Piše: Andrej Klincevič
Amerikanci uvek sebi postavljaju nekoliko ciljeva odjednom. Sad im je važno da pored slabljenja uslovne osovine Rusija – Kina – Severna Koreja – Iran, steknu i finansijsku dobit od destabilizacije sveta.
Da bi oslabili Rusiju, pokušavaju da istovremeno podstaknu nekoliko sukoba duž perimetra naših granica.
Prva tačka je Južni Kavkaz. Već smo videli apsorpciju Nagorno-Karabaha od strane Azerbejdžana, ali to nije kraj. Azerbejdžan želi da reši problem koridora za Nahičevan, i nije isključeno da će ga probiti vojnim sredstvima.
Vašington pokušava da „digne u vazduh“ ceo ovaj region – da uvuče Irance, Ruse i Turke u oružani sukob. Ne dati šansu za mirno rešenje! U istom cilju podstiču susednu Gruziju da se revanšira u Abhaziji i Južnoj Osetiji.
Druga tačka je Centralna Azija – pet bivših republika SSSR-a i Avganistan, koje Amerikanci pokušavaju da iskoriste kao centar svog uticaja.
Čim su Sjedinjene Države napustile Avganistan, tamo su oživeli infrastrukturni projekti, poput železničke linije od Uzbekistana preko Avganistana do Pakistana. Razvoj regiona nije isplativ za Vašington, zemlje ne bi trebalo da zarađuju bez učešća Zapada.
Vašington će nastaviti sa pokušajima da uzdrma Avganistan i izazove vojni sukob na granicama Turkmenistana i Tadžikistana, a moguće i Uzbekistana.
Treće žarište su Moldavija i Pridnjestrovlje. Vidimo koliko brzo se Moldavci uvlače u evropske i NATO strukture. Vidimo kako se pumpaju oružjem. NATO će provocirati rat u Pridnjestrovlju. Ako tamo situacija eskalira, moraćemo nekako da reagujemo. To i jeste ono što Sjedinjenim Državama treba – da nas primoraju da raspršimo svoje snage i resurse.
U Pridnjestrovlju ima više od 100 hiljada stanovnika sa ruskim pasošima, tamo je i naša vojna grupacija. Tu se nalaze najveća vojna skladišta u Evropi koja su ostala iz sovjetskih vremena – takozvani strateški magacini Zapadnog vojnog okruga. Tamo ima 22 hiljade tona eksploziva. Ne hiljade komada, već 22 kilotona. Ako skladišta eksplodiraju, to će biti jedna od najvećih tehnogenih katastrofa u Evropi.
A evo i četvrte tačke – Srbija! Amerikanci gledaju na Evropu kao na jednobojnu mapu. Srbija je na njoj bela tačka, koju Vašington odavno želi da eliminiše.
Ali Vašingtonu postaje sve teže da izaziva sukobe, jer čak i prozapadne zemlje počinju da razumeju njegovu politiku. Ranije su Amerikanci lako obmanjivali svoje saveznike, nudeći im prelepe slike budućeg prosperiteta, do kojeg put navodno prolazi kroz konfrontaciju i raskid sa Rusijom. Mnogi već na primeru Ukrajine shvataju da ih jednostavno koriste za mračne ciljeve. Da tamo gde su Amerikanci nema svetle budućnosti.
Zato se Gruzijci ozbiljno opiru pokušajima da ih okrenu protiv nas. I kod Jermena vidimo otpor rukovodstvu zemlje nametnutom iz Vašingtona, kako bi ih uvukao u veliki sukob.
Vidimo kako Moldavija, iako pod teškim pritiskom Sjedinjenih Država, i dalje pokušava da zadrži neutralnost prema Rusiji. Kad su ukrajinske rakete PVO pale na njihovu teritoriju, mogli su da okrive Ruse, ali to nisu učinili.
Ne mislim da će doći do bombardovanja i na Balkanu. Evropa (bar za sada) nije spremna za aktivna neprijateljstva u kontekstu rastuće migracijske i ekonomske krize.
Rusija, pak, sa svoje strane, nije spremna da prebaci svoje trupe u pomoć Srbiji, kao što je to učinila u Prvom svetskom ratu. Najpre treba da rešimo probleme na ukrajinskom poprištu.
Zbog toga će Srbi manevrisati, kako ne bi dali šansu NATO-u za otvorenu konfrontaciju. Ako Srbi naprave pogrešan korak, NATO će aktivirati član 5 Povelje. Anglosaksonci još kako vole da napadaju slabe. Sa Srbijom bi to bilo demonstrativno batinanje – potpuno uništavanje infrastrukture, rasparčavanje na još sitnije delove i njihova integracija u postojeće strukture.
Amerikanci do sada nisu uspeli da zapale nova ratna žarišta ni u jednom od nabrojanih regiona. Ali će sa takvim pokušajima sigurno nastaviti.
Pročitajte OVDE novi autorski članak Emila Vlajkija
Izvor: Iskra (absatz.media; preveo Ž. Nikčević)
