Francuski list "Mond", koji je objavio podatke koji ukazuju na razmere ekonomskog dispariteta EU i SAD, podseća da je "Volstrit džornal" pisao 2008. kako Evropljani posle Svetske ekonomske krize postaju "sve siromašniji". Tada je, međutim, jaz između Evrope i Amerike bio daleko manji, dok je sada evropski bruto domaći proizvod za oko 80 odsto manji od američkog.
Ekonomista Branko Pavlović za RT Balkan kaže da su ovi podaci očekivani i da na to utiče više faktora.
"Evropa je odlučila da prekine odnose s Ruskom Federacijom sa kojom je imala ne samo dobre energetske sporazume, nego je imala visok nivo saradnje i veliki broj svojih kompanija koje su radile u Rusiji, za razliku od Amerike koja to uopšte nije imala. Sankcije Rusiji ne nanose praktično nikakvu štetu SAD, štaviše, oni su za četiri i po puta skuplje uspeli da prodaju tečni naftni gas Evropljanima. Oni su kvareći odnose između EU i Rusije sebi obezbedili korist", smatra Branko Pavlović.
Kako navodi francuski list, pozivajući se na najnovije podatke Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, najjače ekonomije Starog kontinenta jedva se mogu meriti sa najsiromašnijim američkom saveznim državama. Tako, BDP Italije jedva da je bolji od onog iz Misisipija, inače najgoreg u SAD. Francuska se nalazi između Ajdaha i Arkanzasa, 48. i 49. najsiromašnije od 50 saveznih država.
Oni navode da je Stari kontinent bio poštovan sve dok ga je Nemačka izdržavala, ali da je sada i ova država "samo senka svoje prošlosti, pogođena obustavom toka ruskog gasa i udaljavanjem od Kine, što onemogućava izvoz automobila i alatnih mašina". Amerikance, s druge strane, navodi "Mond", nije mnogo briga za to, s obzirom na ogromne zalihe američke nafte.
Nemačka, nekadašnji privredni "motor Evrope", nije prošla ništa bolje, i BDP ove zemlje je pozicioniran između ekonomskog učinka Oklahome i Mejna, 38. i 39. savezne države po visini BDP-a.
"Preterivanje je da Francuska ima BDP kao najmanje razvijene zemlje SAD. Francuska je na nivou tri ili četiri njihove najjače države ne računajući Kaliforniju, koja je značajno veća, ali je činjenica da se SAD ubrzano razvijaju u odnosu na Evropu. Amerika ima usaglašenu, monetarnu i fiskalnu politiku i to je njena prednost. Ona je za investitore jasna, dok je EU komplikovana - ko će, kada i kako donositi odluke. Te vrste nesigurnosti i nepredvidivosti u poslovanju u Americi nema. Zbog toga imate neuporedivo bolje uslove za privređivanje u Americi nego u EU", napominje Branko Pavlović.
Dodaje da situacija nije sjajna ni u SAD, ali da su pokazatelji ipak značajno bolji u odnosu na evropske.
"Svi ti parametri poslovanja evropske privrede su ili oko nule ili sa vrlo bledim minimalnim rastom. U tom smislu nije sada ni rast u SAD spektakularan, ali on ipak postoji. Videćemo kad ne bude upumpavanja para i kada se pokažu efekti visokih kamata. Očekuje se da će i SAD ući u recesiju sledeće godine, ali po makroekonomskim parametrima mnogo bolje stoje od EU", navodi Pavlović.
On ukazuje i da je američki dug, s druge strane, mnogo veći od prosečnog duga zemalja EU, i podseća da je ta razlika skoro 40 procenata.
"Zaduživanje omogućava da u statistici imate veći privredni rast. To samo pokazuje koliko su sve te strukture problematične. Ako imate veći dug, a tako male stope rasta, pitanje je šta bi bilo da se ne zadužujete. Tada bi se pokazalo pravo stanje", smatra Branko Pavlović.
Pročitajte OVDE o krahu 47. brigade Oružanih snaga Ukrajine
Izvor: Raša Tudej
