"Osnovni sporazum koji u centru ima de fakto priznanje Kosova i Srbije je sporazum koji mora da se primeni odmah, odnosno bez odlaganja, potpuno i bezuslovno. U njegovom fokusu nije ZSO, već de fakto priznanje. Ne poričem da su moji prethodnici pravili sporazume, ali te sporazume Beograd ili nije sproveo, ili nisu prošli test Ustavnog suda", navodi Kurti.
Na komentar novinara da se čini da je konfliktna ličnost i problem zapravo on budući da ne nudi izlaz iz krize i da blokira formiranje Zajednice srpskih opština Kurti odgovara da na Zapadu postoje različiti glasovi o tome šta se zapravo dešava i šta treba da se radi.
"Ne smemo zaboraviti činjenicu da smo bili spremni da potpišemo sporazum 27. februara u Briselu, a 18. marta i u Ohridu, a da je srpska strana ta koja je odbila da ga potpiše", istakao je Kurti.
Premijer lažne države tvrdi da na Kosovu ne bi trebalo da se dogodi ponovna eskalacija, ali i ako bi se desila, prognozira on, "imala bi korene samo u Beogradu, a nikako u Prištini".
"Marti Ahtisari je napravio umetnost kompromisa u našoj zemlji, praktično je njegovim predlogom postavljen temelj Ustava Kosova. Na drugoj strani imamo Srbiju koja ima Koštuničin Ustav iz perioda kada je on bio predsednik. Tražiti od Kosova da nadoknadi Srbiji za gubitak teritorije tokom genocidnog i fašističkog režima Slobodana Miloševića je velika nepravda. Ja sam premijer svih Srba na Kosovu, kao i Albanaca, Roma, Egipćana Aškalija, Turaka, Bošnjaka i Goranaca. 93 odsto su Albanci, a četiri odsti Srbi", hvali se Kurti.
On ističe da je i predsedniku Vučiću i evropskim posrednicima poručio da ne prihvata "neteritorijalne zahteve" za nove strukture koje žele da imaju izvršnu vlast i predsednika nalik Dodiku na Kosovu.
Komentarišući sankcije uvedene Prištini Kurti navodi da one štete i sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju, ali i šansama za dobijanje kredita i grantova, kao i održavanje sastanaka na visokom nivou.
"Sastanak mog ministra Nenada Rašića u Briselu je otkazan. On je Srbin sa Kosova, ministar u mojoj vladi za oblast zajednica i povratak. Međutim, oni to nisu nazvali sankcijama, već merama kako ih ne bi stavljali na izglasavanje u Evropskoj uniji. Da su stavljeni na glasanje, uveren sam da ogromna većina država ne bi bila za, ali je korišćen metod prećutnog konsenzusa, i mere su uvedene mejlom koji je poslat iz Brisela", žali se Kurti dodajući da je ovako narušen dijalog.
On navodi i da je učinio ono što je do njega kako bi mere bile ukinute.
"Prvo sam smanjio prisustvo policije u zgradama opština na severu za 25 odsto, zatim sam smanjio za još 25 odsto, odnosno postepeno i proporcionalno uklanjanju nasilnih ekstremista ili njihovom hapšenju, a takođe sam dao i važno administrativno uputstvo kojim se stvaraju mogućnosti za prevremene izbore u četiri opštine na severu Kosova, tako da u roku od nekoliko meseci tamo imamo nove gradonačelnike", poručuje Kurti.
Na pitanje zar ne bi bilo lakše da su albanski predsednici opština podneli ostavke, premijer privremenih prištinskih institucija odgovara da je Kosovo "šampion na Balkanu po pitanju borbe protiv korupcije, vladavine prava, političkih prava i građanskih sloboda, organizacije izbora, naplate poreza prema MMF-u i slobode medija", te da nije u redu da oni budu kažnjeni zbog "zlobe" Srpske liste.
Šta Kurti nudi Srbima ne bi li zaslužio njihovo poverenje, pita novinar "Dojče velea"?
Deset mesta u Skupštini tzv. Kosova, 17 odsto opštinskih odbornika srpske nacionalnosti u ukupno 38 opština, i srpski kao zvaničan jezik svuda na Kosovu.
"Za srpsku manjinu nudimo tretman kakav nije dostupan nigde u Evropi. Pogledajte šta se dešava sa albanskom manjinom u Srbiji. U vranjskoj bolnici, koja pokriva i Preševo i Bujanovce, niko od 70 zaposlenih nije Albanac, niti postoji Univerzitet u Bujanovcu, a adrese su im onemogućene, što je svojevrsno birokratsko i tiho etničko čišćenje. Ali mi se ne merimo Srbijom, nego se merimo evropskim standardima, zato želimo u Savet Evrope. Kosovski Srbi bi bili zainteresovani da postanu članovi Saveta Evrope kako bi koristili Evropski sud za ljudska prava, ali je Srbija glasala protiv. Dakle, interes Srba na Kosovu i interes Srbije se ne poklapaju", tvrdi Kurti.
Na komentar novinara da Srbi do danas nisu integrisani, i da bi možda najbolje rešenje bio međunarodni protektorat za sever, Kurti poručuje da nasilje vrše "određene strukture koje imitiraju Vagnerovu grupu".
"Dve organizacije smo proglasili terorističkim, takozvanu Civilnu odbranu i brigadu Sever koje svake nedelje prete mojim ministrima i meni, tako da je problem u određenim strukturama a ne u građanima. Srbi danas treba da budu zaštićeni od Srbije. Samo ove godine izgorelo je oko 15 srpskih automobila jer su promenili registarske tablice na one koje se vode na Republiku Kosovo. Od koga da ih čuvamo, mora da ih štiti Beograd. Kosovo je demokratska država, dok je Srbija autokratska država, Kosovo je uz EU i NATO, dok je Srbija uz Rusiju", žali se Kurti.
EU ne treba da toleriše one koji nisu uveli sankcije Ruskoj Federaciji, savetuje Kurti svoje zaštitnike, navodeći da bi iEU istovremeno trebalo da zatraži od Srbije da prizna Kosovo, da skine ruke sa Crne Gore i da ne destabilizuje Bosnu. Beograd, "na rotacioni način", vodi destabilizujuću politiku u ove tri države, jer je kako Kurti tvrdi, nezadovoljan nasilnim raspadom Jugoslavije "koji je izazvao".
"Mere prema nama je trebalo da budu uklonjene, a Srbiji je trebalo uvesti sankcije, od povlačenja investicija iz zemalja članica EU pa sve do vraćanja viznog režima, jer, kao što znate, daju mnoge pasoše Rusima koji idu u Srbiju", naglašava premijer samoproglašenog Kosova.
Pročitajte OVDE o udaru na Verbovoj
Izvor: RT
