena.
Po legendi u IV veku se Jovan Krstitelj pojavio u snu dvojice monaha koji su došli u Jerusalim i pokazali im gde se nalazi glava. Stavili su je u vreću, ali su na putu do kuće sreli grnčara iz sirijskog grada Emesa. On je u snu video proroka koji mu je rekao da od monaha uzme to što su našli i grnčar je to i uradio. Međutim, četiri godine kasnije je ponovo glava izgubljena. Tek je 452. godine drugi put pronađena, monah Markel je iskopao relikviju u Emesi. Crkvena predanja kažu da je glava prebačena u Konstantinopolj, gde je čuvana nekoliko vekova.
Međutim, još u 18. veku francuski istoričari su primetili da u srednjovekovnoj Evropi o ovom događaju nisu ništa znali. Smatralo se da su mošti i dalje bile u Emesi. U X veku se tragovi gube i ostale su tri verzije gde se nalaze glave proroka.
Ikonoborci, krstaši…
Pod naletom ikonoboraca tužnu sudbinu je doživela i glava Jovana Krstitelja.
Vernici su uspeli da je spasu glavu tako što su preneli svetilište iz Emesa u grad Komana. Kada su ikonoborci otišli sa vlasti 843. godine, glava je isporučena u Konstantinopolj. Ovaj događaj se obeležava 7. juna i to je datum kada je glava pronađena po treći put.
Tokom vladavine cara Konstantina IX Monomaha relikvija je podeljena na nekoliko delova i ti delovi su se čuvali u različitim hramovima vizantijske prestonice.
Krstaši su 1204. godine odneli neke fragmente u Evropu, u francuski grad Amjene, drugi u katedralu San Silvestro Kapite u Rimu, a ono što osvajači nisu uspeli da uzmu je odneto na Svetu Goru.
S obzirom na to da su u srednjem veku relikvije osim duhovne imale i važnu političku ulogu, njih su stalno razmenjivali.
Oduzeo glavu od brata
Svetinja se na teritoriji današnje Gruzije čuvala sve do XIII veka. Tada je glavu uzeo brat vladara zemlje Arcah, jermenski naziv regiona Nagorno Karabah, koji se zvao DŽalal Dola. On je glavu predao bratu, ali je kasnije tražio da mu vrati, što mu brat nije ispunio.Dola ju je ukrao i odneo u Gandžak i sagradio crkvu u slavu Boga Hrista i Svetog Jovana Krstitelja i crkvi je dao ime Sveti Jovan.
Po trećoj verziji glava je odneta iz Emesa mnogo pre VIII veka i odneta u Damask.Prema vizantijskoj tradiciji, glava je položena u bogato ukrašenom hramu iz VI veka, čije su zidine i danas u dobrom stanju.
Legenda govori da su radnici prilikom izgradnje naišli na grobnicu koja nije označena i odlučili su da je sruše. Samo su nekoliko zidova srušili, a onda je iz kamena počela da teče krv.
Hrišćani su saopštili kalifu Al-Validi, koji je izgradio džamiju, da u grobu počiva glava Jovana Krstitelja. On je naredio da se iznad tog mesta podigne specijalni šator. Svake godine se i dan-danas tu mole hiljade muslimana koji smatraju da je Jovan Krstitelj islamski prorok.
Niko ne zna precizno da li je glava sahranjena u celini ili je to jedan njen deo, jer nije bilo nekih velikih istraživanja. Istraživanja nije bilo ni na temu relikvija koje se čuvaju u Rimu, Amjenu, Svetoj Gori i Nagorno Karabahu.
Naučnici smatraju da je nemoguće rešiti ovu zagonetku jer ima malo podataka.
„Da nisam iz Srbije pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa“
Izvor: RT
