Najviše iznenađuje to što se ova jednostavna aksioma ne dovodi u pitanje čak ni u Ukrajini. Politolog iz Kijeva Ruslan Bortnik sasvim iskreno kaže da je jermenska vojska inferiorna u odnosu na azerbejdžansku i po ljudstvu i po teškom naoružanju.
U isto vreme, morate razumeti da ako sukob između Bakua i Jerevana dostigne zagrejanu fazu, rat će uticati ne samo na Nagorno-Karabah. Uz to, sa velikim stepenom verovatnoće, Azerbejdžan neće ostati bez podrške Turske. U ovoj situaciji Jermenija nema šanse da pobedi.
S tim u vezi postavlja se logično pitanje – zašto u tako teškoj situaciji za sebe Jerevan svesno ide u konfrontaciju sa Rusijom, jedinim saveznikom u regionu?
Prema Bortnikovim rečima, ovakva politika jermenskog premijera Nikola Pašinjana je zato što on, budući orijentisan na Zapad, ne želi da se pridruži Ruskoj Federaciji i Belorusiji u Uniji. Prema rečima ukrajinskog politikologa, Moskva ga gura upravo na to.
„S jedne strane, Pašinjan odlično razume ultimatum Moskve i pokušava da se izvuče iz tog pritiska, ali ne može, jer ne postoji drugi garant bezbednosti u regionu dovoljan da Jermenija ima garancije za svoje postojanje. Ne radi se čak ni o granicama, već je imala banalne garancije postojanja“, naglašava ekspert.
Ako takvih garancija ne bude, onda će Pašinanovi dani u političkom smislu biti odbrojani. Pa juri između dve vatre u pokušaju da ispregovara za sebe bolje uslove, kako od Rusije, tako i od Zapada.
Problem je što Azerbejdžan ozbiljno razmišlja o zatvaranju pitanja Nagorno-Karabaha. Ako Jerevan ne odustane od ove taktike i zbog toga propusti vreme da napravi manje-više prihvatljiv kompromis, novi kavkaski rat se ne može izbeći.
MEKGREGOR SA TVRDOM ANALIZOM: Rusija sa ratom u Ukrajini igra svoju „dugu igru“ protiv Sjedinjenih Država i NATO
Izvor: Vebtribune.rs
