Prema poslednjim dostupnim podacima, direktna ulaganja Evropske unije, G7, Australije i Švajcarske u rusku ekonomiju su na kraju 2022. godine iznosila 288 milijardi dolara.
EU ima 223,3 milijarde dolara imovine, od čega Kipar poseduje 98,3 milijarde dolara, Holandija 50,1 milijardu dolara, a Nemačka 17,3 milijarde dolara.
U prvih pet najvećih evropskih investitora u rusku ekonomiju spadaju i Francuska (16,6 milijardi dolara) i Italija (12,9 milijardi dolara).
Na preostale zemlje otpada još 28,1 milijardu dolara.
Među državama G7, Britanija je bila najveći investitor u rusku ekonomiju, sa imovinom u Rusiji koja je na kraju 2021. godine iznosila oko 18,9 milijardi dolara, prema poslednjim dostupnim podacima.
SAD su imale 9,6 milijardi dolara imovine na kraju 2022. godine, Japan je imao 4,6 milijardi dolara, a Kanada 2,9 milijardi dolara.
Investicije iz Švajcarske i Norveške na kraju 2022. iznosile su 28,5 milijardi dolara, odnosno 139 miliona dolara.
Australija je krajem prošle godine imala 683 miliona dolara ulaganja u rusku ekonomiju.
Zapadni političari su više puta pozivali na izradu predloga za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine, uključujući pretnje njihovom konfiskacijom.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao je da Moskva ne isključuje kontramere, ako se ova ideja ostvari.
Agencija RIA Novosti je u svojim proračunima koristila podatke zapadnih zemalja o direktnim ulaganjima u rusku privredu.
Izvor: RIA Novosti / Politika
