Bili stvarni ili ne, duhovi nisu moderni koncept koji se pojavio u skorijoj istoriji. Danas znamo da su se spominjali čak i u religijama Sumera, Vavilona, Asirije i drugih ranih država u Mesopotamiji. Duhovi su se spominjali i u drevnoj Grčkoj, Egiptu i u Rimskom carstvu, a u Viktorijanskoj Engleskoj su se čak i fotografisali (iako je dokazano da je to bilo delo prevaranta).
Dok neki ljudi i danas čvrsto veruju da duhovi postoje, drugi pokušavaju da racionalno objasne ove pojave.
Naučnici kažu da deo razloga zašto mnogi od nas veruju u duhove se jednostavno svodi na način na koji naš mozak radi. LJudski um uvek traži objašnjenje za nesigurne informacije. Duhovi se skoro uvek pojavljuju pod nejasnim okolnostima kao što je slabo svetlo, kada se budimo, pokušavamo da zaspimo, kada naša čula nisu najfunkcionalnija.
Elektromagnetno polje
Kanadski neurolog Majkl Persinger već decenijama proučava efekte elektromagnetskih polja na percepciju ljudi o duhovima. NJegova hipoteza je da pulsirajuća magnetna polja (koja ne primećujemo na svesnom nivou), izazivaju osećaj da u sobi postoji neka “prisutnost”.
Persinger tvrdi da elektromagnetno polje izaziva neobične aktivnosti u temporalnim režnjevima mozga. Baveći se ovim istraživanjima zaključio je da određeni obrasci slabih magnetnih polja iznad nečije glave za 15 do 30 minuta mogu da stvore utisak da postoji nevidljiva osoba u prostoriji.
Drugi naučnici su takođe potvrdili da sredine koje imaju reputaciju da ih progone duhovi često imaju neobična elektromagnetna polja.
Trovanje ugljen-monoksidom
Doktor po imenu V.H. Vilmer je 1921. godine objavio priču o ukletoj kući u jednom, tada poznatom, medicinskom časopisu. LJudi koji su živeli u ukletoj kući, pod nazivom Porodica H u medicinskoj literaturi, počeli su da doživljavaju čudne pojave čim su se doselili. Čuli su škripanje nameštaja, čudne glasove
tokom noći i osetili su prisutnost nevidljive sablasti. Tvrdili su da ih u krevetu drže duhovi i da ne mogu da se pomere, osećali su slabost, umor, iscrpljenost…
Kako se kasnije ispostavilo, neispravna peć je punila kuću ugljen-monoksidom, uzrokujući slušne i vizuelne halucinacije. Od trenutka kada je peć popravljena, Porodica H više nikada nije ni videla ni čula duhove.
Infrazvuk
Infrazvuk je zvuk mehaničkih talasa čije su frekvencije niže od 20 Hz koji ljudi ne mogu da čuju, za razliku od nekih životinja koje mogu. Niske frekvencije mogu da izazovu različite fiziološke nelagodnosti kod ljudi. Naučnici koji proučavaju efekte vetrenjača i buke (infrazvuk) koju stvaraju u blizini naseljenih područja otkrili su da niske frekvencije mogu da izazovu dezorijentaciju, osećaj panike, promene u broju otkucaja srca i krvnom pritisku, kao i mnoštvo drugih sličnih posledica koje bi se lako mogle povezati s pojavom duhova.
Jedan slučaj kada je infrazvuk bio odgovoran za percepciju pojave duhova desio se 1998. godine u laboratoriji proizvođača medicinske opreme. U njemu je navodno bila soba koju su stalno posećivali duhovi, a u njoj je radio inženjer Vik Tendi. Kad god je on boravio tamo, osećao se depresivno i neprijatno, često je čuo i video čudne stvari uključujući i “avet koja je definitivno izgledala kao duh.”
Na kraju, Tendi je otkrio da je u sobi svo vreme bio upaljen ventilator koji je proizvodio infrazvuk (19 Hz), koji je svojim nečujnim vibracijama uzrokovao dezorijentišuće efekte. Dalja istraživanja su pokazala vezu između infrazvuka i bizarnih senzacija kao što su one kada imate jezu ili kada se osećate nelagodno, bez nekog očiglednog razloga.
Buđ
Šejn Rodžers, profesor inženjeringa na Univerzitetu Klarkson, proveo je nekoliko meseci obilazeći lokacije na kojima su se navodno pojavljivali duhovi. On je uočio da je na većini lokacija bilo vlage, odnosno buđi.
Preliminarna istraživanja pokazuju da neke vrste buđi mogu da izazovu simptome koji zvuče prilično sablasno - iracionalni strah, panika, pa čak i demencija. Profesor Rodžers kaže da je došao na ideju da istražuje ove lokacije pošto je pogledao puno emisija o duhovima. NJegov cilj je bio da pokuša da pronađe neki zajednički faktor koji bi mogao da obasni zašto ljudi imaju ove osećaje.
Profesor kaže da je još uvek rano da se donese zaključak da li je buđ faktor ili ne, ali anegdotski vidimo da ove (otrovne vrste buđi) postoje na mestima koja progone duhovi.
Moć sugestije
Mnoge studije su pokazale kolika je moć sugestije. Ona neke ljude može da natera da zavole neki proizvod, da ozdrave od placebo lekova... i da vide stvari koje nisu tu.
Jednostavan primer je da ako inače stidljiva osoba očekuje da će joj čaša vina pomoći da se opusti na zabavi, ona će verovatno posle čaše vina razgovarati sa više ljudi. Iako će ta osoba možda reći da je to bilo zbog vina, jasno je da su očekivanja iste odigrala veliku ulogu, verovatno i veću pića. Isto tako, ako osoba uđe u prostoriju za koju se veruje da je progone duhovi očekujući da će videti duha, velike su šanse da će i doživeti neku određenu senzaciju i povezati je sa paranormalnom pojavom.
Ako ste gledali emisije o istraživačima duhova, mogli ste da primetite da ljudi odmah kažu drugima kada vide, čuju ili nešto osete: “Jeste li videli"? Ako je više istraživača u zajedno u istom prostoru, ova sugestija može da utiče na druge da počnu verovati da vide istu stvar. Pored toga, svaki televizijski šou počinje s timom koji “hrani sugestiju” prisutnih, kao i onih ispred TV ekrana, tvrdnjama o tome kako se na specifičnoj lokaciji pojavljuju duhovi. Članovi tima hrane jedni druge informacijama i to dovodi do histerije. Dok je ovo idealan recept za zanimljiv i uzbudljiv TV program, jako je loše za realnu procenu situacije.
Genetičari ispitali DNK drevnih Evropljana i došli do neverovatnog otkrića o jenoj od najstrašnijih bolesti današnjice
Izvor: pixelizam.com
