Veći deo opozicije mogao bi da ima ozbiljnih političkih problema ukoliko vlast odluči da vrati izborni cenzus na pet odsto, a da za koalicije bude sedam procenata. U tom slučaju, veliko je pitanje da li bi brojne političke partije uspele samostalno da osvoje najmanje oko 200.000 glasova, koliko je na izborima 2016. godine, na 3,7 miliona izašlih birača, bilo potrebno da bi, recimo, Dveri prošle cenzus.
Prvi je sa ovom idejom izašao šef poslaničkog kluba SNS-a u Skupštini Srbije, Milenko Jovanov, koji je u martu za „Politiku” naglasio da građani traže da se vrati pet posto jer, kako je rekao, brojne opozicione stranke smatraju nedostojnim da sede u Skupštini Srbije.
„Ipak, upravo je cenzus od tri odsto omogućio da građani vide o kakvim se diletantima radi. Da su ostali van parlamenta, možda bi nekome i dalje delovali ozbiljno. Ovako, sve se pokazalo”, rekao je Jovanov. Istim stavom oglasila se u avgustu Sandra Božić, koja je rekla da je apsolutno za vraćanje izbornog cenzusa na pet odsto, a s tim se složio i njen stranački kolega Vladimir Đukanović. Da se promeni izborni sistem, ponudio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 5. juna rekao da može opoziciji da učini i jednu uslugu. To je spreman da uradi pošto su, kako je rekao, uvređeni i povređeni spuštanjem cenzusa na tri odsto.
„Pošto su rekli da im je mnogo teško zbog smanjenja cenzusa na tri odsto, da sam time prekršio evropske norme – evo da se dogovorimo – pa svi zajedno da povećamo cenzus na pet odsto. Možemo i za koalicije i na sedam odsto da to bude pravi evropski model, da oni konačno budu zadovoljni i da idemo pred građane Srbije”, rekao je Vučić i dodao da će tako biti mnogo manje neodgovornih, onih koji misle da s tri odsto i svom svojom neozbiljnošću i neodgovornošću mogu da upravljaju državom Srbijom.
Taj predlog je proevropska opozicija dočekala „na nož”, ističući da su u prvom planu protesti. Tako je potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić tada za naš list rekla da nema izbora po Vučićevim pravilima i njegovim uslovima. „Kada je spuštao cenzus, onda je rekao da to radi zbog demokratizacije, pluralizma, jačanja političkog sistema. Kako bi sad objasnio zašto se cenzus povećava? Da li to znači da je sada protiv demokratizacije, protiv pluralizma i za slabljenje političkog sistema”, kazala je Rakićeva.
U međuvremenu je održano nekoliko sednica Narodne skupštine, godišnji odmori su preko leta proredili učesnike protesta na ulicama, a ovo pitanje je ponovo aktuelno. Očekuje se uskoro redovno jesenje zasedanje republičkog parlamenta i moguće je da će se na dnevnom redu naći i promena cenzusa. Do izbora ima nekoliko meseci, što je sasvim dovoljno da bi se političke partije i pokreti opredelili da li je za njih bolje da političku sreću okušaju samostalno na izborima ili da pokušaju da prave predizborne koalicije. Izuzimajući desnicu, koja ima gotovo identične poglede na sve ključne političke odluke, kao što su još čvršća saradnja Srbije s Rusijom i Kinom, napuštanje evropskog puta i priključenje BRIKS-u, kao i vraćanje dijaloga o Kosovu i Metohiju pod okrilje Ujedinjenih nacija. S druge strane, veliko je pitanje da li je to moguć epilog i kod levičarske i građanske opozicije gde svaki lider želi da ima glavnu reč i da bude predstavnik evropskih snaga u našoj zemlji.
Veći deo istraživanja javnog mnjenja poslednjih meseci pokazuje da bi izborni cenzus od pet odsto mogle da preskoče Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Stranka slobode i pravde. Ostale partije su blizu, malo dalje od cenzusa i od političke procene zavisiće da li je za njih bolje da potraže koalicionog partnera ili će sreću potražiti sa svojom izbornom listom.
Razlog za moguće povećanje cenzusa je i to što su u velikim partijama procenili da im to u ovom trenutku ide u prilog, jer će na taj način „naterati” manje jake stranke da budu na njihovim izbornim listama. Neki u opoziciji smatraju da je reč o jednom obliku izbornog inženjeringa i da to načelno ne vodi do formiranja i ukrupnjavanja političkih blokova. Umesto toga, izvesnije je da će u tom slučaju doći do sklapanja neprincipijelnih predizbornih koalicijama sa akterima i partijama koji nikada sami ne proveravaju svoj izborni legitimitet.
Potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor kaže da Srbija ima dobar izborni sistem jer stranke nacionalnih manjina ulaze u Skupštinu Srbije po sistemu prirodnog praga. Za „Politiku” ističe da treba porazmisliti da li je potrebno vratiti izborni cenzus na pet odsto. „Nije normalno da u republičkom parlamentu imamo 40 stranaka i 16 poslaničkih grupa. Toga nema nigde u Evropi i zato nam je potrebno ukrupnjavanje političke scene. Moje mišljenje je da ćemo imati veći broj glasova i mandata u Skupštini Srbije ukoliko SVM i druge stranke nacionalnih manjina vladajuće koalicije nastupe samostalno na izborima, kao što smo činili do sada, nego da idemo u jednom bloku, ali smo otvoreni za razgovor i na ovu temu”, rekao je Pastor.
Da je potrebno da se poveća izborni cenzus na pet odsto, saglasan je i potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović. Navodi da se zalaže i za takozvano stepenovanje cenzusa za koalicije, pa bi predloženim rešenjem izborni prag za koalicije bio viši nego za partije koje nastupaju samostalno i povećavao bi se za svaku sledeću koalicionu članicu. „Smatramo da za početak treba vratiti cenzus na pet odsto zato što je on snižen u jednom političkom trenutku kad je vlasti bilo potrebno da imaju svoju opoziciju u vreme dok su svi pristojni ljudi bojkotovali lažne izbore”, istakao je Stefanović.
NOVINAR PITAO PUTINA ZAŠTO JE UKRAJINSKA KONTRAOFANZIVA TAKO USPORENA: Predsednik Rusije mu odbrusio, to je propast
A lider SSP-a Dragan Đilas kaže za „Politiku” da se zalažu za potpunu reformu izbornog sistema, da bi polovina poslanika bila birana direktno, po većinskom sistemu. „Druga polovina bi se birala kao i do sada po proporcionalnom sistemu. U okviru takvih reformi izbornog sistema trebalo bi definisati i cenzus. Ali sve to se ne može raditi nekoliko meseci pred izbore, jer to jednostavno nije demokratska praksa”, navodi Dragan Đilas.
Za povećanje izbornog cenzusa zalaže se i direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović, koji smatra da bi i cenzus za koalicije, političke entitete koje zajednički nastupaju i izlaze na birališta trebalo da bude viši. „Ako hoćemo da imamo ozbiljan višepartijski život, treba da idemo ka ukrupnjavanju političke scene. Time bi se sprečilo i da vlast na jedan ili drugi način ’gura’ neke svoje satelite iznad cenzusa. Dodao bih i meru da cenzus za koalicije bude viši, jer bi se time takođe otežalo da neke grupacije ni krive ni dužne dođu u situaciju da predstavljaju birače – koje nemaju”, rekao je Nikola Jovanović.
Međutim, narodna poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić na pitanje šta misli o najavi mogućeg vraćanja cenzusa na pet odsto, odgovara da li joj se ovo pitanje postavljeno kao pravnici ili političarki. „Ako mi ovo pitanje postavljate kao pravnici, moram da kažem da izmena izbornih zakona neposredno pred izbore nije u skladu sa evropskim standardima u oblasti izbornog prava. Međutim, to se u Srbiji već redovno dešava, a manipulacija izbornim uslovima neposredno pred izbore deo je izborne strategije Srpske napredne stranke. Treba podsetiti i da je cenzus snižen na tri odsto neposredno pred izbore 2020. godine da bi se u uslovima bojkota izbora od strane najznačajnijih opozicionih organizacija stvorio privid da u parlamentu postoji opozicija. Ako do promene cenzusa dođe, to će dovesti do širih predizbornih saveza, što za stranke opozicije kojima pripada i ZLF neće biti problem”, ističe Jelena Jerinić.
S druge strane, lider Pokreta obnove kraljevine Srbije Vojislav Mihailović navodi da se najavom predloga povećanja cenzusa pokušava da se napravi izborni inženjering, takav da neke stranke ne pređu cenzus i onda bi se u tom slučaju, partija koja bi uzela najviše glasova, uzela „njihove” poslaničke mandate po Dontovom sistemu obračuna poslanika. Kaže da to neće proći vladajućem režimu, jer bi eventualno povećanje cenzusa dovelo do toga da će se opozicija ujediniti u nekoliko kolona od kojih će sve preći cenzus. „Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, osvojila je 5,5 odsto glasova na prošlim izborima, pa nam podizanje cenzusa na pet odsto ne smeta. Ipak, smatramo da je nedopustivo menjati izborna pravila šest meseci pred izbore i da je to izborni inženjering koji nije prihvatljiv u demokratskim društvima”, kaže za „Politiku” Vojislav Mihailović.
Stanković: Često se ne zna ni ko pije ni ko plaća
Spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto na izborima 2020, koje je važilo i na izborima dve godine kasnije, dovelo je do toga da se poslaničko mesto manje ceni jer je lako osvojivo. To je možda jedan od najjačih argumenata onih koji zagovaraju povratak cenzusa na ranijih pet odsto. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je to jedno od centralnih političkih pitanja koje se odnosi i na stranke i na građane. Za „Politiku” naglašava da bi on bio za cenzus od pet odsto, a da se stepenuje zavisno od toga koliko je koja stranka spremna da rizikuje.
„Treba demokratiju shvatiti kao takmičarsku igru u kojoj pravo na mesto u parlamentu treba da pripada onim strankama koje imaju utemeljenje u biračkom telu. Za građane je važno da ti predstavnici u parlamentu budu neko ko neće biti lako i jednostavno predstavljen, već neko ko će se potruditi da zadobije njihovo poverenje, a posle se potruditi da ga i zadrži kvalitetom nastupa u parlamentu”, kaže Dejan Vuk Stanković. Navodi da je cenzus od tri odsto suviše fleksibilan, posebno ukoliko ostane isti prag za stranke i koalicije. Kaže da je potrebno razdvojiti nastupe koalicija i stranaka jer, kako kaže, za samostalni nastup neophodan je veći stepen rizika i političke hrabrosti.
„S povećanjem izbornog cenzusa smanjio bi se broj političkih aktera u skupštini, što bi uspostavilo lakšu korelaciju odgovornosti između građana i stranaka. Kada je manje aktera u parlamentu, vi tačno znate ko je odgovoran, a kada ih je previše, često se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Mi imamo fenomen ekstremne stranačke raznolikosti, pa tako imate tri desničarske opcije u parlamentu, šta te ljude sprečava da se fuzionišu u političkom smislu. Isto važi i za stranke koje zastupaju demokratsko-građanski stav”, zaključuje Dejan Vuk Stanković.
Izvor: Politika.rs
