Psiholog Mihail Labkovski često govori o roditeljstvu, a jednom prilikom objasnio je koje su posledice fizičkog kažnjavanja dece.
"Prijatelji, hteo sam da vam kažem zašto ne bi trebalo da udarate decu (ako vam to iz nekog razloga nije jasno)" - rekao je psiholog, pa detaljno objasnio svoje gledište.
"Kada smo pod stresom – na primer, maltretirali su nas ili smo fizički povređeni – u krvi se oslobađa grupa takozvanih glukokortikoidnih hormona. Ovo su hormoni stresa koji su odgovorni za odgovor "bori se ili beži" na napad.
Ali ovaj proces je prilično složen i intenzivan za telo. Dakle, kod dece u prisustvu roditelja (naročito majke), ovi hormoni se ne puštaju u krv. Na taj način priroda štiti telo deteta u razvoju od dodatnog stresa.
Ako sam roditelj postane izvor stresa, onda dete do određenog uzrasta fiziološki ne doživljava nasilje nad sobom kao nešto opasno. Odnosno, nema stresa, njemu je to ‘tako treba’, sve je normalno, tako bi trebalo da bude.
Šta mislite u šta će čovek odrasti ako od detinjstva, na fiziološkom nivou, veruje da su nasilje i agresija potpuno normalni?
Kako će se ponašati sa svojom decom? Šta ćete učiniti ako postoji stvarna opasnost u odraslom dobu?
Odgovoriću sa psihološke, a ne sa fiziološke tačke gledišta. Ovde postoje dva scenarija: dete će postati ili agresor ili žrtva.
Molimo vas da smognete snage da priznate da ovde nešto nije u redu i idite kod specijaliste da se sredite. Moguće je da ste i sami bili tučeni kao dete, a ovaj obrazac jednostavno ne možete da razbijete bez pomoći psihologa.
Prijatelji, ovo je veoma ozbiljna i veoma važna tema. Iskreno se nadam da će pre ili kasnije u našem društvu nasilje u porodici iščeznuti", zaljučio je psiholog Labkovski.
Izvor: Yumama
