Izrael ulazi u istorijske sedmice koje bi mogle radikalno da izmene balans moći između izvršne i sudske vlasti i promene budući identitet zemlje. Vrhovni sud otvorio je maratonsku raspravu o tome da li će sebi ukinuti nezavisnost odlučivanja ili će se odupreti pokušaju reforme pravosuđa desničarske vlade, koju kritičari nazivaju udarom na temelje liberalne demokratije duboko podeljene zemlje.
Vladajuća ultradesna koalicija premijera Benjamina Netanjahua uspela je u julu, uprkos masovnim protestima koji od tada ne prestaju, da progura u Knesetu zakon koji ograničava moć sudstva, a svih 15 članova Vrhovnog suda sada, u sasvim retkom okupljanju u punom sastavu i u TV prenosu, razmatraju osam peticija čiji je cilj da se sud spase od namere izvršne vlasti da sudstvo stavi pod sopstvenu kontrolu.
Sučeljavanje dve potpuno različite vizije Izraela učinilo je da saslušanje pred Vrhovnim sudom postane najvažnije u istoriji izraelskog pravosuđa, a ishod procesa odlučiće da li će Izrael biti demokratija ili autokratija. Ključni cilj reforme je da Vrhovnom sudu ukine autoritet da proceni da li su zakoni doneti u Knesetu u skladu s Osnovnim zakonom, neformalnim Ustavom, koji određuje da je Izrael jevrejska i demokratska država. Opozicija veruje da će Vrhovni sud sačuvati zemlju pred naletom subverzivne i agresivne desnice, koja pokušava da uništi sve, uključujući Deklaraciju o nezavisnosti.
Članovi suda, koji balansiraju između liberala i konzervativaca, i advokati koji brane vladin tzv. razumni reformski zakon, već su razmenili baraže sučeljenih stavova, a jedan od sudija je upozorio da „demokratija umire u seriji malih koraka”. Zastupnici vladajuće koalicije odbacuju izraelsku Deklaraciju o nezavisnosti kao izvor sudskog autoriteta u zemlji koja nema Ustav.
Jedan od vladinih advokata, Ilan Bombah, razotkrio je ključni motiv koji stoji iza reforme čiji je autor ministar pravde Jariv Levin: obezvređivanje Deklaracije o nezavisnosti, za koju Bombah kaže da je pisana na brzinu, da njenih 37 potpisnika nisu bili izabrani i da nisu predstavljali Izrael tog vremena. Još jedan od Netanjahuovih pretorijanaca, predsednik pravnog komiteta Kneseta Simha Rotman, pozivao se na citate iz Starog zaveta kako bi tvrdio da Vrhovni sud nema autoritet da nadgleda zakone koji ograničavaju njegovu moć i da moć izabranog parlamenta u demokratiji mora da bude apsolutna.
Kritičari podsećaju da je isti Kneset izglasao zakone koji napadaju ljudska prava Palestinaca, posebno onih koji žive na okupiranoj Zapadnoj obali, da je Netanjahuova „reforma pravosuđa” takođe pisana na brzinu i da sadašnja vlada takođe ne predstavlja celinu izraelskog društva, posebno Arapa i žena.
Izraelu predstoji drugi rat za nezavisnost, piše u redakcijskom uvodniku liberalni „Haarec”, ocenjujući predstojeći period u kojem je sud advokatima dodelio 21 dan da osnaže svoje argumente. Procena je da bi proces mogao da traje nedeljama, ako ne i mesecima.
Obe strane u sukobu predstavile su svoje predloge pravosudne reforme koji bi mogli da prekinu višemesečnu krizu, jednu od najozbiljnijih u istoriji zemlje.
Predsednik Isak Hercog nije saopštio detalje predloga, ali vladajuće raspoloženje je skepticizam. Prvi utisak je da su pojačani strahovi stvoreni poslednje godine: prezentacija vladinih advokata pokazala je da Netanjahu nije spreman na kompromis i da ne odustaje od namere da uz pomoć religioznih cionista i stranaka ultraortodoksnih Jevreja uspostavi autokratski režim. Većina članova kabineta dala je do znanja da neće prihvatiti odluku suda da zaustavi kontroverznu reformu.
Netanjahu nije definitivno potvrdio da će odbaciti odluku suda ukoliko mu ne odgovara, ali predstavnik za medije njegovog Likuda jasno je definisao takav stav rečima da bi odbacivanje predloženih reformi predstavljalo potkopavanje demokratije i da je to „crvena linija” preko koje izvršna vlast ne želi da pređe. Lider opozicije Jair Lapid uzvraća da je ta izjava zabrinjavajuća i opasna i da je još jedna potvrda da je vladajuća partija napustila posvećenost demokratiji. Ukoliko Netanjahu odbije da se povinuje odluci suda, izvesno je da će se intenzivirati sukobi na ulicama izraelskih gradova, koji traju već 40 nedelja.
Dvoje sudija u oktobru pune 70 godina i moraće da se povuku, ali posle odlaska u penziju imaju do tri meseca da napišu svoje odluke, što znači da bi konačna odluka suda mogla da se čeka sve do sredine januara. U međuvremenu će biti otvoren novi front. Ko će imati ključnu reč u izboru novih sudija: Komitet za izbor sudija ili vladajuća koalicija, čiji je jedan od reformskih zahteva upravo veći uticaj na izbor sudija? Sve dodatno komplikuju zapaljiva situacija na Zapadnoj obali i pokušaji Hamasa da obnovi nasilje u pojasu Gaze.
U toku je odlučna bitka za karakter izraelske države. Na jednoj strani su branitelji Deklaracije nezavisnosti, koji veruju u slobode, jednakost i pravdu, na drugoj su negatori deklaracije, koji veruju u podele, diskriminaciju i okupaciju. Liberalna demokratija je na optuženičkoj klupi. „Ovaj rat ne smemo da izgubimo”, zaključuje „Haarec”.
RUSIJA KRENULA U OFANZIVU! Rogov daje informacije sa prve linije...
Izvor: Politika.rs
