Upravo zbog toga, Kurti se našao na meti kritika ljudi iz poslovnog sveta, koji ističu da su restriktivne mere stradale kompanije na Kosovu i Metohiji, kao i brojne kompanije koje uvoze robu preko centralne Srbije.
Predsednik Privredne komore Kosova LJulzim Rafuna kaže za Radio Kosova da su mnoge kompanije i vlade zemalja EU izrazile zabrinutost zbog ove situacije.
- Postoje nemačke kompanije koje su osnovane i najveći su proizvođači i najveći investitori u Srbiji. Zatim su italijanski, američki i drugi proizvođači. Rekli su nam: Vaša vlada je donela mere, ali ove proizvode proizvode naše kompanije. Dali smo doprinos razvoju Kosova od 1999. godine i nastavljamo da doprinosimo. Ovaj element treba uzeti u obzir u budućnosti kada se odlučuje o merama. Svaki evropski investitor koji dođe da ulaže na Kosovo, po dolasku u Srbiju, vidi ne samo tržište Kosova kao priliku za uvođenje proizvoda, već i čitavo balkansko tržište kao priliku. Zbog toga, da bi se takve mere uspostavile u budućnosti, institucije zemlje moraju da vode računa o svakom koraku – rekao je on.
Američka komora Kosova je pre nekoliko dana reagovala na mere za proizvode iz Srbije.
Prema zvaničnim podacima Američke komore, uvoz kompanija u američkom vlasništvu smanjen je za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Stoga je Američka komora naglasila da ekonomska normalizacija Kosova i Srbije prevazilazi „bilateralne“ interese.
ODLUČUJUĆI FAKTOR ZA ZAVRŠETAK KONTRAOFANZIVE: Kulminacija će se dogoditi u narednim nedeljama
Izvor: Informer.rs
