Piše: Vladimir Dimitrijević 

Patrijarh srpski Porfirije je na naučnom skupu pod nazivom „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti”, organizovanom povodom početka primene odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti o „rodno osetljivom jeziku“, koja je predviđena za 2024. godinu, ocenio da ovaj zakon ima potencijal da pojedinca, ljudsku ličnost, deli iznutra „diktirajući, pod pretnjom sankcijama, ljudima potpuno nesvojstven način mišljenja i opštenja koje proizilazi iz takvog mišljenja”.(1)

Patrijarh srpski je naglasio:„Srpska kultura nije podeljena i slobodno se razvija, ali da ne treba i ne sme, kao način života, da cepa društvo, da pravi nesporazume u društvu, tako da pojedinac izgubi orijentir u prostoru i vremenu. Ocena je mnogih da Zakon o rodnoj ravnopravnosti baš to čini, na potpuno veštački, neprirodan način, dijametralno suprotan istorijskom iskustvu načina života, pa i savremenim stremljenjima našeg društva”.(1)

Udar na mlade je očevidan, rekao je patrijarh – njima pokušavaju da isperu mozak, da ih pretvore u nešto drugo od onoga što jesu.  

OGLAŠAVANJE BUGARSKE CRKVE 

Stavovi patrijarha Porfirija su stavovi Svetog Predanja Crkve od Istoka. Da zanemarimo Rusiju, koja je, u očima NATO Zapada, leglo „pravoslavnog fundamentalizma“ i, po rečima Karla Bilta, opasnija od islamskog fundamentalizma, jer brani pravoslavno hrišćanstvo kao osnovu društva.

Možemo da pogledamo u susednu Bugarsku, u kojoj su episkopi digli glas protiv Istambulske konvencije i njenih nametanja džender ideologije, za koju je prirodni pol nebitan, dok su bitne džender uloge. 

Svojevremeno je Sveti Sinod Bugarskem Pravoslavne Crkve, zasnivajući svoj stav na biblijskoj istini: „I stvori Bog čoveka po obrazu Svojemu, po obrazu Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih“ (Post. 1, 27)“, a boreći se protiv svake vrste polne diskriminacije i nasilja nad ženama, izjavio da je „protiv uvođenja, kroz Istambulsku konvenciju, pojmova nespojivih sa bugarskim društvenim poretkom, koji je nepoznat u našem pravnom sistemu, kao i protiv unošenja ideja, koje su nespojive sa verom Svete Pravoslavne Crkve.“(2)

Podele u društvu su opasne, istakli su bugarski episkopi, a parlament je dužan da sluša glas naroda, a ne tuđe glasove, jer zakon koji bi nametao dženderizam bio bi zasnovan na teorijama „koje su plod socijalnog inženjeringa i koje zatiru samu osnovu društva – čoveka, njegovu veru, porodicu i moralne vrednosti“.(2)

Bugarski episkopi su rekli da „u autentičnom tekstu konvencije, termin „rod“ kategorično je razdvojen od koncepta „pola“ kao novi i različiti pojam nepoznat u bugarskom pravnom poretku.

Sama po sebi, ova činjenica je dovoljna za neslaganje [sa konvencijom]. Pol se može odrediti samo biološki, jer su muškarac i žena od Boga stvoreni.“ Zbog toga „BPC ne prihvata legalizaciju kategorija kao što su „rod“, „rodni identitet“, pol kao „socijalno konstruisana uloga“, „svest o polovima“, „ne-stereotipne rodne uloge“ i tako dalje.“(2)

Stvarnost pola treba razoriti na Prokrustrovoj postelji džender mitologije, zar ne? 

ZAMKE DŽENDER ZAKONODAVSTVA 

Bugarski episkopi su ukazali na zamke Istambulske konvencije:“Iz člana 53. „Pojašnjenje“ u Konvenciji jasno stoji kako grupa ljudi koja je uključena u sferu zaštite: „Određene grupe pojedinaca mogu takođe da trpe diskriminaciju na osnovu njihovog rodnog identiteta, koji, jednostavno rečeno, znači da socijalni pol sa kojima su oni sami sebe identifikovali, a ne u skladu sa biološkim polom koji se jedinki pripisuje pri rođenju. Ona obuhvata sledeće kategorije pojedinaca, kao što su transrodni i transseksualci, transvestiti i druge grupe ljudi koje ne odgovaraju onome što je društvo ustanovilo kao pripadnost kategorijama „muško“ i „žensko“.“(2)

Episkopi su obratili pažnju i na nametanje dženderizma kroz školski sistem, rekavši:“Zabrinuti smo zbog sadržine člana 14. konvencije, po kom države – potpisnice konvencije imaju obavezu da preduzmu mere za uključivanje u nastavni plan „materijala sa takvim pitanjima kao što je jednakost među ženama i muškarcima, nestereotipnih uloga polova“, a takođe nas je zabrinulo u članu 12. Konvencije navedeno filozofija „promovisanja promene u društvenim i kulturnim obrascima ponašanja muškaraca i žena sa ciljem da se iskoreni predrasude, običaji, tradicija i sve ostale prakse koje su zasnovane na ideji inferiornosti žena ili na stereotipnim ulogama muškaraca i žena.“(2)

Kad se prevede na svakodnevicu, otac više nije otac i majka nije sveta reč. Roditelj broj jedan i roditelj broj dva umesto porodične postojanosti i istine koja je osveštana od kada čovek postoji! 

OBRAĆANJE POSLANICIMA 

Bugarski arhijereji su poslanicima parlamenta poručili:“Uvaženi narodni predstavnici!

Svaka je vlast od Boga, i u društvu je potrebno postići saglasnost što bi bilo na korist bugarskom narodu i u saglasju sa izjavom bugarskog predsedavanja Evropskom unijom: „U jedinstvu je snaga“.

Sveti Sinod ne podržava Konvenciju zbog obaveze da se preduzmu zakonodavne i druge mere za uvođenje koncepta i principa koji su protivni uobičajenom i prirodnom poreku i iskonskim moralnim vrednostima.
U Bugarskoj postoje domaći zakoni koji predviđaju zaštitu protiv svih oblika nasilja uopšte, a u tom smislu i protiv nasilja u porodici.

Vodeći se gore navedenim i brinući o budućnosti našeg naroda kao njegovi duhovni arhipastiri, pozivamo Narodnu skupštinu da sasluša glas naroda i ne ratifikuje Istambulsku konvenciju, kroz koju se uvode shvatanja koja su u potpunoj suprotnosti s našom pravoslavnom verom, nacionalnom tradicijom i pravnim sistemom.

Sveta očinski dužnost Sinoda Bugarske pravoslavne crkve – Bugarske Patrijaršije –  je da podseti narod Božjim rečima iz Biblije: „Teško onima koji zovu zlo dobrom, a dobro – zlim, ko smatra tamu za svetlost i svetlost za tamu, gorko slatkim, a slatko – gorkim“ (Isaija 5,20).“(2)

Pismo poslanicima su potpisali patrijarh bugarski Neofit i arhijereji, a objavljeno je početkom februara 2018. godine. 

SUŠTINA JE U ODBRANI DECE 

Naša borba je, u suštini, borba za decu i detinjstvo – to nikad ne smemo zaboraviti. 

Arhimandrit Gruzijske Crkve Rafail ( Karelin ) upozorio je da svim silama moramo braniti decu i detinjstvo:“Emocionalni svet deteta je dublji i bogatiji od sveta odraslog. Sve što okružuje dete ono doživljava neposredno i čak u igrama ono ne gubi ovu neposrednost. Iako je ljudska čistota uslovna, dete s još neprobuđenim strastima gleda na svet drugim očima i vidi ono što mi ne vidimo. Slikovito govoreći, ono će na nebu videti zvezde koje su već nedostupne našem vidu.

Dete može da doživljava dublje, da voli iskrenije, da se druži odanije. Kad je čoveku vrlo teško on se nehotice seća detinjstva – svetlog osvita na horizontu svog života koje su kasnije zaklonili oblaci i koje je pokrila tama. Sama prostota deteta koju smo izgubili jeste izvor njegove sreće, a nezaštićenost deteta najveća snaga.

Detinjstvo je biser ljudskog života. Danas neki ovaj biser žele da uzmu, bace u blato i pogaze onako kao što su još nedavno rušitelji hramova s nekom demonskom zluradošću skrnavili svetinju kao što u crnoj magiji postoji ritual lomljenja krsta radi prizivanja satane.

Danas detinjstvo neki žele da oskrnave kao bogoborci svetinju i žele da uvuku decu u močvaru razvrata, da nasilno ubrizgaju otrov u njihovu krv. U satanističkim ritualima kulminacioni momenat je predstavljalo ubistvo deteta i njegovo prinošenje na žrtvu satani. Danas neki žele da ubiju dušu naše dece, ne da ubiju nožem već duhovnim otrovom, žele da utope dušu deteta u živom blatu razvrata kako bi ga ova prljavština izjela u potpunosti.“

A to je đavolji cilj.

ŠTA SE DEŠAVALO U BOLJŠEVIČKOJ RUSIJI? 

Svima je jasno da luciferijanska kvazielita globalizma ratuje protiv čovečanstva. Otac Rafail nas zato podseća da je ovo nastavak zlikovačke komunističke revolucije Lenjina i njegove bande satanista:“Dvadesetih godina 20. veka posle revolucije u Rusiji je osnovano društvo „Dole stid!“, na čijem čelu je bila teroristkinja i revolucionarka, tzv. „madam“ Kolontaj.

Cilj ovog društva je bio da oduči ljude od pojma i osećanja stidljivosti kao od „ostataka buržoaskog društva“. LJudima se predlagalo da goli šetaju ulicom, da biraju erotske partnere uključujući i najbliži stepen srodstva, da organizuju mesta za kolektivne „susrete“. Sama Kolontaj je, ne stideći se svojih godina, demonstrirala primere iz programa koji je predlagala, ali je ovo previše odvratno da se o tome piše.

U naše vreme se program društva „Dole stid!“ koji ipak nije bilo moguće sprovesti pre nekoliko decenija, ostvaruje drugim metodama, razume se, ne u ime borbe s buržoaskom ideologijom (kao u vreme Kolontaj), već u ime slobode i progresa.“

Znamo koliko je komunizam koštao Ruse i Srbe. Mi i danas izumiremo jer smo izgubili shvatanje braka i porodice kao zajednice ljubavi i rađanja. 

Ko ne brani decu, nije dostojan da se zove čovekom. Zato je glas patrijarha Porfirija, prvi u horu oni koji ne dozvoljavaju konačan slom porodičnih vrednosti, važan za sve nas, danas i ovde.

SKANDAL OBILAZI SVET: Ukrajinski vojnici brišu noge o srpsku zastavu...

Izvor: Pravda.rs