Pravda

Pod sloganom ''Ne nadzor, kinematografija!'' na Mećavniku, na Mokroj Gori, u utorak uveče  je otvoren 17. Međunarodni filmski festival Kustendorf.

Ministarka kulture Maja Gojković rekla je na ceremoniji otvaranja festivala da će Mokra Gora naredna četiri dana biti evropska i svetska prestonica filma u njegovom najkreativnijem i najprefinjenijem izdanju, onom koje slavi umetnost i u kome estetika filmskog izraza i lepota filmskog jezika imaju primat nad surovim zakonima filmske industrije i komercijalizacije, ne samo kulture već i čitavog života.

- Već 17 godina ovo je mesto okupljanja ljubitelja 'sedme umetnosti', dobrim delom i zbog toga što je 'Kustendorf' pobeda sadržine nad formom, nadahnuća nad rutinom, originalnog nad svakodnevnim. Ovaj festival je i trijumf umetnosti kao najviše tvorevine ljudskog duha, koja budi najfinija osećanja, opija svojom magijom i bezgraničnim putevima mašte vodi nas na nezaboravna putovanja- kazala je Gojković.

Ona je navela i da je Kustendorf među najznačajnijim, a svakako jedan od najautentičnijih filmskih festivala današnjice i zato što pažljivo neguje svoje vernu publiku i iz godine u godinu privlači novu, kao i da ga dodatno posebnim čini neponovljivi osećaj slobode u vremenu u kome spektakl i relativizacija stvaralaštva teže da potisnu kvalitet i originalnost.

- Srećom po čovečanstvo, prave umetničke vrednosti, makar to činile u tišini i nekim samo njima poznatim načinima, uvek iznađu put do ljudskog srca i duše. Sloboda stvaralaštva jedna je od najvećih univerzalnih vrednosti i ona je - baš kao i slogan ovogodišnjeg festivala, 'Ne nadzor, kinematografija!', u večnoj disharmoniji sa bilo kojom vrstom autoriteta imaginarnog Velikog brata ili zakonima tržišta - istakla je Gojković.

Ona je navela i da joj je posebno zadovoljstvo što će na ovogodišnjem festivalu biti film "Lost Country“, srpskog autora Vladimira Perišića, koji se juče takmičio za jednu od najprestižnijih filmskih nagrada u Francuskoj "Limijer“.

Performans inspirisan filmom "Undergraund“ u režiji Emira Kusturice izveli su studenti treće godine glume Akademije umetnosti iz Beograda, a slogan "Ne nadzor, kinematografij!“ izneo je Miki Manojlović.

Sa festivala je poručeno da sloganom Kustendorf želi da ukaže na promenu fuknkcije kamere koja je u našem vremenu postala od mašine za vizije, mašina za nadziranje, ali i da pokaže da ta promena nije nužno nepovratna.

Osnivač festivala i proslavljeni reditelj Emir Kusturica je italijanskom reditelju Mateu Garoneu dodelio nagradu "Drvo života“.

- Uvek je čast primiti nagradu, ali primiti nagradu od najbitnijeg reditelja u mojoj karijeri je specijalno, tako da sam jako zahvalan Emiru za sve, što me je pozvao i da budem na festivalu, za nagradu, na energiji i podršci, i osećam se kao deo porodice -  kazao je Garone.

Kusturica je rekao da mu je Garone pokazao da postoje nacije u Evropi koje štite filmsko nasleđe

- Kao predstavnik najmlađe generacije filmskih radnika koji dolaze na ovaj festival, ali nažalost u godinama kada čak suza može da poteče i na reklame ili na bronzane nagrade, sigurno je da kad sretnem ponovo filmskog reditelja čiji prvi film mi je pokazao da postoje nacije u Evropi koje štite filmsko nasleđe, a to je Mateo sa filmom 'Gomora'. Kad sam video taj film meni se i plakalo i smejalo i sve ono što običan gledalac treba da preživi na filmu, to je film koji u najboljem smislu te reči potvrđuje tezu da čak i one glupe kamere mogu da budu upotrebljenje, da bude pametan film - naveo je Kusturica.

Nakon otvaranja prikazan je film Matea Garonea ''Ja, kapetan'', koji je juče nominovan za Oskara.

Međunarodni filmski festival "Kustendorf" traje do 27. januara i održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Mećavnik grada.

U takmičarskom programu naći će se 17 filmova, a za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, kao i za Nagradu ''Vilko Filač'' za najbolju filmsku fotografiju takmičiće se autori iz Srbije, Austrije, Finske, Grčke, Poljske, Švedske, Nemačke, SAD, Egipta, Meksika, Uzbekistana, Severne Makedonije, Indije, Češke, Hrvatske i Rusije.

Međunarodni žiri čine: Sandro Veronezi, italijanski pisac i publicista, Bojana Panić, srpska glumica i Muzafarkon Erkinov, filmski režiser iz Uzbekistana. O nagradi "Vilko Filač" odlučiće direktor fotografije iz Rima, Vladan Radović i Mišel Amatje, direktor fotografije iz Francuske.

Izvor: Pravda