Ovo se navodi u transkriptu razgovora lidera dve zemlje licem u lice, sa kojeg je američka strana skinula znak tajnosti.
Prema transkriptu, Jeljcin je na večeri sa Klintonom u Novo-Ogarevu 14. januara 1994. rekao da je Rusija „trebalo da bude prva zemlja koja će ući u NATO“, a za njom „druge zemlje iz Centralne i Istočne Evrope“.
„Neophodno je stvoriti neku vrstu kartela, uključujući SAD, Rusiju i evropske zemlje, koji će pomoći jačanju međunarodne bezbednosti“, rekao je tada ruski predsednik.
Klintonov odgovor na Jeljcinov predlog je u transkriptu opisan kao „veoma oprezan“ – dotiče se teme „ruske veličine, ali se ne pominje ideja o stvaranju jedinstva zemalja koje je predložio Jeljcin ili članstva Rusije u NATO“.
Potpuni transkript citata američkog predsednika nije dat.
U transkriptu se takođe kaže da je Klinton rekao Jeljcinu o „odnosu poverenja“ i jedinstvenoj prilici koji bi on stvorio ako „Rusija ostane na svom kursu“.
„Mogli bismo da garantujemo zemljama Evrope vek mira ili više“, rekao je američki predsednik.
U aprilu 2022, Klinton je u kolumni za The Atlantic rekao da je Jeljcinu i Vladimiru Putinu ponudio mogućnost ulaska Rusije u NATO. On je podsetio da su se devedesetih godina razvijale veze između Severnoatlantske alijanse i Moskve: Rusija je učestvovala u programu Partnerstvo za mir, zaključen je Osnovni akt Rusija-NATO o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti, a SAD su pružile finansijsku pomoć Rusiji zbog povlačenja vojske iz baltičkih država. Pored toga, Rusija i NATO su zajednički učestvovali u različitim mirovnim operacijama.
„Sve ovo vreme držali smo vrata NATO-a otvorena za ulazak Rusije, što sam jasno rekao Jeljcinu, a potom i njegovom nasledniku Vladimiru Putinu“, rekao je bivši američki predsednik.
Klinton je naglasio da su neistinite različite izjave da su SAD na bilo koji način pokušale da izoluju Rusiju, da je uteraju u određene okvire, ili da pokažu nepoštovanje ili potpuno ignorišu. Istovremeno, on se složio da Alijansa jeste nastojala da se proširi na istok, uprkos prigovorima Rusije, nazivajući akcije NATO-a u tom vremenskom periodu „ispravnim i doslednim odlukama“.
Putin je 2017. godine u intervjuu američkom režiseru Oliveru Stounu rekao da je upravo on predložio Klintonu da razmisli o ulasku Rusije u NATO.
„Sećam se jednog od naših poslednjih susreta sa predsednikom Klintonom, kada je Klinton još bio predsednik. Došao je u Moskvu i tokom diskusije sam rekao: „Pa, možda pogledajte opciju da Rusija uđe u NATO“, rekao je Putin.
Prema rečima ruskog predsednika, Klinton je odgovorio: „Pa, nemam ništa protiv“. Putin je istakao da su te reči „unervozile celu američku delegaciju“. Na Stounovo pitanje da li je Rusija tada podnela zahtev za pridruživanje Alijansi, ruski lider se nasmejao.
Prethodno je Putin više puta govorio da je Moskva devedesetih godina prošlog veka činila sve da izgradi normalne odnose sa Zapadom, a Zapad je trebalo da tretira Rusiju kao mogućeg saveznika.
Međutim, kako je rekao u decembru 2021, sve je bilo obrnuto: došlo je do „pokušaja daljeg kolapsa“ i NATO je počeo da se širi na istok. Ruski lider je kao jedan od razloga za specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini naveo širenje NATO-a i pokušaj uključivanja Ukrajine u njega.
O smeni vlasti u Belorusiji pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
