Grenel je naveo da je politika Bajdenove administracije o aktuelnoj krizi da dozvoli Evropskoj uniji da vodi pregovore, što je, kako navodi, i želja Unije.
- To je upravo ono što je EU želela, 27 članica odgovorilo je na balkansku krizu tako što je zakazivalo sastanke i davalo izjave, ali su preduzele malo akcija - rekao je Grenel.
Kako ističe, EU je 3. juna 2023. godine jasno stavila do znanja da je za aktuelnu krizu između Beograda i Prištine krivo jednostrano delovanje premijera Aljbina Kurtija na severu tzv. Kosova.
Tom prilikom je podsetio da je EU je saopštila da Kurti mora da obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada, da raspiše izbore na severu što pre, i da sprovede prethodno dogovoreno opredeljenje Vlade tzv. Kosova da formira Zajednicu srpskih opština, odnosno, kako je EU navela u saopštenju, "da se bez daljeg odlaganja ili preduslova počne sa radom na uspostavljanju Zajednice srpskih opština".
- Izjava EU je bila jasna, ali Kurti je ignorisao sve zahteve. Umesto da prozove Kurtijev nerad u poslednja tri meseca, EU ga je nagradila još jednim sastankom u Briselu u četvrtak, 14. septembra, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem - poručio je Grenel.
Grenel smatra da je nemački specijalni izaslanik za zapadni Balkan Manuel Zaracin "ozbiljan političar" koji je pokazao izvesnu frustraciju zbog Kurtija, ali da čak ni on nije osudio Kurtijeve akcije.
- Ako EU želi da bude shvaćena ozbiljno u spoljnim poslovima, onda treba da misli ono što kaže. Ne bi trebalo da bude zakazan drugi sastanak na kojem bi se razgovaralo o pitanjima dok se ne ispune zahtevi 3. juna - zaključio je Grenel.
Pročitajte OVDE o novoj izjavi Zaharove
Izvor: Novosti
