Sve što se dešava u Ukrajini, vezano za progon kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, nije deo samo jednog procesa, reč je o antihrišćanskom svetu koji se uveliko stvara, a primer Ukrajine je najradikalniji izraz tog procesa, rekao je prof. dr Miloš Ković na konferenciji za novinare povodom Apela srpskih intelektualaca za zaštitu svetinja i vernika Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC).
„U tom smislu, vidimo Rusiju, koja ne samo da se danas bori za opstanak, ona je u ovom vremenu uporište i tačka oslonca svih onih kojima je do slobode; svih onih naroda koji žele da žive, koji ne žele da budu uništeni, svih onih naroda koji ne žele da im se ’promeni svest’, svih onih naroda i pojedinaca koji ne žele da trpe teror“, naglasio je Ković.
Intelektualci moraju da budu za istinu i pravdu
Pre tri meseca više od tri stotine srpskih intelektualaca uputilo je ovaj apel kojim se želelo ukazati na grubo kršenje osnovnih ljudskih prava u Ukrajini, pre svega na brutalno kršenje ustavnih normi i zakona koji garantuju slobodu veroispovesti.
„Ono što se dešava sa sveštenstvom i vernicima Ukrajinske Pravoslavne Crkve, ne može se nazvati nikako drugačije do državni teror“, navodi se u Apelu.
Učesnici konferencije, Ković, sociolog Slobodan Antonić, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči Darko Đogo i filozof Zoran Kinđić upozoravaju da se u protekla tri meseca teror nad vernicima i sveštenstvom UPC pojačao.
Prema Kinđićevim rečima, Apel je pokrenut zato što intelektualci moraju da budu zainteresovani za istinu i pravdu. Smisao i svrhu apela, Kinđić ne vidi u tome da Ukrajina promeni stav prema UPC. Ona ga, kaže i nije promenila, niti su se zapadne mirovne organizacije mnogo uzbudile zbog njega, iako je apel uručen, kako ukrajinskoj ambasadi u Srbiji, tako i mnogim zapadnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava.
„Zapad, koji je formulisao ideologiju ljudskih prava i koji je to decenijama koristio, sada se pravi gluv i slep za ono što se dešava sa UPC. Da se pre deceniju desio neki incident sa nekom malom hrišćanskom zajednicom, svi bi skočili na noge i bila bi opšta osuda kršenja verskih prava. Međutim, danas, kada ogromna većina ukrajinskog stanovništva biva progonjeno, od toga naravno nema ništa“, ukazuje Kinđić.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Sada je na redu ukrajinska, sutra će biti SPC
Ono što se dešava sa UPC, predstavlja direktno i frapantno kršenje osnovnih ljudskih prava, smatra Slobodan Antonić, bez, kako kaže, finesa.
„Reč je o tako strašnom kršenju ljudskih prava da je prosto zaprepašćujuće kako je moguće da na drugoj strani imate potpunu tišinu, pogotovo kod organizacija koje neprestano insistiraju na ljudskim pravima. Ukrajinske vlasti, između ostalog i preko Ministarstva kulture, progone UPC, posebno Kijevo-pečersku lavru, grubo kršeći univerzalno priznata prava vernika i verskih organizacija. Cilj je jasan – likvidacija UPC“, smatra Antonić.
Prema njegovom mišljenju, ne radi se samo o kršenju ljudskih prava, već i o pravom sistematskom državnom teroru, koji ide ka uništenju UPC pod izgovorom da je reč o borbi protiv Rusije kao stranog agresora.
„Ono što uznemirava u ovoj stvari jeste, kao prvo ćutanje različitih međunarodnih organizacija i institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava i ovaj Apel je bio upućen njima. Drugo, takođe uznemirava to da, govorim iz naše lokalne perspektive, ukoliko taj model uništavanja jedne crkve i preuzimanje njene imovine i vernika uspe, na našim prostorima ćemo po istom tom modelu imati stvaranje kosovske, hrvatske, bosnaksohercegovačke i crnogorske pravoslavne crkve“, upozorava Antonić.
Carigradska patrijaršija podržala raskolnike
Za Darka Đoga, protojereja-stavrofora, državni teror nad UPC neće stati i ne vidi mu se kraj, jer ne postoje bilo kakve međunarodne institucije koje bi bile autentično zainteresovane za osnovna ljudska i verska prava UPC.
Državni teror je, kako ističe Đogo, fleksibilan i to se vidi na primeru Kijevo-pečerske lavre, gde, u nemogućnosti da je zauzmu u celosti, ukrajinske vlasti pribegavaju raznim načinima represije.
„Nažalost, u svemu tome, podstrekač, a ne samo saučesnik je ona verska zajednička koja je takođe kroz istoriju naučila da političku moć crpi iz imperije na koju se prisloni, a to je crkva sa sedištem u Fanaru (Carigradska patrijaršija). I nažalost, po prvi put imamo fenomen da jedna pomesna pravoslavna crkva daje legitimitet raskolničkoj organizaciji u doba kada se ta organizacija izrazito nasilno ponaša prema kanonskoj crkvi“, konstatuje Đogo.
Zapravo, dogodilo se da je Carigradska patrijaršija prvi put podržala stvaranje raskolničke organizacije čiji je smisao nasilje nad kanonskim pravoslavljem, dodaje on.
Izvor: IN4S
