Mor kaže za Kosovo onlajn da je to donja procena koliko je ove municije tada upotrebljeno, a da se gornja kreće i do 15 tona.
“To je visoko otrovna hemijska supstanca koja se nalazi u zemlji na Kosovu i u poljoprivrendim delovima. Građani treba da znaju da postoji opasnost, i da ne treba u te reone da ulaze bez zaštitne opreme, ali i da taj otrov mogu da unesu i preko vode”, ističe dr Mor.
Ističe da procene govore da je najmanje 100 lokacija na Kosovu gde je upotrebljena municija sa osiromašenim uranijumom, a da je njegova organizacija usko sarađivala sa Zafa Busolijem, Albancem sa Kosova koji je godinama istaživao ovu temu.
“On je bio aktivista koji je identifikovao mnoga mesta i započeo da ih dekontaminira. On je čistu zemlju stavio na kontaminiranu. To je jednostvana metoda koja je moguća, nije skupa. Druge metode su veoma skupe, jer može da se zaraženo zemljište u potpunosti ukloni, ali to košta mnogo. Busoli se razboleo, pošto je i sam uneo otrov u sebe. Dijagnoza je pokazala da su mnogi otrovi ušli u njegovo telo”, navodi dr Mor i dodaje da sve ukazuje na porast broja najtežih oboljena na Kosovu i da je bez dileme, jedan od razloga i izloženost ovoj municiji.
NJegova organizacija je krajem prošle godine premijerno prikazala film koji su radili sa nemačkim novinarom Morisom Endersom “Toksik Nato".
Film govori o posledicama korišćenja ove municije na Kosovu i u opštinama na jugu Srbije.
Mor navodi da je tome najviše doprineo Srđan Aleksić, advokat iz Niša koji je u Srbiji organizovao više naučnih skupova i diskusija sa ekspertima, pravnicima i lekarima.
On je ocenio da je jako važno da je advokat Aleksić prošle godine u Beogradu podneo tužbe protiv Nato zbog korišćenja ove municije tokom bombardovanja SRJ 1999. godine.
“Bitno je reći da ovde nije reč samo o srpskim žrtvama, već i o žrtvama u drugim delovima bivše Jugoslavije. Na području koje je bilo zahvaćeno ratnim sukobima među žrtvama ima i Srba, Albanaca ali i drugih, a i šire u Evropi, u vezi drugih ratišta”, precizira Mor.
Objašnjava da je ključna opasnost u tome što je tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije bilo dosta područja koja su kontaminirana i to ne samo osiromašenim uranijumom, već i drugim otrovima.
Svi oboleli nakon toga su, kaže Mor, žrtve “Balkanskog sindroma”.
Mor kaže da su to prvi primetili vojnici iz evropskih zemalja koji su se razboleli nakon misija na Balkanu.
Među njima je najviše bilo vojnika iz Italije i Nemačke, ali za sve je, ističe, karakteristično da su oboleli od nekog oblika trovanja ili karcinoma.
“Naša organizacija je analizirala pogođena područja na Balkanu, i imamo izveštaj iz 2011. godine. On ima za cilj da se preuzme odgovornost, a tu mislimo i na Nato. Treba da se objave podaci gde je bacana takva municija. Građani Kosova trebalo bi da budu upozoreni na takva područja, a nadam se da su obeležena. Teško je da neko sam utvrdi gde se nalazi uranijumska municija. Zbog toga to naoružanje mora biti zabranjeno jer je protivno međunarodnom pravu”, naglašava profesor Mor.
On kaže da se pitanje korišćenja osiromašenog uranijuma aktuelizovala sa ratom u Ukrajini i nakon najava SAD da bi mogla ovoj zemlji da dostavi tenkove Abrams koji koriste takvu municiju.
“Američki mediji su se time bavili. Postoji proces bavljenja tom temom. Pre dvadeset godina kada je naša koalicija osnovana nije bilo tako. U međuvremenu postoji diskusija na tu temu u svetu, postoji spoznaja da su rat i životna sredina povezani. Rat u Ukrajini i Pojasu Gaze pokazuje da su svi građani pogođeni, da umiru ljudi, ali i priroda, životinje”, kaže Mor.
Navodi da je ključan problem što vodeće zemlje sveta ne žele da se ovo oružje zabrani zato što je efektivno i jeftino.
Mor navodi da je Velika Britanija već počela da isporučuje Ukrajini svoje tenkove koji koriste municiju sa osiromašenim uranijumom.
“Uranijumska municija više godina nije bila prihvatljiva. Vojska je voli jer je visoko efikasna, jeftina je jer je obogaćeni uranijum otpadni proizvod. Vojska je rado koristila tu municiju. Proteklih godina vojna industrija je tražila alternative. Već postoji takva municija. Nemačka vojska nema uranijumsku municiju, tenk Leopard koji je isporučen Ukrajini, korsti drugu municiju, na primer kobalt, što je naravno mnogo skuplje. Proces koji je pokrenut, za šta možemo reći da je uspeh civilnog društva, nažalost u vezi rata u Ukrajini je zaustavljen. Vojske se ponovo vraćaju uranijumskoj municiji, jer je imaju, a i jeftina je. Tako su Britanci s tim počeli i tenkove koje us isporučili koriste takvu municiju”, kaže Mor.
Naglašava da je poražavajuća činjenica da vojnici nisu naučili lekcije iz prošlosti ne shvatajući da municija sa osiromašenim uranijumom nije pogubna samo za one na koje se ispaljuje, već i one koji je koriste.
“Vojnici očigledno ništa nisu naučili. Pre svega što ne žele da vide da takva municija i njima šteti.
Uranijumska municija ne ubija samo ljude, već i uništata prirodu na mnogo godina. Pogađa i nedužne, civile, životinje, biljke. To je oružje koje nanosi štetu i sopstvenim oružanim snagama. Sa Bliskog istoka su mnogo američki vojnici vratili oboleli zbog toga. Italija je u više od 30 suđenja priznala da su italijanski vojnici oboleli zbog obogaćenog uranijuma. Sada se to ponovo zaboravlja”, kaže Mor.
Ovaj stručnjak naglašava da je u vojnoj literaturi kako u SAD tako i u Nemačkoj jasno naznačena opasnost od uranijumskog oružja i da se precizira da vojnici ne prilaze tim skladištima. Međutim, navodi Mor, u javnosti se pravi slika da to oružje nije štetno.
“Ako se sada vraćamo uranijumskoj municiji u nameri da se pomogne žrtvi agresije, očigledno se nije ništa naučilo. Ukrajinci time sopstvenu teritoriju zaražavaju. Uranijumska municija pomaže u ratnom okršaju, ali posle postoji velika šteta po zivotnu sredinu. Čak i kao žrtva agresije ne bi trebalo koristiti to oružje, ako se želi zastsititi sopstveno stanovništvo i vojska. Očigledno vojnici nisu ništa naučili pošto se vraćaju toj municiji u ratu u Ukraini, iako znaju za opasnost. Potrebno ih je podsećati na razne načine, preko medija, ali i preko tužbi”, izričit je Mor.
Itvor: Kosovo onlajn
