Pravda

Upo­re­do sa na­ja­vom da će ali­jan­sa odr­ža­ti naj­ve­ću voj­nu ve­žbu od kra­ja hlad­nog ra­ta uz uče­šće 90.000 voj­ni­ka, šef voj­nog ko­mi­te­ta NA­TO-a Rob Ba­u­er upo­zo­ra­va Evro­plja­ne da tre­ba da se pri­pre­me za to­tal­ni rat pro­tiv Ru­si­je u na­red­nih 20 go­di­na.

"Moramo  da shva­ti­mo da se naš mi­ran ži­vot sam po se­bi ne pod­ra­zu­me­va. Upra­vo za­to tre­ba da se spre­mi­mo na su­kob pro­tiv Ru­si­je. Mo­ra­mo bi­ti sprem­ni na sve. Tre­ba stvo­ri­ti si­stem ko­ji će omo­gu­ći­ti da se vi­še lju­di ob­u­či za slu­čaj ra­ta, ne­za­vi­sno od to­ga ho­će li do nje­ga do­ći ili ne”, oce­nio je on, a pre­no­si „Te­le­graf”.

Mo­skva je vi­še pu­ta is­ti­ca­la da ni­je pret­nja ni po jed­nu ze­mlju NA­TO-a, ali da će pra­ti­ti dej­stva ko­ja su po­ten­ci­jal­no opa­sna za nje­ne in­te­re­se. Ru­ski pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin po­ru­čio je ra­ni­je da Mo­skva ne že­li di­rek­tan voj­ni su­kob sa Se­ver­no­a­tlant­skom ali­jan­som, ali ako ne­ko to bu­de že­leo, oni će bi­ti sprem­ni za to.

Glav­no­ko­man­du­ju­ći sna­ga NA­TO-a za Evro­pu Kri­sto­fer Ka­vo­li na­ja­vio je da će oko 90.000 voj­ni­ka uče­stvo­va­ti u ve­žbi NA­TO-a „Sted­fast de­fen­der 2024”, naj­ve­ćoj u po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, ko­ja po­či­nje na­red­ne sed­mi­ce i tra­ja­će do ma­ja.

"Alijansa će po­ka­za­ti svo­ju spo­sob­nost da oja­ča evro­a­tlant­ske obla­sti tran­sa­tlant­skim kre­ta­njem sna­ga iz Se­ver­ne Ame­ri­ke”, iz­ja­vio je ame­rič­ki ge­ne­ral u Bri­se­lu po­sle dvo­dnev­nog sa­stan­ka še­fo­va od­bra­ne, pre­neo je Roj­ters.

Tru­pe će se kre­ta­ti pre­ma Evro­pi i kroz nju do kra­ja ma­ja, u ma­ne­vru ko­ji NA­TO opi­su­je kao „si­mu­li­ra­ni no­vi sce­na­rio su­ko­ba s bli­skim pro­tiv­ni­kom”. Pre­ma no­vim od­bram­be­nim pla­no­vi­ma NA­TO-a, nje­go­vi glav­ni pro­tiv­ni­ci su Ru­si­ja i te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je. 

U ma­ne­vri­ma ko­ji­ma će NA­TO „rad­no” obe­le­ži­ti 75 go­di­na od osni­va­nja uče­stvo­va­će pe­de­se­tak bro­do­va, od no­sa­ča avi­o­na do ra­za­ra­ča, kao i vi­še od 80 bor­be­nih avi­o­na, he­li­kop­te­ra i dro­no­va i naj­ma­nje 1.100 bor­be­nih vo­zi­la, uklju­ču­ju­ći 133 ten­ka i 533 bor­be­na vo­zi­la pe­ša­di­je, sa­op­štio je NA­TO.

Po­sled­nje ta­ko ve­li­ke ve­žbe bi­le su „Re­for­džer”, to­kom hlad­nog ra­ta 1988. sa 125.000 voj­ni­ka i „Traj­dent džank­čer” 2018. sa 50.000 uče­sni­ka.

Po­tre­bu za rat­nom tran­sfor­ma­ci­jom NA­TO-a, ko­ju za­go­va­ra ad­mi­ral Rob Ba­u­er, oprav­da­va i ame­rič­ki In­sti­tut za pro­u­ča­va­nje ra­ta (ISV). Pre­ma naj­no­vi­jem iz­ve­šta­ju ove va­šing­ton­ske is­tra­ži­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je, ru­ski pred­sed­nik spro­vo­di no­vu stra­te­gi­ju za de­sta­bi­li­za­ci­ju Se­ver­no­a­tlant­skog sa­ve­za.

Kako su­ge­ri­še ovaj ame­rič­ki tink-tenk, Pu­ti­no­va naj­no­vi­ja re­to­ri­ka usme­re­na na bal­tič­ke dr­ža­ve, Li­tva­ni­ju, Le­to­ni­ju i Esto­ni­ju na­me­nje­na je po­sta­vlja­nju uslo­va za bu­du­će eska­la­ci­je ko­je bi mo­gle da osla­be ali­jan­su. Po nji­ho­voj pro­ce­ni, Pu­tin mo­žda na taj na­čin po­sta­vlja uslo­ve za na­čin in­for­mi­sa­nja ko­ji bi tre­ba­lo da oprav­da bu­du­će agre­siv­ne ru­ske ak­ci­je u ino­stran­stvu pod iz­go­vo­rom da šti­ti svo­je „su­na­rod­ni­ke”.

Na­i­me, zbog po­o­štra­va­nja za­ko­na o imi­gra­ci­ji u Le­to­ni­ji za ru­ske dr­ža­vlja­ne Pu­tin je da kri­ti­ko­vao tu ze­mlju, a ra­ni­je i osta­le bal­tič­ke dr­ža­ve, zbog ugro­ža­va­nja „bez­bed­no­sti” Ru­si­je.

„Pu­tin je du­go ko­ri­stio eks­pan­ziv­nu de­fi­ni­ci­ju su­ve­re­ni­te­ta Ru­si­je i ti­me ba­na­li­zo­vao su­ve­re­ni­tet biv­ših so­vjet­skih re­pu­bli­ka. Ru­si­ja je du­go tvr­di­la da ima pra­vo da za­šti­ti svo­je ’su­na­rod­ni­ke u ino­stran­stvu’, uklju­ču­ju­ći et­nič­ke Ru­se i one ko­ji go­vo­re ru­ski iz­van gra­ni­ca Ru­si­je”, ka­že se u iz­ve­šta­ju s pro­ce­nom da (ISV) još ni­je pri­me­tio ni­ka­kve in­di­ka­ci­je da ru­ski na­pad na Bal­tik ne­iz­be­žan ili ve­ro­va­tan.

Eston­ska pre­mi­jer­ka Ka­ja Ka­las pred­vi­đa da NA­TO ima tri do pet go­di­na da se pri­pre­mi za ozbilj­nu voj­nu pret­nju is­toč­noj Evro­pi ko­ju pred­sta­vlja Ru­si­ja.

U in­ter­vjuu za bri­tan­ski „Tajms” Ka­la­so­va je upo­zo­ri­la da će Ru­si­ja ve­ro­vat­no po­ku­ša­ti da pri­pre­mi svo­je sna­ge duž gra­ni­ce sa čla­ni­ca­ma NA­TO-a na­kon pre­ki­da va­tre ili pa­u­ze u ra­tu pro­tiv Ukra­ji­ne. Pro­ce­na eston­ske li­der­ke usle­di­la je na­kon ne­dav­nih voj­nih do­bi­ta­ka Ru­si­je na li­ni­ja­ma fron­ta u is­toč­noj Ukra­ji­ni dok se rat pri­bli­ža­va dru­goj go­di­ni.

Ne­ko­li­ko evrop­skih ze­ma­lja pred­u­ze­lo je ko­ra­ke za ja­ča­nje svo­jih od­bram­be­nih spo­sob­no­sti ot­ka­ko je ru­ski pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin za­po­čeo in­va­zi­ju na Ukra­ji­nu u fe­bru­a­ru 2022, u stra­hu da bi agre­si­ja Mo­skve mo­gla da se pre­li­je na dru­ge de­lo­ve is­toč­ne Evro­pe. Ta­ko je Ne­mač­ka ne­dav­no po­vu­kla po­tez bez pre­se­da­na i traj­no sta­ci­o­ni­ra­la hi­lja­de voj­ni­ka u Li­tva­ni­ji na 100 ki­lo­me­ta­ra od gra­ni­ce s Ru­si­jom.

Ali, ka­ko ot­kri­va­ju pro­cu­re­li pla­no­vi, či­ni se da Bun­de­sver zna i ka­ko će na­vod­no po­če­ti „tre­ći svet­ski rat iz­me­đu NA­TO i Ru­si­je”.

Pročitajte OVDE o stanju na frontu u Ukrajini 

Izvor: Politika