Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni mogao bi da bude optužen u krivičnom predmetu u vezi s ruskim brzim zauzimanjem juga Ukrajine. Ukrajinska redakcija Bi-Bi-Sija, pozivajući se na svoje izvore, objavila je detaljnu analizu ovog slučaja, iza kojeg se možda krije višemesečna skrajnutost generala iz javnosti. Podsetimo da su ruski mediji mesecima upozoravali da se Zalužni nigde ne pojavljuje i da je teško ranjen.
Zanimljivo je da se, prema navodima ovog medija, istraga vodi već godinu i po, a da se o tome ništa nije pojavilo u medijima. Jedino je u martu ove godine Služba državne bezbednosti odgovorila Bi-Bi-Siju da istražuje slučaj veleizdaje i zanemarivanja vojne službe, ali nisu spomenuta imena.
SKOT RITER ALARMIRA! Sprema se rat u Evropi, jedna stvar okidač
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine već je razgovarao s istražiteljima, ali njegov status u krivičnom slučaju još nije utvrđen. Navodi se da je moguće da će u doglednoj budućnosti on dobiti status, jer se u političkim krugovima slučaj okupacije juga već naziva slučaj „Zalužni”.
Redakcija navodi da su Služba državne bezbednosti i Državni istražni biro odbili da odgovore na zahtev u vezi s učešćem Zalužnog u istražnim radnjama. Za sada niko nije osumnjičen, ali su ispitivanja u toku. Među saslušanima su generali, predstavnici vojne komande i civilne vlasti, među njima komandant Odbrambenih snaga, bivši komandanti grupe trupa „Jug”, bivši načelnici Generalštaba, bivši komandant brigade koja je branila jug i vojnik Ivan Sestrivatovski, koji je trebalo da digne u vazduh mostove na Čongaru, ali iz nekog razloga nije uspeo to da učini. Među njima je bio i bivši lider Hersona Genadij Laguta, koji je nedavno pronađen mrtav u Kijevu, a utvrđuje se da li je reč o ubistvu ili samoubistvu i da li to ima veze s predajom Hersona na samom početku rata.
Rano ujutru 24. februara 2022. godine ruske trupe su brzo prešle prevlaku između Krima i kopna Ukrajine i do podneva ušle više od 200 kilometara u dubinu, našavši se pred Antonovskim mostom na prilazu Hersonu. Za nekoliko dana zauzele su teritoriju veću od Švajcarske.
Čongarski moreuz i uska prevlaka koja povezuje poluostrvo Krim s kopnom smatrani su gotovo nepremostivom preprekom, pod uslovom da je odbrana pravilno organizovana. Ali nije bilo tako. Mostovi na Čongaru nisu dignuti u vazduh, a zbog ogromnog broja ruskih trupa i tehnike, koje su ubrzano napredovale duboko u Hersonsku oblast, ukrajinska vojska je morala da se povuče. Od tada se raspravlja o tome kako je ovo moglo da se dogodi, zašto mostovi nisu dignuti u vazduh, zašto nije dobro pripremljena odbrana i zašto nisu upućena pojačanja u tom pravcu.
Čak i kad je Ukrajina vratila Herson, pitanja nisu utihnula. U svojevrsnoj istrazi koju je sproveo Bi-Bi-Si jedni pretpostavljaju da mostovi na prevlaci s Krimom nisu dignuti u vazduh jer su ih prethodnog dana razminirali izdajnici. Drugi tvrde da je delovala ruska diverzantska grupa koja je presekla žice kako bi sprečila detonacije. Postoje i pretpostavke o službenom nemaru – niko se ni za šta nije pripremao i ništa nije minirao.
Ipak, predstavnici Ministarstva odbrane i Generalštaba tvrde da je sve minirano, ali su se ukrajinskoj vojsci suprotstavile deset puta veće ruske snage, pa ni dizanje mostova u vazduh ne bi bitno promenilo situaciju, jer ima još 10 prolaza sa Krima na kopno.
General-major Andrij Sokolov, koji je komandovao trupama „Jug” i bio odgovoran za odbranu tog područja, u nedavnom intervjuu za „Ukrajinsku pravdu” tvrdi da su Rusi mogli brzo da napreduju jer su njihove snage nadmašile Ukrajince između 20 i 25 puta. Ruska artiljerija gađala je minska polja, gasili su radio-veze, a mehanizovani konvoji prelazili su munjevitom brzinom granicu sa Krima, pa ukrajinske snage i sredstva na jugu jednostavno nisu bili dovoljni da zaustave ofanzivu. Ta ruska ofanziva dovela je do zauzimanja teritorija Hersonske i Zaporoške oblasti.
Istovremeno, predsednik Volodimir Zelenski i predstavnici njegovog tima su kritičniji i insistiraju na potrebi sprovođenja istrage i identifikacije krivaca. Neko mora da bude kriv. Vojni kadar sumnja u nepristrasnost istrage pod vođstvom službe koja se povezuje s kabinetom predsednika. Izvori u Generalštabu kažu da se ovom istragom vrši određeni pritisak na vojnu komandu. A slučaj neuspešne odbrane Hersonske oblasti otvoren je već u drugom mesecu rata – 11. aprila 2022. godine.
PRESTANITE DA RAZVIJATE "ALABUGU" - Kakav to sistem razvijaju Rusi koji razvaljuje NATO
U početku se „predaja Juga” u medijima povezivala s izdajnicima u specijalnim službama: sa bivšim šefom SBU na Krimu Olegom Kuliničem, koji je navodno Rusima dao sve podatke o raspoređivanju trupa i infrastrukturi u oblasti, kao i sa bivšim šefom administracije SBU u Hersonskoj oblasti Sergijem Krivoručkom. Kulinič je uhapšen u Kijevu u julu 2022, a 17. oktobra mu počinje suđenje, ali ne za izdaju. Ni bivši šef obaveštajne službe Ivan Bakanov, koji je smenjen, nije pod sumnjom u ovoj istrazi. Ispostavilo se da su u ovaj slučaj umešana samo vojna lica Oružanih snaga Ukrajine.
Izvor: Politika.rs
