Dren sadrži više C vitamina od limuna i najbolja je domaća biljka u prevenciji mnogih bolesti, a po svom sastavu ljudima sa ovim prostora više odgovara nego, recimo, aronija.
Ovo je po svim karakteristikama zdravo, hranjivo i ukusno šumsko voće, ali se nedovoljno koristi. U našem narodu za dren se veruje da je najzdraviji, a odatle i potiče uzrečica “zdrav kao dren”.
Dren uspeva na gotovo svim kontinentima, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i na jugozapadu Azije. Cenjen je još od antičkih vremena zbog plodova, koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani, ali i zbog izrazito tvrdog drveta.
Od njega su stari Rimljani pravili koplja, a prema grčkom piscu Pausaniasu, trojanski konj bio je napravljen od drenovine. Odisejev luk, čvrst i težak za rukovanje, a kojim je gađao prosce, veruje se , da je bio od drenovine. Antička koplja makedonske falange dužine 5-6 m bila su izrađena od drenovine, kože i metala.
I ova biljka (kao i većina drugih) ima mnogo naziva: bela svibovina, drenjak, drenić, drenovina, drenje, drinika, drin i drinovina.
Rasprostranjena je po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem. Cvetovi ove biljke su žuti, i pojavljuju se pre listanja i to u februaru i martu. Plod sazreva od jula do polovine oktobra, u zavisnosti od klime.
Plodovi sadrže oko 10 posto šećera, oko tri posto organskih kiselina, pektina, tanina i do 90 mg vitamina C. U plodu drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod narandže. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju, ali se mogu osušiti ili zamrznuti. Od njih se prave sokovi, marmelade, pekmezi, čajevi...
U Francuskoj i Italiji od drenjina se pravi vino i žele, a nezreli plodovi se konzerviraju u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj ih kuvaju sa šećerom i sirćetom, pa ih dodaju jelima od testenina i krompira. Kod nas se još pravi i rakija, a u Rusiji se od plodova prave supe i koristi kao začin za jela od mesa i ribe.
Kompletna biljka je lekovita, od ploda, preko lista, kore, cveta do koštica. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti, za zarastanje rana...
Ruski naučnici su potvrdili lekovitost biljke i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo. Dok se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljnih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj se koriste kao narodni lek za lečenje bolesti organa za varenje.
KURTI POZELENSKIO: Prosi i moljaka po Briselu "udar na Srbiju"
Izvor: edukacija.rs
