Sve ono loše što smo doživeli u detinjstvu dobrim delom određuju kakav će biti kvalitet našeg života kada odrastemo.

To takođe mogu da utiču na "model ponašanja" koji će od nas sutra da usvoje naša deca kao i na to kako se suočavamo sa problemima. Upravo od tih emotivnih rana ili bolnih iskustava iz detinjstva, mi stvaramo deo naše ličnosti.

Strah od napuštanja

Usamljenost je najgori neprijatelj onih koji su bili napušteni tokom detinjstva. Tu postoji konstantna strepnja koja će da dovede one koji su patili do bezrazložnog napuštanja partnera ili poslovnih projekata iz straha da oni ne budu ti koji će biti napušteni.

"Ja ću otići pre nego što me ti ostaviš", "niko me ne podržava", "ne mogu da podnesem sve ovo", “ako odeš, ne vraćaj se”...

Osobe koje su doživele iskustvo ostavljanja tokom detinjstva, moraju da porade na svom strahu od samoće, strahu od obacivanja i nevidljivih barijera fizičkog kontakta. Rane koje su nastale napuštanjem, nisu nimalo lake za lečenje. LJudi sa ovakvim emotivnim problemima sami će postati svesni kada rane počnu da zarastaju, kada nestane strah od usamljenosti i kada on bude zamenjen unutrašnjim dijalogom koji je pozitivan i pun nade.

Strah od odbacivanja

Pošto se radi o dubokoj rani, ona prouzrokuje unutrašnje odbacivanje. Kada se pojavi, može da utiče na više faktora, kao odbacivanje roditelja, porodice ili sebe samih. To stvara osećaj odbijanja, prisustvo negativnih misli, osećaj nepoželjnosti - što dovodi do potcenjivanja sebe samih.

Osoba koja pati od ovog bolnog iskustva oseća da ne zaslužuje naklonost ni razumevanje od bilo koga, i izoluje se u svoju unutrašnju prazninu zbog straha od odbacivanja.

Zbog toga, neophodno je da poradi na svom strahu, na svojim unutrašnjim strahovima, situacijama koje stvaraju paniku, da misle na sebe, rizikuju i donosite odluke za sebe. Tako će ih sve manje uznemiravati činjenica što se neke osobe udaljavaju od njih i neće t više shvatati toliko lično.

Poniženje

Ova rana nastaje kada u različitim momentima imamo osećaj da drugi ne odobravaju to što radimo i kritikuju nas. Ovaj problem možete čak i da prenese na svoju decu, govoreći im da su nevaspitani, nepristojni i bezobrazni, što uništava samopouzdanje deteta.

Na ovaj način, tip ličnosti koji se stvara postaje “osoba koja zavisi od drugih”. Možete da zauzmete stav “tiranina” i egoiste kao mehanizam odbrane, i možete da ponižavate druge radi stvaranja oklopa kako bi zaštitili sami sebe.

Ako ste doživeli ova iskustva, morate da radite na vašoj samostalnosti, na vašoj slobodi, na razumevanju vaših potreba i strahova, kao i na vašim prioritetima.

Prevara i strah od verovanja drugima

Ove emotivne rane se javljaju kada se dete oseća prevarenim, posebno od strane jednog roditelja koji nije ispoštovao dato obećanje. Ovo dovodi do toga da nepoverenje može da se pretvori u zavist i druga negativna osećanja, kao i osećaj da ne zaslužuju to što im je obećano i šta drugi imaju.

Ovakvi problemi u detinjstvu stvarju sumnjičave osobe i osobe koje uvek žele da imaju sve za sebe. Ako ste tokom detinjstva bili u sličnim situacijama, verovatno ćete imati potrebu da stalno kontrolišete druge, a osobinu ćete pravdati jakim karakterom.

Ove osobe priznaju svoje greške zbog načina na koji reaguju. Imaju potrebu da rade na strpljenju, toleranciji, kao i da nauče da budu same i da same odgovaraju za svoje postupke.

Ne pravda

Na staje u kontekstu kada su ljudi koji se brinu o deci hladni i autoritativni. Tokom detinjstva, preterani zahtevi od strane roditelja, stvaraju osećaj neefikasnosti i bezvrednosti koji ne prolazi ni kada postanete odrasla osoba.

Direktna posledica onih koji su pretrpeli nepravdu je rigidnost, jer će ove osobe pokušati da postanu jako bitne i da osvoje veliku moć. To će verovatno da dovede do stvaranja fantazije o redu i perfekcionizmu, kao i do nemogućnosti da budu sigurni u odluke koje donose.

Treba poraditi na poverenju i na mentalnoj snazi, fleksibilnosti i verovanju drugim ljudima.

Transformišite vaš dom sa stilom 

Izvor: bebamur.com