Piše: Aleksandar Pavić
S obzirom da je postalo očigledno da je, nažalost, nosilac liste MI – GLAS IZ NARODA za Beograd, Aleksandar Jerković, krenuo u otvoreno nuđenje svojih usluga svim mogućim političkim opcijama, i da je, takođe, počeo da izmišlja nepostojeću i pravno nemoguću ”koaliciju” sa našom listom – postalo je neophodno da se sve okolnosti vezane za angažman Aleksandra Jerkovića unutar MI – GLAS IZ NARODA razjasne u javnosti.
Dakle, kao što je Branko Pavlović izneo u nedavnom intervjuu za emisiju ”Relativizacija” RT Balkan, on je posle nekoliko razgovora sa Jerkovićem predložio ostalim osnivačima MI da njega kandidujemo za mesto gradonačelnika glavnog grada. Mi smo, kao što smo i prethodno radili, prihvatili taj predlog – jer smo tokom meseci zajedničkog druženja usvojili princip međusobnog poverenja. Ako neko nekog snažno preporuči, ostali to prihvataju, pa će vreme i dela pokazati – ili ne. Možda nije idealan princip, ali pošto nemamo nikakve službe na raspolaganju, on nam je u početku bio jedini na raspolaganju. A neki put se mora dozvoliti i mogućnost greške. Da smo se plašili greški, ne bismo ni izašli na izbore, u praktično nemoguću misiju za koju nam skoro niko nije davao nikakve šanse. Nije Jerković bio prva greška, neće biti ni poslednja. Samo što se iz svake moraju izvući odgovarajuće lekcije.
U svakom slučaju, Jerković je odmah uključen u predizborne aktivnosti, od skupljanja potpisa pa nadalje. I sve je teklo bez trzavica do trenutka kada smo sazvali sastanak radi određivanja liste republičkih i beogradskih kandidata i njihovog redosleda. Kada smo došli do osmog mesta na republičkoj listi, Jerković je počeo da insistira da on mora da bude na tom mestu. Mi smo mu tada lepo objasnili da bi bio red da prvo budu raspoređeni osnivači MI, jer su to na kraju ljudi koju su naš pokret i profilisali od samog početka. A, pošto smo morali da popunjavamo listu po principu tri muškaraca pa dve žene, sedmi među osnivačima je mogao da bude tek na 11. mestu.
Međutim, Jerković je ne samo nastavio da insistira da baš on mora da bude osmi – pa makar bio na listi ispred nekog od osnivača – nego je postepeno padao u sve veću histeriju i na kraju počeo da urla. Zatim je počeo da tvrdi da mu je mesto među prvih osam obećano – što je bila novost za sve nas. Onda je Jerković izneo tvrdnju da mu je to obećao Branko Pavlović tokom njihovih prvobitnih razgovora, a da je on, Jerković, stekao utisak da je to dogovor svih nas, što naravno nije bilo tačno. Jerković je međutim insistirao da se to njega ne tiče i da mu je to obećano, na šta je Branko odgovorio da je tada samo izneo svoje mišljenje, ali da on sam ne može o tim stvarima da odlučuje bez ostalih. Jerković to sasvim logično objašnjenje nije prihvatao i nastavio je da histeriše, pritom potpuno promenivši fizionomiju.
Pošto je Jerković, nažalost, već bio imenovani nosilac liste za grad, našli smo se u delikatnoj poziciji. Onda je prvo Jovan Janjić, u pokušaju smirivanja situacije, ponudio da ustupi svoje mesto na listi Jerkoviću, što je Jerković odbio, jer 11. mesto nije garantovano ako se jedva pređe cenzus od 3%, već je insistirao na ”garantovano prolaznom” mestu, ne nižem od osmog. Na opasku dr Borislava Antonijevića da ćemo svakako osvojiti više od 3% glasova, Jerković je odmahnuo glavom i rekao da se to neće desiti i da on zahteva osmo mesto koje mu je navodno obećano. Na kraju sam lično ponudio svoje – treće – mesto na listi, na šta se Jerkoviću odmah razvedrilo lice. Međutim, general Kovač prvi, a onda i ostali su odlučno odbacili takvu mogućnost.
Poslednja (nepristojna) ponuda Jerkovića je bila da se mi svi obavežemo da ćemo posle izbora naterati žene na mestima broj 9 i 10 da se povuku, da bi on mogao da se uglavi bar na deveto mesto sa 11-og koje bi mu Jovan Janjić ustupio. S naše strane je odlučno odbijena mogućnost korišćenja bilo koga za ”topovsko meso” samo da bi Jerković zadovoljio svoje političke apetite. Sastanak se završio bez odluke, jer više nije bilo moguće razgovarati sa Jerkovićem na iole smislen način.
Ubrzo smo zakazali novi sastanak, ovog puta bez Jerkovića, i doneli odluku da takva ličnost uopšte ne treba i ne sme da bude kandidat za narodnog poslanika bilo koje liste, a kamoli naše. Međutim, bilo je tada već nemoguće skloniti ga sa gradske liste. Lično sam se zalagao za to da jednostavno ne predamo gradsku listu i nisam bio usamljen u tom razmišljanju.
U noći predaje potpisa RIK-u i GIK-u, 26.11.2023. praktično smo bili odlučili da ne predajemo listu za Beograd, pogotovo jer je Jerković upao u staru zgradu Narodne skupštine dok smo predavali potpise za republičke izbore i pred kamerama napravio incident tako što je napadno čestitao dr Nestoroviću uspeh u skupljanju potpisa i pitao ga kad će biti predati potpisi za grad, sve to uživo prenoseći preko Tik-toka. To je bila vrlo dobro izrežirana scena, a glavni glumac u neprirodno euforičnom stanju. To nas je dodatno utvrdilo u odluci da uopšte ne predajemo gradsku listu.
Međutim, Jerković je malo kasnije, vidno usplahiren, lično došao u naše prostorije, seo pored mene, pogledao me i rekao: ”Brate, priznajem, pukao sam!” Ostao je još neko vreme u našim prostorijama i postepeno se smirio, rekavši da će pokušati da radi najbolje što može, što je dodatno osnažilo argumente onih kojima je, sasvim razumljivo, bilo stalo da se preda lista za Beograd zbog silnog napora uloženog u skupljanje potpisa – što se na kraju i desilo.
Posle našeg uspeha na izborima, Jerković je tražio nove sastanke radi razgovora o svom daljem angažmanu u MI – GLAS IZ NARODA – a ne u sklopu sopstvenog pokreta. Tokom tih razgovora je takođe otvoreno priznao da on želi da bude profesionalni političar – što nas je samo dodatno utvrdilo u mišljenju da nismo na istim talasnim dužinama. Uz to je počeo da traži garancije da ćemo ga, na eventualno ponovljenim izborima, ponovo kandidovati za gradonačelnika ili, pod minimum, gradskog menadžera. Mi naravno nismo bili spremni da mu tako nešto ponudimo – prvo, zato što smo se upravo i okupili da bismo razbili matricu partijašenja i profesionalnih političara i, drugo, zato što ne bi bilo fer prema javnosti i glasačima da kandidujemo takvu ličnost za neku javnu funkciju, sad kad smo ga malo bolje upoznali izbliza.
Jerković je nastavio da traži razgovore i da s nama pokušava da tvrdi pazar. Međutim, mi jednostavno nismo bili zainteresovani da mu pružimo bilo kakve garancije za bilo šta. Najviše što smo mogli da mu kažemo je da će biti odbornik i da će imati prilike da se dokazuje, kao i svi ostali.
Sada je očigledno da to nije zadovoljilo Jerkovićeve političke apetite. Poslednjih nekoliko dana smo svedoci kampanje Jerkovićevog spinovanja zasnovanog na neistinama. NJegova taktika je jasna: neistinitom tvrdnjom da smo u nekakvoj ”koaliciji”, Jerković pokušava da izgradi lažnu poziciju da je on sada u situaciji da jednostavno ”promeni koalicionog partnera” i traži novog koji će navodno prihvatiti njegov program. To bi trebalo da zamaskira konkretnu trgovinu odborničkim mandatom.
Međutim, jedina istina je da je Jerković bio kandidat liste MI – GLAS IZ NARODA, da nismo bili ni u kakvoj koaliciji sa njegovim pokretom, i da on svojim sadašnjim delovanjem zapravo izneverava javno izrečene stavove liste MI – GLAS IZ NARODA, pod čijim imenom se kandidovao i prešao cenzus. Bilo koja politička opcija koja pomišlja da napravi aranžman sa Jerkovićem radi sticanja većine u Skupštini Beograda treba da bude upoznata sa njegovim kvalitetima. Kao i njihovi glasači. Pa ko voli – nek izvoli.
Sigurno je da će biti još sličnih pokušaja poput Jerkovićevog. Politička scena Srbije je postala jedna velika pijaca, pod uticajem raznih zakulisnih domaćih i međunarodnih faktora. Greške, miniranja i podmetanja su neminovni – samo se ne treba obeshrabriti. I još nešto. Niko nije nezamenjiv – ni pisac ovih redova, ni bilo koji pokret ili organizacija. Cilj našeg angažmana je oslobađanje sputane narodne energije, a pogotovo srpske energije, a ne utopljavanje u sadašnju političku močvaru.
Izvor: Mi – glas naroda
