Piše: Ksenija Jelesijević
Može li Evropa sama da se odbrani od eventualnog ruskog napada? Pitanje, koje je do skora bilo stvar fikcije, sada sa Ukrajinom i novim usponom Donalda Trampa, sve više mori Brisel.
Bivši, a verovatno i budući, predsednik SAD navodno je poručio zvaničnicima Evropske unije da neće priskočiti u pomoć kontinentu ako bude napadnut. Za Evropu, posle decenija nedovoljnog ulaganja u vojsku i infrastrukturu, to znači ogromne količine novca i pet do 10 godina koje nema.
Briselski portal "Politiko" napravio je analizu evropskih vojnih sposobnosti kroz scenario koji "evropske stratege drže budnim noću". I, ukratko, došao do zaključka da se Starom kontinentu crno piše.
Godina je 2027, Tramp je u trećoj godini svog drugog mandata. Ukrajina se i dalje bori, ali zapadna pomoć je presušila i linije fronta su mesecima zamrznute. Na drugoj strani sveta, pogoršava se sukob oko Tajvana između Pekinga i Vašingtona. Ruski predsednik Vladimir Putin odlučuje da udari.
Ruske snage kreću i uništavaju istočnu Estoniju. Prve na udaru su NATO trupe koje predvode Britanci i koje više služe kao "žičana ograda" a manje kao borbena snaga.
NJihovo prisustvo je "više simbolično nego vojno", kaže Mišel Goja, bivši pukovnik francuske vojske i vojni istoričar, o trenutnom prisustvu NATO-a na Baltiku. "Pokazuje solidarnost, da smo spremni da umremo za Estoniju. Poruka Rusima: Ako želite da izvršite invaziju na Estoniju, moraćete da ubijete Britance i Kanađane".
U ovom scenariju, međutim, vitez na belom konju u vidu Amerike ne priskače u pomoć. Tramp je preusmerio većinu američkih trupa i vojne opreme stacionirane na kontinentu na Indo-Pacifik, signalizirajući tako Putinu da mu neće smetati ako krene na Baltik.
U roku od nekoliko dana, Rusija kontroliše istočnu Estoniju, gde živi veći deo etničke ruske manjine u zemlji. Kremlj objavljuje da se region vratio matici i širi svoj nuklearni kišobran nad novoosvojenim teritorijama.
Napad Rusije ostavlja Evropu pred dilemom. Putin nije napao celu Alijansu: da li treba da rizikuje nuklearnu odmazdu zbog delova istočne Estonije? Ili da ne reaguje i tako bezbednosne garancije NATO-a po članu 5 (napad na jednu članicu je napad na celo blok) pretvori u bezvredni papir, objašnjava "Politiko".
"Putin i Rusija shvataju da ne mogu da pobede NATO vojno, oni mogu samo politički da pobede NATO, efektivno čineći član 5 suvišnim“, rekao je Ed Arnold, naučni saradnik za evropsku bezbednost na Kraljevskom institutu za ujedinjene službe (RUSI).
Koliko je verovatan takav scenario?
Putin je više puta ponovio da je ideja smešna: "Rusija nema razloga, nema interesa – nema geopolitičkih interesa, ni ekonomskih, političkih ni vojnih – da se bori sa zemljama NATO-a", rekao je on u decembru.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je u jednoj turneji kamčenja para od Zapada da bi Rusija, ako ne bude poražena u Ukrajini (a neće), napasti baltičke zemlje u roku od 5 godina. To je izazvalo paniku u evropskim prestonicama i pripreme za napad i procene kada bi do njega moglo da dođe – za tri, pet, 10, 20 godina.
Oko jedne stvari se ipak slažu – Evropa nije spremna za rat.
Bez SAD, EU nema ni vojnu opremu ni ljudstvo da se suoči sa Moskvom u sukobu visokog intenziteta. "Evropljani nemaju kapacitet za odbranu", rekao je Danijel Frid, bivši američki ambasador u Poljskoj, te ističe: "Odbrana Baltika bi zahtevala ozbiljna američka vojna sredstva."
Za razliku od Evrope, Rusija troši 4,4 odsto BDP-a na odbranu, a veruje se da je ta cifra mnogo viša, i ima i veću vojsku više tenkova, artiljerijskih sistema i aviona od Evropljana. Drugim rečima – EU nema nikakvu šansu bez Amerike. A, vrlo verovatno ni sa njom.
Iako su evropski lideri počeli da govore o povećanju spremnosti svojih vojski, tek treba da počnu da prodaju svojoj javnosti kakve žrtve će to podrazumevati. Prelazak na ratnu osnovu zahtevao bi ogromne količine novca, mnogo više trupa na istočnom krilu Evrope, povećanu koordinaciju među glavnim gradovima i promenu javnog mnjenja.
Da bi se pripremile za najgore, evropske zemlje moraju da "troše, troše, troše", kaže Gesine Veber, istraživač u Nemačkom Maršal fondu.
Još 2006. NATO ministri odbrane su se dogovorili da svaka zema-članica izdvaja dva odsto BDP-a na odbranu. Uprkos Ukrajini i pritiscima Vašingtona, svega 11 od 31 članice dostiže taj cilj.
Novac je škakljivo pitanje za političare. "Ratna potrošnja" praktično znači manje para za socijalnu zaštitu i prelazak na zelenu energiju. A ne treba zaboraviti ni pandemiju od koje se zapadna ekonomija još uvek oporavlja. Problem u lancima snabdevanja, fabrike koje više ne rade, nedostatak sirovina, radne snage...
Tu je i pitanje može li se Briselu dati ovlašćenje da u ime celog bloka donosi bezbednosne odluke. Otpora među članicama će sigurno biti.
U međuvremenu, pojedine EU zemlje pokušavaju da razviju sopstvene nuklearne arsenale.
Francuska i Britanija već imaju nuklearno oružje, ali je pitanje da li i kako bi mogle da ga stave u službu saveznika i pod kojim uslovima, kaže Kamil Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a, a sada istaknuti politički saradnik na Evropskom savetu za spoljne odnose.
Velika Britanija ima oko 200 bojevih glava, kojima delimično doprinosi odbrani NATO-a. Francuska ih ima oko 300, ali oni su posvećeni samo nacionalnoj odbrani. To postavlja još jedno pitanje: Da li će Pariz ili London rizikovati nuklearni rat na svom tlu kako bi zaustavili ruski napad na Talin ili Varšavu?
Pročitajte OVDE novi autorski članak DŽevada Galijaševića
Izvor: RT Balkan
