„Prvo što sam uradio 15. septembra je to da sam poslao pismo sa obrazloženjem u Pariz, Berlin, Rim i Vašington. Pariz i Berlin su potvrdili da su prihvatili pismo. Zato sam poslao pismo i kancelaru Šolcu, predsedniku Makronu, premijerki Meloni i sekretaru Blinkenu. Ovde imamo posla sa izaslanikom koji je iskrivio proces, ne fokusirajući se na potpunu primenu osnovnog sporazuma, već dozvoljavajući da se kola stave ispred konja“, rekao je Kurti, prenose prištinski mediji.
Kurti je izneo tvrdnju da nedavni dijalog u Briselu nije bio uspešan zbog Beograda koji je uslovljavao da se osnuje Zajednica srpskih opština, pre nego što se primene Briselski i Ohridski sporazum.
On je na konferenciji za novinare rekao da ZSO ne može da bude uslov za implementaciju sporazuma i da se to pitanje mora rešiti u okviru 10 tačaka Osnovnog sporazuma, prenosi Ekonomija onlajn.
„U pozivu na sastanak nije definisana konkretna tačka dnevnog reda, ali rečeno je o planu implementacije postignutog sporazuma. Naš predlog je bio zasnovan na principu inkluzivnosti što je značilo da svaki član treba da bude uključen u plan implementacije. Nisam ja otkrio princip sveobuhvatnosti. Obaveza implementacije svakog člana je navedena u aneksu. U tom aneksu je prikazano da svaki član osnovnog sporazuma mora da se implementira i da strane moraju da ga implementiraju“, rekao je Kurti.
On je kazao da je na sastanku sa visokim komesarom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom i visokim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom od njega zatraženo da odmah pređe na pregovore u vezi sa članom 10.
„Jasno sam stavio do znanja da se ne možemo dogovoriti bez implementacije članova. Jasno sam vam stavio do znanja da bi sledeći korak trebalo da bude dogovor o planu redosleda. Na sastanku nismo postigli razumevanje“, rekao je on.
Kurti je dodao i da su Borelj i Lajčaki na sastanku 14. septembra bili sinhronizovani sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i da je on na taj sastanak otišao sa konkretnim predlogom, prenosi Koha.
Taj njegov predlog, rekao je, bio je zasnovan na principu inkluzivnosti, što znači da svaki član treba da bude uključen u plan implementacije redosleda.
„Na sastanku 14. septembra u Briselu došlo je do koordinacije i sinhronizacije stavova između visokog predstavnika za spoljnu politiku Evropske unije Žozepa Borelja, emisara za dijalog Miroslava Lajčaka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Bilo je jasno pozicioniranje protiv Kosova, a posebno protiv osnovnog sporazuma. Oni su došli sa udarom na budućnost Kosova. Ili ćemo sprovesti sporazum u celini, ili ne možemo da sprovedemo ono što Srbija želi“, rekao je Kurti.
Dodao je i da je Lajčak nakon sastanka izašao u javnost sa dokumentom za koji je rekao da ga je Vučić prihvatio, a Kurti odbio.
„Takve informacije su netačne. U tom Lajčakovom planu se sprovodi ono što Srbija traži“, rekao je Kurti.
Kurti je rekao da mere koje je EU uvela protiv Kosova treba ukloniti, jer je situacija na severu deeskalirala, piše RTK.
„Deeskalacija se dogodila u znatnoj meri, nije bilo incidenata i nasilnih protesta dva meseca. Adresa za ponovnu eskalaciju nije u Prištini, već u Beogradu i prekograničnom hotelu Kopaonik. Deeskalacija bi trebalo da bude dovoljna da se preispita ukidanje mera“, rekao je Kurti.
On je govorio i o održavanju vanrednih izbora u četiri opštine na severu, rekavši da su kosovske institucije jasno stavile do znanja put kojim se mora ići da bi se tamo održali vanredni izbori.
Pročitajte OVDE šta je još Kurti rekao o Briselskom sporazumu
Izvor: Sputnjik
..
