“LJudska priroda” je tema filozofskih rasprava već hiljadama godina, a uz pomoć moderne tehnologije i nauke, konačno smo počeli da "otključavamo" ove misterije. U ranim fazama studija, naučnici su uspeli da zaključe jednu činjenicu: naš mozak je fizički podešen da pomaže drugima.
Skeniranjem mozga možemo lako da uočimo da razmišljanje o tuđim problemima aktivira iste delove mozga koji se aktiviraju kada razmišljamo i o svojim, dok saoećanje aktivira delove odgovorne za osećaje zadovoljstva. Nauka sugeriše da je stara izreka: “Bolje je davati nego primati”, doslovno tačna i da nije samo moralni kliše.
U svakodnevnom životu, bezbroj ljudi izabere da se odrekne svog slobodnog vremena kako bi pomogli drugima – bilo da se radi o pomaganju starijima, spašavanju napuštenih životinja, ljudskih života ili pomaganju nekome da reši određeni problem.
Ali šta je to u nama što nas tera da pomažemo drugima, da činimo herojske poduhvate kako bi spasili nečiji život, ne razmišljajući o svom?
Istraživanja pokazuju da nam delovanje u ime drugih ljudi pomaže da se i sami osećamo bolje. Ali tu se priča ne završava. Ovakvo ponašanje utiče na nas i fizički – a sve veći broj naučnika veruje da činjenje dobrih dela pozitivno utiče na naše zdravlje, a neke studije su čak zaključile i da nam altruizam pomaže da živimo duže.
Veza alturizma i stresa je otkrivena sasvim slučajno 1956. godine, kada je tim istraživača sa univerziteta Kornel sproveo istraživanje sa 427 udatih žena sa decom. Oni su očekivali da će žene sa više dece biti pod većim stresom, i da će zbog toga imati kraći životni vek. Iznenađujuće, istraživači su otkrili da broj dece, obrazovanje, klasa, i radni status nisu uticali na dugovečnost. U istoj studiji, koja je trajala 30 godina, sasvim slučajno je otkriveno da
je 52% žena koje nisu nikada volontirale na kraju obolelo od neke teže bolesti, za razliku od 32% žena koje su redovno volontirale.
Ovo otkriće je zainteresovalo naučnike, pa su posle toga sproveli još nekoliko studija. Jedna je zaključila da redovno činjenje dobrih dela smanjuje rizik od prerane smrti za 44% – što je bolji učinak od redovnog vežbanja. Druga studija, sprovedena 1990-ih, ispitala je lične eseje časnih sestara iz 1930-tih. Istraživači su otkrili da su časne sestre koje su iskazale najviše pozitivnih emocija živele oko 10 godina duže od onih koje su izrazile manje takvih emocija.
Mnoge studije su pokazale da alturizam značajno smanjuje nivo stresa, glavnog uzročnika većine bolesti, a samim tim da značajno menja našu fiziologiju. Kod testiranih osoba koji su samo gledali video koji je prikazivao činjenje dobrih dela zabeleženi su privremeni skokovi nivoa hemikalija koje jačaju imunitet. Kod žena koje su komšije smatrale dobrim osobama jer vole da pomažu drugima pronađen je povišen nivo oksitocina – hormona "vezivanja" koji nam pomaže da se osećamo dobro.
Brojne studije sprovedene u različitim vremenskim periodima i državama su zaključile jednu zajedničku stvar: Altruistične emocije – “droga pomagača” – stvaraju fiziološke reakcije u telu tako što povećavaju nivo hormona oksitocina zbog koga se osećamo dobro, smanjuju nivo stresa i poboljšavaju imunitet . Altruizam u nama izaziva hemijsku reakciju sličnu onoj koju izaziva i prava ljubav.
Promocija "Knjige o Titu", poslednjeg dela Dobrice Ćosića, 30. januara...
Izvor: pixelizam.com
