Krajnje opasno ponašanje premijera privremenih institucija u Prištini Albina Kurtija, na koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nebrojeno puta upozorio međunarodnu javnost, kulminiralo je oružanim sukobom između lokalnih Srba i pripadnika tzv. kosovske policije u selu Banjska na severu Kosova i Metohije. Poginulo je četvoro ljudi, trojica Srba i jedan Albanac, ima i ranjenih, ali takav epilog bio je očekivan. Upozorenja Beograda da će agresivna vlast u Prištini izazvati krvoproliće, ako ne bude na vreme zauzdana, svi su uporno ignorisali. Alarm za međunarodne predstavnike na KiM nije upaljen ni kada su Srbi na severu, usled lavine nasilja, pretnji i hapšenja, početkom novembra prošle godine odlučili da napuste prištinske institucije. Štaviše, mnogi sa Zapada su osudili postupak srpskog naroda, bez reči o razlozima koji su do toga doveli.
Sve suprotno od vremena kada međunarodna zajednica nije imala nimalo sluha za legitimnu borbu srpske države protiv terorističkih oružanih formacija takozvane OVK, koje su mesecima vršile masovna ubistva i otmice srpskih vojnika i policajaca. Pa su na kraju proglašeni borcima za slobodu. A Srbija, međunarodno priznata država članica UN, na kraju je i bombardovana bez odobrenja SB UN, zbog tvrdnji o navodnom etničkom čišćenju, pa čak i genocidu nad Albancima. Za razliku od vremena kada su svaki pedalj Kosmeta obilazili verifikatori Vilijama Vokera, sada misija Euleksa čak nije ni prisustvovala na terenu dok se odvijao obračun sa Srbima u Banjskoj. Umesto nekadašnjih detaljnih analiza tela ubijenih i podrobnih istraga finskih i ostalih forenzičara, prisutne su jedino „samouverene” tvrdnje da je sada zasigurno reč o obračunu s teroristima.
Tenzije na severu Kosmeta traju već mesecima i direktna su posledica politike nasilja premijera privremenih prištinskih institucija prema srpskom narodu. Vučić je i pre ovog događaja rekao da situacija na Kosovu i Metohiji „bukvalno vri”. Takođe, iznosio je i precizne podatke o napadima na Srbe od dolaska Albina Kurtija na vlast. Govorio je o tome i pred Skupštinom UN. Uprkos svemu, tragedija u Banjskoj desila se samo deset dana nakon sastanka u Briselu na najvišem nivou. Kurti je odbio plan za deeskalaciju i iz sedišta Evropske unije poručio da Srbi treba da plate i pate. Predstavnici međunarodne zajednice faktički su žmurili pred očiglednim pretnjama. U najboljem slučaju bilo je mlakih reakcija na ogoljeno nasilje nad Srbima i njihovom decom.
To nije promenila činjenica da se za dve i po godine Kurtijeve vlasti u Prištini, do oružanog sukoba u Banjskoj, dogodilo 409 etnički motivisanih napada na Srbe. Tu spadaju ranjavanja, brutalna premlaćivanja, napadi na imovinu, hapšenja bez razloga, zastrašivanja, pokušaji da se spreči funkcionisanje zdravstvenog sistema i druge aktivnosti usmerene protiv srpskog naroda, poput skrnavljenja nadgrobnih spomenika, crkava, zabrana održavanja liturgija, postavljanja bilborda sa amblemima UČK u srpskim sredinama, ispisivanje grafita UČK na kućama i školama, onemogućavanje slobode kretanja. Podaci su javni i nalaze se na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije.
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović takođe je podsetio juče, gostujući na RTS-u, da smo imali, otkako je Kurti preuzeo privremene institucije u Prištini, više od 400 napada i drugih nacionalnih incidenata protiv Srba i nealbanaca, a od toga 17 napada na srpsku decu, 16 napada protiv zdravstvenih službi i institucija, 58 napada protiv objekata i vernika SPC, više od 60 upada specijalnih militarizovanih monoetničkih snaga kosovske policije na sever Kosova i Metohije, gde ne bi smeli da imaju pristup po slovu Briselskog sporazuma.
A da je bar deo ovih podataka bilo ko pogledao u svetu shvatio bi da je južna srpska pokrajina ponovo bure baruta i da je pitanje dana kada će eksplodirati. Od početka ove godine do obračuna sa Srbima u Banjskoj ranjeno je šest osoba srpske nacionalnosti, među njima i jedno dete. Gledajući ove podatke, očigledno je da su u pet od šest slučajeva ranjavanja oroz povukli pripadnici oružanih jedinica tzv. Kosova. Na Badnji dan, u Gotovuši, ranjeni su Stefan Stojanović (11) i Miloš Stojanović (21). Oni su nosili badnjak kada je na njih pucao aktivni pripadnik kosovskih bezbednosnih snaga Azem Kurtaj.
Dve nedelje kasnije, kod Bistričkog mosta, pripadnici Rosu zapucali su na automobil u kome su se nalazili Dušan S. i Miljan D., koji je tom prilikom pogođen metkom. U naselju Mogila u Kosovskoj Vitini dvojica Albanaca nožem su ranili dvadesetogodišnjeg Bobana Đuzića. U aprilu su pripadnici tzv. kosovske policije pucali na Milana Jovanovića (39) na Bistričkom mostu. On je zadobio prostrelne rane iznad ključne kosti. A tokom nemira u Zvečanu, 29. maja, teško je ranjen Dragiša Galjak (52), koga su pripadnici tzv. kosovske policije pogodili s dva metka u leđa. Teže telesne povrede, podsetimo, tada su zadobili Dragiša Milović i Časlav Sofronijević, a povređena su 52 Srbina.
Masovno nasilje, bilo da je reč o pripadnicima policije pod komandom Prištine ili pojedincima iz redova ekstremnih Albanaca koji formalno nisu deo prištinskih institucija, toliko je uzelo maha da su na meti sve češće mladi, pa i deca. Rosu je pretukla dvojicu srpskih mladića, Đorđa M. (24) i Lazara Đ. (23) u Jošanici kod Leposavića. Pripadnici tzv. kosovske policije priveli su maloletnog N. M. (16) iz Grabovca. Dečak je proveo više od šest sati u policijskoj stanici u južnom delu Kosovske Mitrovice, gde je bio fizički i psihički zlostavljan. K. R. (15) i D. R. (17), dok su vozili kvad u selu Rudine kod Zvečana, presreli su tzv. kosovski policajci i pretukli.
Od početka ove godine, dakle, pretučeno je troje, a ranjeno jedno dete (gorepomenuti Stefan Stojanović), i to od strane pripadnika „oružanih snaga”. Drugom prilikom policajci naoružani dugim cevima maltretirali su u Zvečanu ženu koja je u tom trenutku držala dete u naručju. Policajci su u Gračanici, podsetimo, nedavno pretukli mladiće A. M. (24) i M. M. (19) zbog navodnog saobraćajnog prekršaja.
Svedoci smo i policijske brutalnosti prilikom hapšenja, što je bio slučaj s Lunetom Milenkovićem i Dušanom Obrenovićem. I tokom prošle i pretprošle godine kosovski policajci i specijalci su kidisali na Srbe. Pripadnici Rosu, oktobra prošle godine, zadali su više udaraca u predelu glave i nogu dvadesetogodišnjem Srbinu u Zubinom Potoku. Iste večeri u selu Banje, u Zubinom Potoku, sa uperenim puškama i lampama pretresali su automobil u kome su bile tri Srpkinje. Dan kasnije pripadnici specijalne jedinice kosovske policije s dva oklopna vozila zaustavili su vozilo Hitne pomoći iz Zubinog Potoka i izbacili vozača i pacijentkinju srpske nacionalnosti, koja je srčani bolesnik. Vozilo su pretresali pola sata.
Poznato je i da su fizički i verbalno maltretirali direktora NVO „Aktiv” Miodraga Milićevića. Oklopna vozila specijalnih jedinica Rosu ušla su dvorište vrtića u Leposaviću, a podsetimo, oko 300 naoružanih policajaca umarširalo je u severni deo Kosovske Mitrovice i blokiralo grad. Na meti Kurtijevih policije našli su se Davor Marković i njegov sin Andrija, koji je tom prilikom zadobio povredu glave. Zaustavili su njihovo vozilo i maltretirali ih duže od sat vremena.
Blindirana vozila Rosu upala su na branu Gazivode. Uperili su puške u radnika V. K., pocepali srpsku zastavu, a potom su nesrećnog čoveka oterali s radnog mesta. Drugom prilikom, kosovski policajci su maltretirali radnika „Elektrokosmeta” Milana Tomaševića, koji je krenuo da otkloni kvar na brani Gazivode. Ništa manje brutalna kosovska policija nije bila ni kada su u pratnji članova opštinske izborne komisije naoružani dugim cevima nasilno upali u prostorije Opštine Zubin Potok i zamenili brave. Po uzoru na UČK, pripadnici Rosu kidnapovali su Dejana Spahića i sanitetsko vozilo u kome je prevozio medicinsku infuziju i lekove na putu Leposavić – Kosovska Mitrovica.
Zabeleženi su i upadi Rosu u Štrpce i u Gračanicu. Primećuje se da datumi nisu izabrani slučajno. Na Badnji dan, prošle godine, pretresli su četiri srpske kuće u Štrpcu, a uoči pravoslavne Nove godine 20 specijalaca upalo je u zgradu opštine Gračanica. U Štrpce su provalili i uoči godišnjice martovskog pogroma, kao i na dan seoske slave, kada su pretresali zgradu privremenog organa, osnovnu školu i poštu, lokalnu televiziju.
Nisu izostajali ni napadi na Srbe iza kojih ne stoje uniforme tzv. Kosova. Na devet mladića i devojaka srpske nacionalnosti, u maju prošle godine, na Gračaničkom jezeru pucala su dvojica Albanaca. Devetnaestogodišnjeg Nemanju Mitrovića iz Babinog Mosta kod Obilića izboli su nožem članovi albanske porodice, a u tom napadu je ranjen i njegov otac. U oktobru je upucan LJubomir Mirić (55) u Gračanici. A i tokom pretprošle godine oružane snage tzv. Kosova držale su Srbe na nišanu. Prilikom akcije specijalnih jedinica Rosu na severu Kosmeta u oktobru teško je ranjen Srećko Sofronijević, a više od 10 ljudi je zatražilo lekarsku pomoć. Pucali su i na ljude koji su mirno protestovali.
Malo pošto je Kurtijev pokret Samoopredeljenje ubedljivo pobedio na izborima, u Kosovskoj Mitrovici izboden je Srbin M. M. Mladići Marko Nikolić i Miloš Rošić, u aprilu, napadnuti su flašama u kafiću na severu Kosovske Mitrovice. Grupa Albanaca pretukla je trinaestogodišnjeg dečaka Nikolu P. Pokidali su mu i krstić koji je nosio oko vrata. Te prve godine Kurtijeve vlasti, podsetimo, u Đakovicu se vratila Dragica Gašić, kao prva srpska povratnica. Suočila se s brojnim pritiscima i pretnjama, a njen slučaj nagovestio Kurtijevu težnju da nasilje nad srpskim narodom učini legitimnim.
Naime, kao što vidimo, kosmetske Srbe i njihovu decu ne ranjavaju, ne premlaćuju i ne zlostavljaju isključivo „lokalni albanski ekstremisti”, već oni koji nose uniforme oružanih formacija tzv. Kosova. Kurti je posebno „istrajan” u nameri da se obračuna sa Srbima koji žive na severu pokrajine. Od ukupno 134 etnički motivisana incidenta, koja su se desila od početka ove godine, zaključno sa jučerašnjim danom, 61 bio je u severnom delu južne srpske pokrajine. Od prošlogodišnjih 150 napada, 37 bilo je na severu, a od pretprošlogodišnjih 128 na severu se desilo 17. To znači da je svake godine sve veći broj napada bio upravo na severu.
Demolirane škole i pretučeni dvanaestogodišnjaci
O tome koliko su ugroženi Srbi na Kosovu i Metohiji svedoče i napadi na srpsku decu i omladinu. Na taj način vlasti u Prištini vrše pritisak na srpski narod. I šalju više nego jasnu poruku dokle su spremni da idu ne bi li proterali Srbe s KiM. Ove godine, i to na Božić, grupa Albanaca brutalno je pretukla osamnaestogodišnjeg Stefana Tomića iz Klokota. Mladić se vraćao s liturgije. Dve nedelje kasnije, u Suvom Dolu, četvorica Albanaca prebila su petnaestogodišnjeg Lazara M. Pre dvadesetak dana trojica Albanaca pretukli su Srbina S. P. (20) iz Gračanice na putu Dobrotin – Donja Gušterica. Prošle godine Albanac je teško povredio nožem dvojicu srpskih mladića iz Parteša. U aprilu pretprošle godine Albanci su brutalno pretukli mladića Luku Dimitrijevića u Gračanici. U avgustu i Nikolu Perića (23) iz sela Zebince u Novom Brdu, kada se vraćao sa ispaše stoke.
Potom je prebijen i dvadesetogodišnji Srbin u Bošnjačkoj mahali. U centru Kosovske Kamenice pretučen je dvanaestogodišnji Mihajla S. Dečak je zadobio teške povrede lica. Ne treba zaboraviti ni uznemiravanje i zastrašivanje srpske dece. Na Osnovnoj školi „Sveti Sava” u Klokotu pre desetak dana ispisan je grafit UČK. Prošle godine maloletne Srbe iz Starog Grackog kod Lipljana (Sanju D. i Veljka T.) zastrašivao je nepoznati Albanac. Deca su šetala po selu. Stradale su i školske ustanove, a pretnje su osvanule i na dečjim igralištima. Odjeknuli su rafali u pravcu osmoletke u selu Ugljare u kojoj se u tom trenutku nalazilo troje dece. U Gojbulji je kamenovana Osnovna škola „21. novembar”. Demolirana su i ulazna vrata osmoletke u Obiliću. U blizini dečjeg igrališta na putu od dela Kišnice koji naseljavaju Srbi postavljena je tabla sa oznakom UČK. Na dečjem igralištu u selu Sušica, kod Gračanice, ispisani su grafiti UČK, „Albanija je ovde”, „albansko igralište”.
UHAPŠEN ZBOG MAJICE SA SRPSKIM SIMBOLIMA: Nova privođenja Srba na KiM
Izvor: Politika.rs
