„Ukoliko je ono što kaže Orban tačno to znači da dolazi do kršenja pravila EU o neophodnosti donošenja odluka koncenzusom oko važnih pitanja kao što je raspodela budžeta po državama članicama, odnosno raspodela sredstava iz budžeta za različite namene, gde je neophodna saglasnost svih država članica tamo gde je to predviđeno, objašnjava Gajić.
Na pitanje da li je Mađarska usamljena u tom buntu unutar Unije, Gajić kaže:
„U sporadičnim pitanjima pojavi se uvek po nekoliko članica koje se osećaju skrajnutim. U ovom slučaju sa budžetom se tu javlja Mađarska, a u nekim drugim situacijama kada su, recimo, pretile sankcije državama članica zbog navodnog nepoštovanja Unijinih vrednosti tada su recimo Mađarska i Poljska bile na tapetu i to vezano za izbor sudija Ustavnog suda. Ima, dakle, različitih situacija gde se različite države osećaju skrajnute, marginalizovane ili da se prema njima ne ponaša fer. Međutim, pod pretpostavkom da je tačno to što tvrdi Orban, do sada mi nije poznat neki slučaj da je procedura na taj način tako grubo narušena. Dakle, ovo je prvi tako drastičan slučaj, ako je to tačno“.
Nakon upozorenja Budimpešte da Ukrajina neće dobiti ni centa iz budžeta Evropske unije dok Mađarskoj ne budu isplaćena sredstva iz evropskih fondova koja joj zakonski pripadaju, Orban je izneo pretpostavku da je deo novca, koje Brisel mora da islati Budimpešti, već predat Kijevu.
Prema njegovim rečima, Brisel mora da preda Mađarskoj „više od tri milijarde evra“, jer je Budimpešta „platila sve što je trebalo platiti“.
Ranije je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila da je Evropska komisija je revidirala višegodišnji budžet EU za period od 2024. do 2027. godine i predložila je da se za 66 milijardi evra poveća pomoć Ukrajini, dok Orban smatra da je taj predlog neozbiljan, pošto se ne zna gde je otišao novac koji je ranije dat Kijevu.
„Do sada se po pitanju načina procedure nije zaobilazila nijedna država članica. Članovi briselske birokratije ili članice drugih zemalja su manje-više uvek u tim neformalnim pregovorima, ispod žita, uspeli da dođu do dogovora.
Recimo, kada se donosi neka odluka na koju neka od članica ne pristane ta država se izuzme iz nekog opšteg pravila pa se na taj način sačuva koncenzus. Znači, uvek su se pridržavali tih kolektivnih odluka, ukoliko bi neko bio nezadovoljan njemu bi se izlazilo u nekoj meri u susret da se ne bi formalno prekrišile odredbe Lisabonskog sporazuma. U ovom slučaju, ako je to tačno da se iz budžeta odvajaju sredstva bez saglasnosti neke države direktno se krši sama procedura, način odlučivanja“, kaže Gajić.
Ukrajina na putu ka EU
Orban se takođe dotakao i planova prijema Ukrajine u EU, ističući da će biti potrebno odgovoriti na „veoma teška pitanja“ pre nego što Evropska unija počne pristupne sa zemljom koja je u ratu.
On je dodao da je nepoznato kakvu će teritoriju imati Ukrajina na kraju sukoba i kolika će biti njena populacija jer oni beže.
„Pristupi svih članica su izuzetno otežani zato što je kod svakog poglavlja potrebna saglasnost svih država članica i dovoljno je da jedna članica ne glasa ‘za’ da ne možete da nastavite proceduru pristupanja, pridruživanja, a po pitanju Ukrajine, koja je proglašena za kandidata, elementarne stvari vezane za državu su pod znakom pitanja. Država kojoj su nejasne granice tj. teritorija, stanovništvo i sama vlast – da li je dovoljno legitimna i u kojoj meri – generalno gledajući pod znak pitanja stavlja ceo proces pridruživanja, a o pojedinostima i da ne govorimo. Iz ovih najkrupnijih stvari proizilaze svi ostali problemi koji se mogu naći u svakom pregovaračkom poglavlju“, kaže Gajić.
Prethodno je Evropska komisija, u preporukama da se Ukrajini dodeli status kandidata za članstvo u EU, postavila uslov da zemlja mora da ispuni sedam uslova kako ne bi izgubila ovaj status, a reforma pravosuđa je najsveobuhvatnija među uslovima EU.
UKRAJINCI POKUŠAVAJU DA VRATE POLOŽAJE! Vojnici polegali, Rusi zarobili deo jedinice (MAPA)
Izvor: Sputnikportal.rs
